Кошарка

НИКОЛА ЈОКИЋ КОНАЧНО ПРОГОВОРИО: "Како сам те мрзео"... Открио зашто се диви српским ватерполистима!

Novosti online

01. 01. 2022. у 20:10

НЕМА сумње да је Никола Јокић уз Новака Ђоковића најбоље што је српски спорт икада изнедрио. Три магична слова винула су га у небеса - МВП. Сада је прекинуо ћутање и говорио за српске медије.

НИКОЛА ЈОКИЋ КОНАЧНО ПРОГОВОРИО: Како сам те мрзео... Открио зашто се диви српским ватерполистима!

МВП НБА лиге Никола Јокић говорио је за Арена спорт телевизију где се дотакао репрезентације, коња, ватерполиста и бројних других тема.

У Денверу сарађује са српским тренером Огњеном Стојаковић према коме је гајио велику "мржњу".

- Са Огњеном Стојаковићем, који је тренутно помоћни тренер у Денверу, у прве две-три године смо се свађали на готово сваком тренингу и то буквално мајку и све... Дођемо онда на тренинг па не причамо, а он Србин ја Србин, исти смо одакле смо дошли, неко би рекао нераздвојни, он ми најбољи пријатељ, а ми се псовали нон стоп. Сад се породично дружимо, и кад седимо и причамо ја њему кажем "како сам те мрзео", значи страшно.. Сад мало видим тај однос између Чанчара и њега, како се одбијају, а ја се смејем, гледам, Огњен му жели све најбоље, а овај да полуди. Ваљда је то нормалан процес. Било ми је тешко да говорим и објашњавам Огију како радим неке ствари, како изводим шутеве на мој начин. Није да му нисам веровао, само сам хтео да се наметнем да прво играм па ћу ја то каснија мало да дотерам, али он је сигурно један од најзаслужнијих за моју каријеру.

Подсетио се учешћа на првом "ол стар" мечу, као и на Олимпијским играма.

- Прво учеше на ол-стару било је, мислим, свет против Американаца. То је било прво, ваљда, не могу се сетим где је тачно било. Не могу да се сетим ни где је прошли "ол-стар" био. Безвезе је било без публике. Дефинитивно тамо највише болим брзо шутирање тројки, то је најзанимљивије. Ја нема шансе да бих то могао, не бих успео за минут да шутнем толико пута. Како 30 лопти да шутнем, мора и да се трчи. То би Богдановић могао, то је такмичење баш за њега. За мене, најбоље код "ол-стара" је сам осећај да си позван и уживање на терену. Сећам се сад, ја на терену, а поред мене у екипи Јанис, Кари, Леброн и Лука. Није лоше (хаха). Тако да, тога се сећам, атмосфере у свлачионици, зезања, још кад се познају људи, то је најбољи осећај "ол-стара".

Олимпијске игре?

- Уз индивидуалне награде, сигурно највеће достигнуће је сребро на Олимпијским играма где смо кроз такмичење били све бољи. Победили смо у полуфиналу Аустралију 30 разлике. Било је најинтересантније са Хрватима, због тог као неког ривалства. Притом ја сам са тим момцима јако добар, дружим се са Шарићем, са Бојаном Богдановићем... Они хоће да победе, ми хоћемо, све је то ок и сам тај доживљај је супер. Али на ОИ су ми више од свега најјачи утисак оставили ватерполисти. Ма не само на ОИ, него увек због заједништва, јунаштва, квалитета, другарства, баш баш врхунски ниво свега. Волим то да видим. Не постоји речи које бих описао то заједништво. Сећам се кад сам ушао код њих у собу, њих било десет на једном месту, нон стоп се друже. Тад сам схватио због чега све освајају, зашто је ватерполо најбољи и најтрофејнији спорт.

POGLEDAJ GALERIJU

Његова прва љубав су коњи, није могао ни овај разговор да прође без њих.

- То увек кажем, нека своја највећа достигнућа и највећа разочарења доживео сам у коњичком спорту. Кад ми изгуби коњ, знају људи који ме познају, не прича ми се, плачем буквално, али тугујемо сви као тим. И кад победимо славимо као да смо светски прваци. То је нека моја пасија, љубав која ме испуњава. Можда одскаче од ове приче НБА и МВП, али ти људи тамо ме и не гледају тако, као кошаркаша, ја сам само неки високи момак који воли коње.

Повлачење из медија?

- Има више разлога зашто је то тако. Први је јер немам социјалне мреже, не желим уопште да гледам туђи живот, нити да неко гледа мој живот. Ако већ нешто причам за јавност, волео бих паметно да кажем, а мислим да је толико ствари казано већ тако да, шта бих ја рекао нешто ново. Не бих да се понављам на неки начин. Мислим и да цео медијски свет увек тражи неку причу, тражи ексклузиву... На пример, ја сад да кажем нешто глупаво и да кажем нешто паметно, они (медији) ће ту глупаву реч извући из контекста. Тако да, како да кажем, изгубио сам неки однос и не треба ми то.

Погледајте цео интервју Николе Јокића у наставку: