РЕБРАЧА О ПРОБЛЕМУ СРПСКЕ КОШАРКЕ: Немамо врхунске играче јер доводимо просечне странце

ПОСТАНИ шампион. Мото кошаркашке академије Жељка Ребраче, двоструког клупског и репрезентативног шампиона Европе, светског шампиона и освајача олимпијске сребрне медаље.

Фото архива ВН

Научио је како се долази до самог врха од Жељка Обрадовића. Тада играч почетник и тренер почетник расли су, за почетнике, до незамисливих висина.

Управо због тога наш прослављени репрезентативац увек је веровао да ништа није недостижно и да је све могуће, па и да се најтрофејнији тренер у историји европске кошарке врати тамо где је почео.

- На неки начин нисам ни изненађен Жељковом одлуком да се врати у Партизан, јер је скоро 30 година радио у иностранству, а познајући га, увек тражи нове изазове. Партизан је управо то, изазов - каже Ребрача на почетку разговора за спортски додатак "Новости". - Потписао је уговор на три године, тако да сигурно планира да врати Партизан тамо где му је место. Преокренуо је ствари, створио такву атмосферу да су сва светла у Европи усмерена према Партизану и према српској кошарци.

Да ли је изгледно да већ у првој години врати Партизан у Евролигу?

- Њему је то сигурно циљ, мислим да и овај тим Партизана има потенцијала да се избори за Евролигу. То се већ показало кроз досадашње утакмице, а сигурно ће и играчи појединачно и Партизан као тим бити још бољи како сезона буде одмицала. Млади су, али стичу искуство, посебно у мечевима какав је био против Хувентуда. Окренули су ту утакмицу за два минута. И ми смо били млади те `92, па нисмо ишли да будемо само учесници фајнал-фора. Ишли смо да победимо. Ништа се не дешава случајно, знам колико смо радили да бисмо стигли до те чувене Ђорђевићеве тројке. Утакмицу можеш да добијеш на срећу, али не можеш на срећу да освојиш првенство или постанеш врхунски играч.

Фото архива ВН

Како вам изгледа Партизан у досадашњем делу сезоне?

- Био сам поред терена у утакмици са Хувентудом, осети се та Жељкова кошарка. Било је ситуација када је рибао Смаилагића, па сам се вратио у прошлост присећајући се како је мени исто то радио. Свидео ми се начин на који играју, одбрана, енергија коју имају. Још ту треба да се ради, али се већ виде обриси како ће то да изгледа у наредном периоду. Допада ми се Куруц, Пантер такође, али за њега знамо да је врхунски играч. Таман кад сам се у завршници утакмице запитао "зашто он мало не крене", узео је лопту и решио три напада.

Могу ли сви играчи да поднесу Жељково "фенирање", те орканске лекције од којих се таласају фризуре?

- То јесте стресно, али он и бира играче који то могу да поднесу. Неки не би могли, али то и јесте природна селекција. Ако желиш да играш врхунску кошарку, онда за играча нема бољег тренера од Обрадовића. Мени је у тим ситуацијама мозак радио триста на сат, под стресом сам играо боље. Одговарао ми је такав приступ, неким играчима није и онда нису знали ни оно што знају. Али, то је пут ка резултату. Ту си да играш на том нивоу, можеш или не можеш. Жељкови тренинзи се разликују од других, то нису тренинзи "сат и по па идемо кући". Обраћа пажњу на сваки детаљ, живи кошарку 24 сата.

А како вам се чини Црвена звезда?

- Ако је у наставку сезоне мимоиђу проблеми са повредама, Звезда ће сигурно бити на нивоу Партизана. Тако нешто је потребно и једнима и другима да би се подигли на још виши ниво. Не знам да ли је то изводљиво, али мислим да Србија заслужује да има два тима у Евролиги.

Како гледате на "политику странаца" у нашим најбољим клубовима?

- Странци морају да праве разлику, а не да буду ту само као део тима и да узимају место младим играчима. Странци као што је Пантер - океј, али нема никаквог смисла доводити оне који чак играју лошије од наших играча. Али, то је последица тога што из млађих селекција не излазе врхунски играчи, посебно на позицијама "један" и "четири". Од Теодосића, Богдановића и Мицића нисмо избацили врхунског играча на том месту. Не кажем да немамо одличне или врло добре, али немамо врхунске баш зато што се доводе странци на тим позицијама. Други разлог је то што смо запоставили нашу школу кошарке.

Фото архива ВН

Који су проблеми српске школе кошарке?

- Има ту много проблема. Прво, до врхунског нивоа не долази се преко ноћи, потребне су године рада. Са три сата тренинга не постаје се врхунски играч, то могу да потпишем. Онда, те момке који раде и индивидуално мораш да ставиш да играју. Најбољи пример је Партизанова школа у Вујошевићево време, када је клуб био препознат по томе и у Европи и у свету. Дуле је избацио највише играча у последњих 30 година. Садашњи систем је такав да правимо просечне играче, чим неко дође до нивоа да може да узме неке паре задовољи се тиме. Осим Јокића, кога сада имамо са статусом звезде? Петрушев иде у добром правцу, али је пред њим и даље дуг пут. Морамо и да едукујемо родитеље, који дете од 12 година већ виде у НБА. Разумем материјалне мотиве, али на првом месту морају да буду спортски.

Да ли и даље постоји копча са нашом некадашњом кошаркашком школом?

- Још покушавамо да живимо од старе славе из деведесетих и почетком двехиљадитих година. Имали смо одличне резултате, али морамо да се мењамо. Склоп клинаца који сада играју у НБА и деведесетих сасвим су различити. Садашњи селектор Светислав Пешић то веома добро разуме, имали смо прилику да разговарамо током утакмице Војводина - Земун у Новом Саду. Има огромно искуство и схвата да је потребно прилагођавање данашњим условима, мора да се миксује стари систем са новим околностима. Желим му сву срећу да успе у томе, али није само ни до њега. Потребно је да играчи желе да играју за репрезентацију. Велики новац је у оптицају и у НБА и у Европи, што спутава играче у напретку. Некад чим добијеш велики уговор нећеш више да радиш, баш када би требало да подигнеш игру на виши ниво.

Фото архива ВН

Извор талената сигурно није пресушио, зна ли се где испаре пре него што успеју да га претворе у топ квалитет?

- Сви желе да иду у Партизан, Звезду, Мегу. Мислим да би требало да пробају да остваре своје снове и у локалним клубовима, јер ће их препознати милион скаута који све то прате. У њима могу да напредују до 16, 17. године, има их много заиста добрих. Мој син Филип отишао је из Флеша у Америку. Много је примера врхунских играча који су стасавали у мањим клубовима. Клинци у Београду имају велики избор, ако нису задовољни лако ће променити клуб. У мањим срединама је другачије, имаш један или два клуба, и мораш да се трудиш да би се изборио за своје место.

Препоручујемо

Кошарка

1 0

ЖЕЉКО РЕБРАЧА ЗА "НОВОСТИ": Кокошков би требало да остане

07. 07. 2021. у 10:00

Кошарка

3 2

ЈОКИЋ ЖЕЛИ ДА ИГРА ЗА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈУ: Ребрача открио када га можемо очекивати у националном тиму

01. 07. 2021. у 12:41

Кошарка

0 2

ЖЕЉКО РЕБРАЧА ЗА "НОВОСТИ" О ПОВРАТКУ ОБРАДОВИЋА: Најбоље за Партизан и српску кошарку

27. 06. 2021. у 11:00

Кошарка

0 0

ЛЕГЕНДА ПАРТИЗАНА ЖИВИ АМЕРИЧКИ САН: За Петра Божића је ово само почетак (ВИДЕО)

17. 11. 2021. у 17:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације