ПАРТИЗАН СЕ ПРЕ 30 ГОДИНА ПОПЕО НА КРОВ ЕВРОПЕ! Владимир Драгутиновић: Истанбул као да је био јуче
НЕБЕСКА тројка Александра Ђорђевића јесте донела Партизану европску титулу у Истанбулу, али је тај судбоносни шут у кош Хувентуда погурао свих 12 играча заједно са тренером Жељком Обрадовићем на челу.
Од МВП финала Предрага Даниловића, члана идеалне петорке Славише Копривице, голобрадог Жељка Ребраче или искусног Владимира Драгутиновића који, у сећању на историјски резултат црно-белих за "Новости", истиче како је успех дошао из простог разлога што су били тим који је дисао и живео као један организам. Од прве до последње утакмице. Потврда тога је дошла управо 16. априла 1992.
Некадашњи организатор игре не може да се начуди како је од тада прошло тачно три деценије. Каже, много се старо осећа. И по гласу му та константација не прија. Међутим, иако време јесте оставило физичког трага, успомене на тај период каријере и живота ту остају засвагда. Па чак и даље од тога.
- Верујте ми, чини ми се као да је Истанбул био јуче, а не пре 30 година. Много маторо делујемо (смех) - одмах на старту наглашава Драгутиновић. - Прошао је велики временски период, а ја бих пре рекао да има тек пет-десет година. Време стварно брзо пролази. Сећање на то увек буди лепе осећаје и осмехе и не само због тог успеха, већ и због целе сезоне. Били смо млада, талентована екипа, сви сличних година и све се некако наместило.
ШПАНСКИ НОВИНАРИ ОСУЂИВАЛИ
ЈАКА веза између Фуенлабраде и Партизана је временом бивала све јача, што је посебно сметало домаћим новинарима.
- Они су трпели доста критика шпанских новинара због подршке нама, јер ипак смо ми били странци. Сада када човек погледа, то је било ново насеље, предграђе Мадрида, нису тада ни имали локални клуб за који би навијали. Очигледно им се свидела наша младост, борбеност и прихватили су нас као најрођеније. И та веза траје и данас. Остала је повезаност после толико година што је више од спорта и даје лепоту свему томе.
Као један од најстаријих у тиму који је у просеку имао 22 године, Драгутиновић је имао специјални задатак.
- Ја сам као плејмејкер био нека продужена рука тренера на терену, улогу коју сам и раније имао у екипама и која ми није била непознаница. Све што је било потребно тиму око организације игре сам извршавао. Мислим, то је био прави тим, и један и други Саша (Ђорђевић и Даниловић) су били звезде, али сваки успех смо постигли као група. Сви су имали врло важну улогу и да само један од нас није био ту, то не би било то. Покојни Шара (Драгиша Шарић) је играо најмање минута, али је и он био битна карика.
Признаје Владимир да се за Обрадовића одмах могло наслутити како ће ући у тренерске воде.
- Многи од нас су били у прилици да раније буду део екипа у којима је Жељко био играч и још тада се он понашао као тренер. Његов стил игре и размишљање је било слично тренеру на терену. Својим искуством је деловао као саветник и цео тај каснији прелазак је за њега био природан. Та одлука да води Партизан јесте деловала можда преурањена, он је на ЕП требало да буде капитен репрезентације, али се испоставила као исправна и да боље није могло. Не само за њега него и за све нас - напомиње рођени Осијечанин.
Посебно важно је према Драгутиновићевим речима било направити спону између младих играча и Професора Николића.
- Заправо, Жељко је био неко ко је спајао Професора и нас. Успевао је да разлику у менталитету, где смо ми као млади желели све и одмах и Професорово искуство и памет, доводе у савршен баланс и на начин који је нама био прихватљив.
Нажалост, рат је млади Обрадовићев тим отерао у изгнанство, а нови дом црно-белих постала је Фуенлабрада чији становници су их дочекали раширених руку.
- Са једне стране је било компликовано и тешко, а са друге су нас управо те муке и зближиле са људима из Фуенлабраде. То јесте била отежавајућа околност, али и додатни мотив. Ти људи су нас прихватили вероватно и боље него да је ситуација била другачија. Све што је лоше има и добре стране, а у овом случају сва та путовања су успела да нас за краће време међусобно зближи и да постанемо компактна целина.
Целина која је и у финалу фајнал-фора функционисала беспрекорно.
- Кључна је била психолошка припрема финалне утакмице. И ту је Професор Николић имао огроман утицај, успео је да нас стави у одвојени хотел, а цео притисак важности утакмице је свео на чисто један озбиљан меч против противника са којим смо већ два пута играли те сезоне. Скинуо нам је бреме. Једноставно нам је наместио главу као за најобичнију утакмицу. Мало лошије смо почели, али смо се после дигли. Добро смо играли, имали осетну предност на полувремену. Уобичајено бисмо ми то привели крају лако, али било је неколико грешака у завршници, дозволили смо ривалу нешто што раније нисмо, вероватно је било и до младости. На крају су пресудили срећа, борбеност и жеља. И, наравно, Саша - закључује своју причу Драгутиновић.
БОНУС ВИДЕО: ЖЕЉКО ОБРАДОВИЋ О ИСТАНБУЛУ 1992: Наставак приче Партизана из Фуенлабраде
Препоручујемо
ЗАСТРАШУЈУЋЕ! Загубио је добитни тикет, а када је пронашао оног ко га је "подигао" запалио му је кућу (ВИДЕО)
"Кладионичарске приче" Милана Ђурице су видео-пројекат компаније Новости намењен свим љубитељима спортског клађења који могу да уживају у занимљивим причама најпознатијег српског типстера и његових гостију.
28. 12. 2024. у 10:05
ТОНИ КРОС ЖЕСТОКО ПОНИЗИО ЛУКУ МОДРИЋА: Хрват ово никако није очекивао
Баш овим насловом један од најчитанијих хрватских дневних листова обавештава тамошњу јавност шта се догодило.
26. 12. 2024. у 19:38
БИЉАНА О РАЗВОДУ: Боље болан крај, него бол без краја
БИЉАНА је недавно прокоментарисала епидемију развода на домаћој естради.
27. 12. 2024. у 22:26
Коментари (0)