ВРЕМЕПЛОВ: Звезда разбила Симентал, у општој тучи Американац нокаутирао милицајца

Момчило Поповић

03. 02. 2022. у 11:21

ДВОСТРУКИ ужитак имали су навијачи Црвене звезде тог уторка, 15. фебруара 1972 - са једном картом, купљеном за кошарку, гледали су и бокс! У препуној Хали спортова на Новом Београду црвено-бели кошаркаши су успели да савладају Симентал из Милана 84:58 и тако надокнаде тежак пораз у првом мечу (86:62).

ВРЕМЕПЛОВ: Звезда разбила Симентал, у општој тучи Американац нокаутирао милицајца

Фото архива ВН

Био је то реванш меч Б групе тадашњег Купа купова у коме су пулени Бате Ђорђевића направили оно што је заиста мало ко очекивао - да ће у Београду надокнадити минус од 24 коша из првог меча одиграног пет дана раније у "Палалиду" у Милану!

Али спектакуларни меч имао је и спектакуларну завршницу. На самом крају, две секунде пре краја, избила је општа туча на паркету. Сведоци тврде да је то била "једна од бољих туча које су виђене на спортским теренима у Београду". О интензитету шакетања најбоље говори чињеница да се учесници нису много обазирали на покушаје милиције да смири страсти. У општој размени удараца, Американац из Симентала Артур Кени је у једном моменту класичним боксерским директом нокаутирао милицајца на паркету, да му је шапка са главе одлетела на трибине!

Утакмицу су у то време на малим екранима могли да гледају само они "који су имали уграђени други програм". Телевизија је тада уводила други канал, који је још практично био у експерименталној фази.

РИСТО КУБУРА БРОЈ 5

МАЛО је познато да је у то време члан КК Црвена звезда био Ристо Кубура, касније познати новинар ТВ Београд. За финални меч он је у ростеру био пријављен за дрес број 5. Кубура је био регистрован за Звезду баш у тој сезони 1971-1972, а кошарком се бавио и у родном Ужицу. Ристо Кубура остао је запамћен као новинар оригиналног стила, који је преминуо у 64. години.

На почетку седамдесетих година 20. века југословенска кошарка је била у снажном успону започетом још крајем шездесетих. СФРЈ је била актуелни светски првак из Љубљане 1970. и вицешампион Европе из Есена 1971, много се очекивало од предстојеће Олимпијаде у Минхену... Али, успеси репрезентације нису до тада били праћени клупским резултатима на међународној сцени. Један од разлога био је, наравно, и то што наши клубови тада још нису ангажовали странце, чиме би били конкурентнији.

Фото архива ВН

 

Црвена звезда је те сезоне играла у Купу купова. У првој елиминационој рунди лако је избачена финска екипа Хелсингин Тиса-Коверит у два меча 95:62 у Београду и 77:101 у Финској. У четвртфиналу ривал је био Ханделсминистеријум из Аустрије. У Бечу је Звезда славила 97:90, а реванш је био формалност - 108:68.

Жреб је тада у полуфиналне групе спојио белгијски Мехелен,Хувентуд и Партенопе из Напуља (група А), односно милански Симентал, грчки АЕК и Црвену звезду (група Б). Играла су се два меча, код куће и у гостима, прве две екипе ишле су у полуфинале.

Симентал је лако у оба меча савладао АЕК. Звезда је у Београду славила са убедљивих 100:63, у Атини је поражена са убедљивих 100:76, али довољно за укупни пролаз.

ТРАЖИЛИ ПОНИШТЕЊЕ

- ИНЦИДЕНТ је изазвао играч Звезде Лазаревић, који је ударио Кенија, то су сви видели. Мене је у гужви Славнић ударио ногом. Тражићемо од ФИБА да поништи ову утакмицу - рекао је тренер Симентала Чезаре Рубини.

Делегат утакмице био је Румун Октав Димитрију.

- Играч Звезде Павловић је ударио Кенија док је излазио после пете личне грешке. После тога је немогуће утврдити ко је кога ударао.

Румун је тражио помоћ од председника КСЈ и уредника РТ Београд Небојше Поповића у виду снимка.

