ЦЕЦА, САРМЕ И СОЧНЕ СРПСКЕ ПСОВКЕ: Зуфер Авдија открио нераскидиву везу његовог сина са Србијом, па га упоредио са Јокићем
КОШАРКАШИ Србије претходне ноћи одмерили су снаге са репрезентацијом Израела у 4. колу Евробаскета, а тај меч имао је посебну тежину за Денија Авдију, момка коме срце куца за две земље које су укрстила копља на првенству Старог континента.
Подсетимо, Србија је јуче савладала Израел и направила велики корак ка освајању првог места у групи Д.
Што се Денија Авдије тиче он се дефинитивно искристалио као лидер националне селекције под чијом заставом игра, која је у прве две утакмице победила Финце и Холанђане, уз пораз од Пољака у трећој рунди.
Још на драфту, Дени је многе у Србији задивио изјавом да је његов отац Зуфер (својевремено сјајан кошгетер Звезде пре него што се преселио у Израел, где је и основао породицу), "рођен на Косову, у Србији".
А Зуфер је у великом интервјуу за "Телеграф" додатно одушевио љубитеље кошарке у нашој земљи. Бивши капитен клуба са Малог Калемегдана, за који је наступао 11 година, почео је излагање моћним речима и навео "да ће Израел моћи да се теши да је изгубио од будућег првака Европе".
- Из моје перспективе је да је Србија била фаворит, како све изгледа и како је Пешић све то искомбиновао, Израелу ће остати прича да је играо ту утакмицу са новим европским прваком. Сама утакмица је зависила од Србије. Видело се да када је требало да се да гас, онда се погоди и буде 14:0 серија, када се мало опусте и одмарају, онда спадне. Све је ишло у том правцу да Србија одлучује када ће се завршити и како ће се завршити.
Кошаркашко мњење сматра да је група Д сувише лагана за Србију и да то може да буде мач са две оштрице.
- Добро је за почетак за сваку репрезентацију да почне тако да има неку врсту припреме. Ова група је за Србију лагана. Нема данас лаганих противника сви знају да играју кошарку, види се по другим утакмицама да има изненађења, али како је Пешић то укомпоновао и створио неку мирноћу у свлачионици, Србија игра лагано, чак и осмина финала ће вероватно бити нека слабија екипа. За наше појмове је увек било проблематично играти са бившим југословенским републикама, јер ту није само кошарка, већ се преплићу и друге ствари, али јесте група лакша него што су ове друге групе, али по игри и концепцији и ономе што ја видим, не видим да ће имати неке проблеме до полуфинала.
- Мада у нашим репрезентацијама, када се вратимо уназад, био је увек неки црв мали који је ушао у невреме, као што се десило ватерполистима и одбојкашима. Али ја верујем, јер на клупи имамо тренера који је имао искуства са тим, који зна да стави све на вагу и да зна кога да чува, кога да одмара. Мада, има утакмица где може да се деси лош дан, где не може Пешић да уради ништа, то морају сами играчи. Али оно што сам видео, они су са Грчком, уз можда Словенију и Француску, ја сам рекао Израелцима имали сте срећу да сте играли са европским првацима.
Отац звезде репрезентације Израела истиче и да му је као професионалном играчу било много лакше, него сада када је у спортској пензији.
- Ја сам толико тога прошао и толико тога гледао, да ми није проблем ко против кога игра. Наравно да је била прича, јер сам ја играо за ту репрезентацију, а он сада игра против ње. Мени је најтеже што не могу да играм, сем што се нервираш не можеш ништа, губиш живце, вероватно ћу ја, да није било овога у 75. години бих изгледао пристојно и фино. Али ћу вероватно у 75-ој изгледати као деда од 85.
- Није му лако, он има 21 годину, цела репрезентација је преко штампе стављена да зависи од њега, а на терену се то не види да он има подршку тренера и саиграча, то можда ви не видите, ја видим са стране. Али опет кажем, њему је лакше, јер њему испадне лопта и узеће другу, а мени кад испадне лопта на трибини горе, онда испадне и нервирање и цигара, али то се не може другачије. Ја хтео, не хтео, каријеру његову ћу морати да пратим. Какав ћу бити на крају каријере, да ли ћу бити нормалан или ненормалан, то ће се видети.
Дени нас је одушевио са колико професионлизма приступа и односу са медијима и у више наврата је посебно испоштовао српске новинаре у Прагу, а његов отац то пореди са нашим најбољим кошаркашем Николом Јокићем.
- Дени је васпитан да респектује свој посао, људе са којима ради, да поштује новинаре, не све, јер увек имаш оне који ће те нервирати. Он је највећа спортска звезда у Израелу, то је веома слично Јокићу. Не начину игре, већ респекту према свом послу, играчима, саиграчима... Има нашу нарав ван терену, кући према другарима за час има кратак фитиљ. Ван терена зна да опсује, када се изнервира ван терена, видиш да је то тотални Балкан онај крајњи.
На висину и развој сина Зувер Авдија према његовом становишту велики утицај имала је и српска кухиња за коју је нејгова мајка послала рецепте његовој супрузи у Израелу.
- Он је израстао због наше хране, јер је моја мајка дала рецепте мојој супрузи, јео је само нашу храну, кувану, печену... Као да је живео у Београду... Сарма, пуњене паприке, мусака, ајвар, палачинке са еурокремом, све што ми једемо.
Дени слуша и српску музику, не зна извођаче, али оно што му је пријатно уху то настави да слуша.
- Филмови наши не, али музика да. Према слуху, ако му се нешто свиди на уво, онда то слуша, небитно да ли је Стоја, Цеца, Бора Чорба, ако му је то добро, може да буде и народно и забавно...
Нови херој Израела је неколико пута демонстрирао колико добро прича српски, али се стиди да га користи и истиче да је боље да се интервју ради на енглеском.
- Он је син јединац, нема никога да прича са њим, ја сам мало био с њим због школе, није имао где, једино код бабе, њему треба пола године у Београду да прими све и да прича. Сада у Америци је све прешло на енглески, слабије прича и хебрејски, али није он крив, ја сам крив што не зна. Мада имао је и тренера са наших простора, пробао је мало да му прича на тренингу, а онда се нервира када је у фрци па не може све да разуме - каже Авдија сениор.
Он такође истиче и да је имао велику жељу да његов наследник заигра у дресу Србије.
- Мени је драго да видим да он има места да игра. Само што је то он изабрао, играо је тамо у млађим селекцијама, војни рок би морао да служи у пуном трајању, не би могао да се одазове на све позиве... Да сам се ја питао, рекао сам му на почетку. Да Србија игра кошарку, с тим да са Србијом може да освоји неку медаљу, да може да му пружи да игра на Олимпијским играма, што је највише за сваког спортисту. Али он је сам одлучио, имао је 17 година, његова је одлука, ја нисам био ту од почетка како је кренуо да игра кошарку, ту кошарку коју су га учили, су га учили његови тренери, ја сам се склонио са стране и то је то.
- У Израелу могу да те дигну у небеса, а други дан да те спусте до дна. То су велике амплитуде, не схватају да је у питању само клинац који има 21 годину, целу репрезентацију си ставио на плећа клинцу од 21 године, који нема подршку од старијиг играча, знаш како иде "ко си ти, још патике ниси обукао, а ја сам 100 година".
БОНУС ВИДЕО: Никола Јокић - од доброћудног дебељуце до најбољег кошаркаша на свету
Препоручујемо
КАД СРБИ ПРКОСЕ ЗАПАДУ: Два велика српска клуба иду да учествују у руском такмичењу
07. 09. 2022. у 19:45
БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ: "Орлове" само победа води у четвртфинале, све остало значи борбу за опстанак
СРБИЈА дочекује Данску у дербију шестог кола групе А4 Лиге нација. Утакмица на стадиону "Дубочица" у Лесковцу игра се од 20.45.
18. 11. 2024. у 07:20
СРБИН МУ ПРОМЕНИО ЖИВОТ! Новак Ђоковић је изговорио само седам речи и Ник Кирјос од тада више није исти човек
Аустралијски тенисер Ник Кирјос саопштио је да ће се на турниру у Бризбејну поново вратити на терен после дугалчке паузе коју је имао због проблема са повредама. А тог повратка не би било - да Новак Ђоковић није учинио једну наизглед обичну ствар.
17. 11. 2024. у 17:55
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (0)