ЗВЕЗДА НА ДОМАЋИ ПОГОН: Наш представник предњачи у Евролиги по уделу српских снага у играчком времену на паркету

Дарко Николић
Дарко Николић

02. 02. 2022. у 09:30

ЕВРОЛИГАШКИ тимови са домаћим играчима у главним улогама постају права реткост. Ове сезоне у том сегменту предњачи Црвена звезда, у којој српским кошаркашима припада чак 69,7 одсто времена проведеног на терену. Нема екипе у елитном такмичењу са већим парчетом колача у конзумацији "локалних" момака.

ЗВЕЗДА НА ДОМАЋИ ПОГОН: Наш представник предњачи у Евролиги по уделу српских снага у играчком времену на паркету

КК Црвена звезда

Други је Жалгирис, који се на литванске снаге ослања 51 одсто, следе француски Асвел са 50, берлинска Алба са 46, московски ЦСКА, Панатинаикос са 37, Олимпијакос са 35... Последња је Басконија са девизом "не купујмо домаће", односно нула одсто удела домаћих играча у тиму. Нису далеко од тога ни Анадолу Ефес са три одсто и минхенски Бајерн са шест.


Није тешко уочити образац да су у врху екипе из земаља велике кошаркашке традиције и мање финансијске моћи често приморане да се окрену изданцима сопствене баште. Наравно, у неким случајевима то је и део клупских стратегија којима се смањују трошкови и сади семе зараде каснијом продајом локалних производа.

Дејан Давидовац, кошаркаш Црвене звезде / Фото: Цедевита Олимпија / Алес Февзер


Ова статистичка аналитика којом се бавио специјализовани кошаркашки сајт "Баскет њуз", показује да успеси и значајна улога домаћих играча најчешће не иду руку подруку. Иако навијачи воле да гледају локалне јунаке и тиме се снажније повезују са омиљеним клубом, само четири пута су до плеј-офа стизале екипе са више од 70 одсто удела домаћих у играчком времену.


Ти ретки колекционарски примерци су болоњски Фортитудо у сезони 2000/2001, у којој је то успело и загребачкој Цибони. На крају кратке листе је Партизан, који је у две везане сезоне долазио до доигравања за титулу (2007/2008. и 2008/2009). Ниједан од ових тимова није на крају домаће бајке подигао пехар намењен најбољем на Старом континенту.
Панатинаикос из сезоне 2010/2011. је једина екипа која се окитила шампионским насловом, а да су у минутажи домаћи играчи учествовали са 60 одсто. Тада је атинске "зелене" водио Жељко Обрадовић, који је у саставу имао Димитриса Дијамантидиса, Адониса Фоциса, Костаса Царцараса, Стратоса Перпероглуа, Ника Калатеса, Јана Вујукаса...

Жељко Обрадовић као тренер КК Фенербахче / Фото: Н. Параушић


На супротном крају спектра такође је један тим под Обрадовићевом командом. Истанбулски Фенербахче је 2017. године освојио Евролигу са 4,4 одсто учешћа турских играча у исписивању клупске историје. Нешто већи удео имали су Руси када је ЦСКА освојио титулу 2008. године - 9,1 одсто.


Тешко је очекивати да ће неко у догледној будућности формирати тим базиран на домаћим играчима, који би био кадар да се попне на кров Европе као што је то учинио Жељков ПАО предвођен легендарним Дијамантидисом. 


ХРВАТСКА, ПА СРБИЈА

У ЕРИ модерне Евролиге, дакле од 2000. године, хрватски учесници су се ослањали на домаће играче у највећем проценту - чак 68,6. Близу су и српски тимови са 61,6 одсто, на трећем месту су литвански са 56,2.
Међутим, Хрватска је последњи пут имала представника у елитном клупском такмичењу у сезони 2015/2016, Србија у последњих осам година само једног, као и Литванија у последњих седам евролигашких сезона.

Бонус видео: СА СНЕГА ПОД ОБРУЧ: Ко је МВП Евролиге - Василије Васа Мицић?

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ОБРАДОВИЋ ЈЕ БИО НА КОРАК ОД НБА ЛИГЕ: Један човек је све стопирао, ево о коме је реч