- Ишао је директан пренос, тако да утакмица није снимана - јасан је био Поповић, који је и појаснио - Меч не може бити поништен, једино може да се изрекне казна организатору и евентуално казне неким играчима који су учествовали у инциденту.

Уочи првог меча са Сименталом у "Палалиду" провејавао је оптимизам, али се та ноћ 10. фебруара претворила у пакао. Симентал је данашња Олимпија, учесник Евролиге, који је често током историје мењао имена, у зависности од спонзора. Од 1930. до 1935. клуб се звао Борлети Милан, а од 1956. до 1973. био је Симентал. После тога били су Били, Симак, Трејсер, Рекоаро, Сони, Адеко, Армани џинс, затим ЕА7 Емпорио Армани и сад

АКС Армани Ексчејнџ Олимпија Милан.

Симентал је у то време био актуелни освајач Купа купова.У финалу 1971. су у два меча били бољи од Спартака из Лењинграда - у СССР је било 66:56 за домаћина, а у реваншу 71:52 за Италијане. Тренер Симентала био је чувени Чезаре Рубини,а главни адути на паркету била су петорица италијанских репрезентативаца: Ренцо Баривијера, Ђулио Јелини, Ђузепе Пино Брумати, Масимо Масини и Мауро Чериони. Ипак, прва звезда тима био је Американац Артур Кени, 204 центиметра високи крилни центар, који ће, испоставиће се, имати битну улогу у овим мечевима.

Фото архива ВН

 

Звезду је са клупе предводио Бата Ђорђевић, отац Александра Ђорђевића, који је тада имао пет година. Екипа се ослањала на Драгана Капичића (23) и Љубодрага Симоновића (24), светске прваке из Љубљане, Зорана Славнића, плејмејкера у успону (тада 23 године) и рођеног Мостарца Драгишу Вучинића(тада 24), увек поузданог центра, који је врло мало осцилирао у форми. Члан екипе био је још увек и Владимир Цветковић (тада 31), али на измаку каријере.

ПОЛИЦАЈАЦ:ТУЖИЋУ КЕНИЈА!

У ХОДНИКУ Хале спортова, испред свлачионица, није било тешко препознати страдалог милицајца. Преко натеченог носа стајао је велики фластер.

- Невероватно! Пришао сам високом Американцу да га заштитим од евентуалних напада, а он ме ударио песницом из све снаге. Пао сам као покошен. Тужићу Кенија суду! - рекао је несрећни чувар реда извештачима "Спорта".

Око 1.000 Југословена међу 4.000 гледалаца понадало се у једном моменту првог полувремена првог меча да ће Звезда добро проћи - до резултата 21:20 црвено-бели су држали баланс. До полувремена предност је отишла на девет поена - 45:36. У наставку се игра Звезде распала, а многи су као главног кривца означили Капичића који је под оба коша изгубио битку са Кенијем, мада ни остали нису били на висини задатка. Американац, коме је надимак због дуге риђе косе био "велики црвени", убацио је 21 поен, код Звезде су Капичић, Симоновић и Вучинић имали учинак од 14 поена. Звезда је у другом полувремену убацила само 26 поена, крајњи исход није наслућивао ништа добро за реванш - 86:62.

Увертира за реванш почела је проблемима за Италијане везаним за тренинг. Термини Хале спортова били су попуњени, домаћин се правдао да не може ништа да учини. Тада "Пионир" још није постојао, а Италијани су се дали у потеру за било каквом салом и били су непријатно изненађени с оним што их је снашло.

Фото архива ВН

 

Упркос убедљивом поразу у Милану, навијачи су испунили Халу спортова. Бата Ђорђевић је у изјавама веровао у победу, па чак и подвиг. Прозивани Капичић је јавно обелоданио да ће тражити од тренера да му повери на чување Кенија и да се Американац овог пута неће наиграти. Набрушени црвено-бели су, изгледа, одлично набрусили сва оружја, јер је уследио - спектакл!

ОНИ НАМА КОЖНУ, МИ ЊИМА ГУМЕНУ

ЕЛЕМЕНТ који је у то време био битан фактор у овим утакмицама је била - лопта. У Милану се играло кожном лоптом, што је за играче Звезде била велика новина, јер су је тада практично први пут имали у рукама. Првенство Југославије се играло гуменим лоптама "Воит" ЛБ22, а домаћин је имао право да бира са којим лоптама ће се играти.

- Имамо нашу публику, лопте, пожтрвовање и велику жељу да обрадујемо своје симпатизере. Победићемо их сигурно са више од 24 поена разлике, јер је сигурно да ћемо сви играти бар два пута боље него у Милану - пуцао је од оптимизма Мока Славнић.

После првог полувремена то тако и није изгледало - 38:36. Капичићу се лопта пет пута вртела по обручу и изашла, Славнић је машио зицере, Симоновић малерозан... Али, у наставку се Италијанима десио распад као Звезди у Милану. Црвено-бели, ношени хуком око 4.500 навијача, и синтагмом "нема шта више да се изгуби" почели су да мељу ривала. У 26. минуту било је 58:40, а два минута касније 62:42. Минус је достигнут девет минута пре краја - 72:48, уз делиријум на трибинама. На 63 секунде пре краја кошем Славнића на семафору је 80:54, достигнут и престигнут минус од 24 поена!

Следе два успешна напада Италијана - 80:58. Али, онда Славнић, па 36 секунди пре краја и Симоновић, доносе 84:58.Италијани крећу у напад, Славнић "сече" лопту, креће у контру,али бива фаулиран. Звезда убацује лопту са стране у жељи да уштеди време, а Арт Кени у покушају да Славнићу отме лопту чини груб фаул, што му је била пета лична... То је био почетак пакла.

Фото архива ВН

 

Кени излазећи са терена пролази поред Звездине клупе, одакле му је, могуће, неко нешто добацио. Американац улази у вербални сукоб са Лазаревићем и Павловићем, али са леђа дотрчава Баривијера који мучки удара Лазаревића посред уста, а онда настаје општа туча у којој су учествовали - сви!

Узалудан је био сваки покушај редара и милиције да смири страсти и раздвоји играче, срећа је да није већи број навијча са трибина успео да уђе на терен и укључи се у макљажу. Посебно се "истакао" Кени. Американац је пре кошарке тренирао и бокс, у шта су се уверили и играчи Звезде, чак и неки гледаоци, а посебно милицајац који је хтео да га обузда, али је завршио са разбијеним носом и без шапке!

ИЗ СИМЕНТАЛА У КУЋУ СЛАВНИХ

КОЛИКИ је траг оставио Артур Кени у редовима Симентала, односно Олимпије, довољно говори чињеница да је један од тројице који је члан клупске Куће славних. Његов дрес са бројем 18 "пензионисан" је 2013, а за сва времена на кров хале у Милану су подигнути и дресови Дина Менегина (број 11) и Мајка Д'Антонија (број 8).

Прекид је трајао више од десет минута. У извештајима је забележено да је фаул Кенија над Славнићем био две секунде пре краја, али нигде није истакнуто да ли су те две секунде одигране, или је меч прекинут. Тада је било најбитније да се Италијани безбедно спроведу до свлачионица, да не били линчовани. Једини који је платио цех био је Тихомир Павловић, који је био кажњен забраном играња до краја такмичења!

После свега, ФИБА је регистровала утакмицу постигнутим резултатом. Звезда је у полуфиналу избацила Хувентуд - пораз у Бадалони 83:70, победа у Београду 90:70. Симентал је лако избацио Партенопе из Напуља. У финалу 21. марта 1972. поново Симентал - Звезда! У дворани солунског Сајма "Александрио Мелатрон" миланска екипа је славила 74:70 (47:34). Звезда је дуго била у заостатку, али је четири минута пред крај изједначила на 69:69, упркос томе што су Капичић и Вучинић још у 31. минуту изашли због пет личних, а Симоновић у 39. Јунак победе Симентала био је - Артур Кени. "Боксер" из Хале спортова постигао је 23 поена и био јунак освајања новог трофеја. Код Звезде Симоновић је дао 18, Капичић 16, а Славнић 12 поена.

БОНУС ВИДЕО: Светислав Пешић промовисао књигу - МОЈА ИГРА - МОЈ ПУТ

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ХРВАТСКА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Овако сада изгледа Хрват коме је Србин, саиграч, сломио кости лица (ФОТО)