Кошарка

"ПЛАКАО САМ СТАЛНО!" Никола Јокић изненадио свет: Не желим да будем најбољи

Новости онлине

21. 12. 2021. у 17:16

НИКОЛА Јокић је звезда о којој се прича у свету кошарке, али... какав је он човек?

ПЛАКАО САМ СТАЛНО! Никола Јокић изненадио свет: Не желим да будем најбољи

Одговор на то питање можда и најбоље је на концу 2021. дала Маја Маћешић, која је с нашим, а НБА асом, за свој блог направила интервју који ће се, верујемо, многима свидети.

И, та њена, сомборска, а заправо Николина прича, иде овако:

"Живимо у граду историје. Успешних, амбициозних и талентованих људи нам никада није мањкало. То су људи, који су вековима низали успехе, и доносили своје победе у овај град. Историја се пише и данас, захваљујући храбрим појединцима, који са собом не носе само своје име, него и име вароши у коју се увек радо враћају. Баш такав је и мој данашњи саговорник са којим ћу понајмање причати о спорту, премда је он по томе најпознатији, ова кафа ће бити више осврт на поимање живота славних кроз њихову свакодневницу, која је, све, само не обична и онаква какву је ми познајемо. Никола Јокић, свету је познатији као један од најуспешнијих кошаркаша данашњице, али оно што је мање познато јесте чињеница да он није само особа вредна помена по броју кошева, већ велики човек који се на путу до успеха не спотиче о мале људе, него их подстиче да буду оно што јесу. Толико дуго га познајем, толико смо кафа заједно попили, толико среће и туге поделили, да ми је драго што имам прилику да ево, бар овом кафом неки од вас упознају све оне квалитете, које овај човек поседује, а који нису ништа мање важни од његових спортских успеха.

Мало има међу нама оних, који за себе могу да кажу да су најбољи, у свом послу, породици, па чак и у хобију, али ипак ти си успео да будеш такав. Најбољи. Да ли постоје моменти у којима кажеш себи на глас, или се погледаш у огледалу и помислиш: Ма шта се нервираш, па ти си најбољи на свету?

- А нииије, ја сам баш сушта супротност томе, увек мислим да је противник бољи од мене, имам самопоуздања али немам ту дрскост да кажем за себе да сам најбољи. Мислим да ме то некако гони, жеља да се надмећем са неким и да не могу да прихватим да сам бољи него морам то и да докажем.

Иако млад, да ли мислиш да си успео до сада остати нормалан, поред толиког притиска?

- Не знам да ли сам остао нормалан, али мислим да нисам остао исти. Мораш да се промениш да би заштитио себе од свих фактора који утичу на тебе, на твој и на живот твоје породице. Сигурно неки људи мисле за мене да сам арогантан али ја се суштински нисам променио јер и даље волим исте ствари које сам волео одувек.

Можеш ли, уз најбољу намеру, да будеш као сав нормалан свет?

- Па мислим да је тешко сада, али нека моја жеља и циљ јесу да када завршим каријеру и престане све ово је да када се појавим негде то неће више бити нека велика ствар. То је моја жеља.

Из твог угла звезде, како изгледа тај успон у сам врх?

- Некада то утиче јако лоше на човека, човек се промени, имао сам прилике да видим примере из свог окружења, где не само да су се апетити повећали, него их је тај успон повукао на дно. Захвалан сам, јер је за мене породица одувек била подсетник свих моралних вредности.

Колико мислиш да је наша слика славне личности лаж?

- Сигурно јесте. Сви људи који су познати у свом занимању желе да живе свој живот на неки други начин али притисак људи и медија је неминован. Генерално мислим да имају лажну слику о познатима, али сваку познату личност заболи када чује неистине о себи.

Ево ја те познајем годинама и могу да ти кажем да си остао исти. Значи ли ти то нешто?

- Значи. Поготово ако је од људи који и мени нешто значе. Кад сам ја, ево већ нешто и остварио, волео бих да то не утиче на наш однос, да буде као пре, док још нисам ништа остварио. Зато што су све везе из прошлости које сам саградио са пријатељима стварне, нису лажне. Лакше је било стећи тада пријатеља, јер сада не знам каква је, коме, намера.

Кад би имао прилику да сретнеш малог Николу од 10-15 година, шта би му рекао?

- Сигурно бих му рекао да се игра још више и да ужива, зато што сам тада мислио да је контролни или неки писмени, највећи проблем, а ја бих му рекао: проћи ће. Исто би рекао и Никола од 35 година, мени сада.

Знаш да има она прича о две кутије. На једној пише Срећа, на другој Туга, али кад их отвориш у обе пише "проћи ће".

- Баш тако. Све мора проћи.

Шта би рекао малом Николи, шта да промени?

- Не бих ништа мењао, јер је и пре кошарке мој живот ишао узлазном путањом. Срећан сам и задовољан и не знам коме треба да захвалим.

А да можеш свој живот да опишеш кроз песму, која би то песма била?

- Искрено мислим да нема тако лепа песма. Волим тамбураше, тај стил музике и тај стил живота, па нека буде “Већ одавно спремам свог мркова”, јер то је ипак моја љубав од 12-те године. Ја и даље мислим да ћу на неки начин бити коњар, и бавити се тим спортом, баш као у тој песми, ух, тако бих и ја.

За шта си био војник у животу, а у чему си хватао кривине?

- Када сам био млађи, нисам био војник у тренирању, тада ми је било најважније да се забављам, дружим, играм фудбал на улици, идем на купање, а можда сам био војник у школи, јер сам хтео да будем спреман, нисам био одликаш, али никада нисам био неспреман, што ми је остало до данас. Све ово што ми се дешава, исто тако може брзо и да нестане. Желим да сам спреман, шта год ми живот донесе. Нисам баш имао пуно прилика да хватам кривине.

Је л’ постоји још нешто у животу што желиш, а да још ниси остварио?

- Сигурно то коњарство и љубав према коњима, будући да сам се остварио као отац. Волео бих можда да могу мало више да проводим времена са коњима, одлазим да гледам трке или да возим.

Јеси ли више плакао после пораза или после победа?

- Кад сам био млађи онда сам плакао стално. Тад сам плакао и што сам мали и што сам гојазнији, тад сам имао више пораза али можда ме је баш то довело ту, где сам сада. Ја мислим да сам победник и да сам борац на терену, било је и промашаја за победу, доста пута сам био и кривац, али не бих био овде где јесам да тога није било.

Како нове генерације подстакнути да верују у себе и да буду најбољи ма чиме год се бавили?

- Уопште не требају да мисле да треба да буду најбољи. Некако, то никад не знаш. Јако је мало најбољих људи на свету, у било ком занимању, и мислим да не требамо да оптерећујемо децу са тиме. Ја нисам желео, а ни сад не желим да будем најбољи. Мислим да се успех не броји новцем и наградама него квалитетним људима око себе, не оптерећујмо децу медаљама. Ако уживају у томе што раде, мислим да је то већ један велики успех.

Јунак твог детињства?

- Засигурно моја браћа. Они су исто тренирали кошарку. Увек сам желео да будем са њима, а они су ме вукли са собом.

Овог тренутка да дођеш за Сомбор, које место би прво посетио?

- Моја штала. Седма година већ и сваки пут станем прво тамо, не знам ни ја зашто али то је место на коме сам сигуран и свој.

Где себе видиш за десет година?

- Где бих волео да се видим, или где себе видим? Волео бих да се видим на неком салашу или викендици пуној деце и животиња. То би била нека моја жеља.

Мислиш да је то реалност?

- Можда ја мислим да је то живот за мене, а можда и није. Да нема пуно турбуленција, да је мирно, волео бих да моја деца одрастају у мирном окружењу, у природу, да им је то релакс, као и мени, закључио је Јокић у поменутом разговору са Мајом Маћешић.

Шта даље следи за Јокића?

Никола Јокић и Нагетси у четвртак гостују Алексеју Покушевском и Оклахома Сити тандерима, од два сата иза поноћи, а одмах дан касније, у петак у три, угостиће Шарлот Хорнетсе. Денвер је са учинком 15-14, односно 51,7% победа у досадашњем току сезоне, почетком ове седмице успео да се пробије на пето место Западне конференције иако није играо, јер су испод њега пали и Клиперси (16-15) и Лејкерси (16-15) и Минесота (15-15). Два наредна ривала Нагетса имају лошији учинак од њих - Тандери су 13. на "западу" са 10-19, а Хорнетси осми на "истоку" са 16-17.

БОНУС ВИДЕО Како је Јокић постао најбољи кошаркаш када се томе ама баш нико није надао?