ДАН КАДА ЈЕ У СРБИЈИ ПЛАКАО СТЕФ КАРИ: Пре 15 година наши млади кошаркаши победом над Америма постали шампиони света

САМО још једна наша кошаркашка генерација је стала раме уз раме са оном чувеном Пешићевом, која се 1987. у Бормију окитила јуниорском титулом првака света и о којој су чак и филмови снимани.

ФОТО: Новости

Можда један филм заслужују и Мутини "орлићи" (У19), који су пре тачно 15 година, 22. јула 2007. године, у финалу Светског првенства одиграног у новосадском "Спенсу", баш као и њихови претходници, на колена бацили селекцију САД, победивши их са 74:69.

Тај датум до дана данашњег остаје у историјским оквирима као непоновљив, пошто ниједна каснија генерација није више поновила успех Николићевих златних момака (2011. и 2013. смо освојили сребро).

Величанствених 12, који су се тада уздигли на највише постоље, чинили су нека добро позната имена која су касније направила изузетне сениорске каријере, као што су капитен Стефан Марковић, најкориснији играч тог турнира Милан Мачван, центри Мирослав Радуљица и Бобан Марјановић. Део тима су били и Марко Кешељ, Младен Јеремић, Петар Деспотовић, Душан Катнић, Александар Радуловић, Стефан Стојачић (касније један од најбољих светских одбојкаша), Марко Чакаревић и Славен Чупковић.

Наравно, нису сви после тога направили каријере какве су прижељкивали или реално могли, међутим, у то време су сматрани за једну од најталентованијих генерација и пред почетак планетарне смотре са разлогом уврштени у круг кандидата за медаљу. Ипак, пред сам старт такмичења, селектор Мирослав Николић је имао озбиљних кадровских проблема, пошто су се на повреде жалили лидери тог тима - Мачван, Кешељ и Марковић.

- Од тројице повређених стартера најтежа ситуација је са Марком Кешељом. Његово учешће је под великим знаком питања. Плејмејкер Стефан Марковић има нешто блажу повреду скочног зглоба, а у најбољој ситуацији је Мачван. Дошли смо у позицију да од фаворита за медаљу, тешко прођемо групу. Са њима тројицом или без њих, српска репрезентација није иста - жалио се популарни Мута дан пред почетак групне фазе.

Срећом, лекарски тим успео је да оспособи сву тројицу за премијерни наступ у групи Б против селекције Кине (истина Кешељ на том мечу одиграо само два минута, касније му се вратила повреда и није наступао у завршници). Србија се одлично приказала домаћој публици против далекоисточне нације, победивши са 78:61, док је у другом колу дан касније била још убедљивија против потпуног аутсајдера Малија (70:47).

Утакмица за прво место у групи играла се против Американаца, који су на север наше земље стигли са циљем да врате титулу у своје витрине, јер су пре тога прваци били давне 1991.

Изабраници селектора Џерија Вејнрајта су из тог окршаја изашли као победници, резултатом 82:78, а занимљиво најефикаснији актер меча био је тада непознати студент Дејвидсон колеџа Стеф Кари, који је у "Спенсу" сасуо 19 поена (6/10 из игре, 3/4 за три), уз шест скокова и две асистенције, за 25 минута проведених на паркету.

Вероватно нико од 5.000 присутних људи у дворани није наслућивао да су тог дана имали привилегију да гледају рађање једног од најбољих кошаркаша и шутера данашњице и четвороструког НБА шампиона, који је само деценију касније потпуно променио кошаркашку игру.

Foto: ФОТО: Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Тим поразом наши момци су у наредну фазу отишли са другог места, где су се укрстили са групом А, коју су чинили: Бразил, Литванија и први фаворит Француска. Управо у тим утакмицама се најјасније могло видети колики је истински домет овог тима, пошто су наредна три меча одиграли практично безгрешно. Најпре су сломили "кариоке" са 87:75, затим још убедљивије потукли Французе (79:62), предвођене будућим суперстаровима Николасом Батумом, Адријаном Моерманом, Алексисом Ажинком, Едвином Џексоном и Кимом Тилијем. За крај је савладана и Литванија 89:76, па су тако "орлићи" у четвртфинале одлепршали тик иза још увек непоражених Амера.

На првој степеници у нокаут фази чекала их је Турска, која је од звучнијих имена имала само каснијег капитена Анадолу Ефеса Долгуша Балбаја. Као такви нису представљали никакву претњу захукталим Мутиним ратницима, који су уписали најубедљивији тријумф, са разликом од плус 38 поена (94:56). Тада се могла намирисати медаља, а за улазак у меч за злато још једном је под обрисан Бразилцима, резултатом 89:74, чиме се Србија после тачно 20 година поново нашла у финалу јуниорског планетарног шампионата.

А тамо, непоражени Американци, чији су надобудност и его расли из дана у дан. Поред Карија, тадашњи тим чинила су још нека данас добро позната имена у НБА свету, као што су Деандре Џордан, Мајкл Бизли и Патрик Беверли, док су део ростера били и будући евролигашки играчи, као што је бивши центар Црвене звезде Дион Томпсон, и дугогодишњи играч француског Асвела Дејвид Лајти.

Освета је била спремна, рекордан број навијача (њих 8.000) је испунио трибине новосадске хале, а чак је остао и упамћен лош детаљ звиждања приликом интонирања америчке химне.

Чим је почело прво подбацивање, домаћин је загосподарио тереном и показао јасну замисао на који начин да нападне фаворизованог ривала. На полувремену су преко током целог првенства фантастичног Мачвана (19 п) и распуцаног Младена Јеремића (24 п), наши момци имали великих плус 13 поена предности (43:30). У наставку гости крећу на све или ништа и полако смањаују разлику преко Томпсона (16 п) и Беверлија (15 п, 8 ск.), док је Кари финале завршио са само шест поена и погођене две тројке из седам покушаја.

У тренуцима одлуке, када је ривал на 70 секунди пре краја дошао на само минус три (65:62), на површину излазе одличне тактичке замисли Николића, који тиме показује своју кошаркашку величину (годину пре постао и европски шампион са У20 репрезентацијом), а и црту великог мотиватора. Натерао је Американце на позициону игру, у којој се они нису снашли, док смо ми преко пенал завршнице дошли до великог славља (битне поене преко линије за три и слободних бацања постиже Стојачић). По последњем судијском звиждуку, уследила је ерупција одушевљења у "Спенсу", док је Мута у свом стилу одмах испред америчког стручног штаба почео да љуби српску тробојку. Касније је на конференцији за медије био посебно емотиван, искористивши прилику и да пецне тадашње руководство Савеза.

- Били смо сами током читавих припрема, једино нас је генерални секретар КСС Предраг Бојић обилазио, као и неколико родитеља који су све време били уз нас. Посебно хвала играчима који су ме трпели. Ја сам прек и тежак човек, али они знају и да сам веома емотиван - истакао је у свом стилу без длаке на језику Николић.

Капитен Стефан Марковић рекао је да су освајањем трофеја његови саиграчи демантовали тврдње да су "губитничка генерација".

- Поносан сам на све своје саиграче и сваку им част. Знао сам пре првенства да имамо квалитет и да можемо далеко да догурамо. Дошао је и тај тренутак и пресрећан сам - рекао је Марковић. Повређени Кешељ био је још сликовитији.

- Доживео сам "срчани удар" гледајући утакмицу, али сада је све готово и медаља је око врата. Нисмо смели да дозволимо да се америчка химна свира овде, у Новом Саду, и зато смо се потрудили да чујемо "Боже правде" и да се веселимо - закључио је Кешељ, не слутећи да ће то до данас бити последње "Боже правде" једног нашег националног тима у тој старосној категорији на светској смотри. 

Препоручујемо

Кошарка

5 38

МИЛАН МАЧВАН, ЧОВЕК О КОМЕ ПРИЧА СРБИЈА: Шансе нема да погодите чиме се сада бави прослављени кошаркаш, а када видите...

21. 07. 2022. у 21:55

Остали спортови

0 1

КИНЕСКИЊА УКРАЛА ЗЛАТО АМЕРИКАНКИ: Неочекиван поредак на СП у Јуџину, Перковићевој пета медаља

21. 07. 2022. у 18:30

Фудбал

0 0

ЗА ЧЕТИРИ ДАНА ДРУГИ АУТОГОЛ КОЈИ СЕ "РЕТКО ВИЂА": Хрват на невероватан начин савладао свог голмана (ВИДЕО)

21. 07. 2022. у 17:33

Фудбал

0 6

СВЕТ ФУДБАЛА ТУГУЈЕ: Преминуо легендарни голгетер, један од најбољих који су икада играли (ВИДЕО)

21. 07. 2022. у 17:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације