Кошарка

ЧЕТВРТИ ПУТ ЗАЈЕДНО: Жељко Обрадовић и Зоран Савић, од цимера на СП у Аргентини 1990. до Партизана 2021.

Novosti online

19. 08. 2021. у 20:00

КАО играчи делили су собу на првенству света 1990. у Аргентини, као тренер и играч сарађивали у Реал Мадриду и репрезентацији, остварили завидне каријере као тренер и спортски директор у водећим клубовима Европе, а сада су, у истим функцијама - заједно у Партизану.

ЧЕТВРТИ ПУТ ЗАЈЕДНО: Жељко Обрадовић и Зоран Савић, од цимера на СП у Аргентини 1990. до Партизана 2021.

Кошаркашки путеви Жељка Обрадовића и Зорана Савића још једном су се укрстили. После репрезентације Југославије и Реал Мадрида сада су заједно у Партизану. За многе је то неочекивано јер су обојица, посебно Обрадовић, могла да бирају богатије клубове, али они су одабрали црно-беле.

Ово је прича о њима двојици и пријатељству дугом три деценије. На данашњи дан, 19. августа 1990. у финалу СП у Аргентини Југославија је у дворани "Луна парк" у Буенос Ајресу победила СССР 92:75.

Различитим стазама стигли су до највиших кошаркашких врхова. Обрадовићев играчки пут био је логичнији, почео је у Борцу из Чачка па прешао у већи Партизан, постао репрезентативац под "старе дане", играо на Олимпијским играма у Сеулу 1988. и Мундијалу 1990. у Аргентини.

Савић је ишао "пречицама". У Прву лигу је стигао из зеничког Челика, претходно је на двојну лиценцу играо за Чапљину.

- Играо сам истовремено и за Рудар из Зенице, али под туђим именом - сећа се Зоран.

Пресудан моменат у каријери био је позив Боже Маљковића да дође у Југопластику. После само једне сезоне, 1989/90, стигао је позив Душана Ивковића - Зоран Савић је постао репрезентативац и изборио место у тиму који је 1990. отишао у Аргентину по светско злато.Током припрема и самог шампионата Жељко и Зоран били су цимери, делили собу.

Питам их да ли су у часовима одмора могли макар да сањају да ће у каријерама урадити то што су урадили, или да ће једног дана радити заједно.

- Нисмо! - рекли су углас. Али има и наставак.

САВИЋ: - Знао сам да ће Жељко бити тренер, јер је после сваког тренинга записивао шта смо радили, зашто смо радили, знао је да пита Дуду Ивковића зашто ово или оно. Рекао ми је да има белешке и са тренинга Аце Николића док је још био у Борцу. Било је јасно да ће бити тренер, али нико није могао да замисли до каквих ће висина стићи и шта ће све освојити.

ОБРАДОВИЋ: - Ја сам, макар у подсвести, знао да ћу бити тренер, али у то време у Буенос Ајресу 1990. једина мисао била нам је како да добијемо наредну утакмицу, како да се домогнемо златне медаље по коју смо дошли. Искрено, нисам ни сањао да ћу наредне 1991. завршити каријеру и постати тренер Партизана - каже Обрадовић.

САВИЋ: - Шокирао је не само спортску јавност него и нас, његове саиграче. Сећам се да сам му на аеродром, пред полазак на Европско првенство, донео неке личне ствари које су остале у соби коју смо делили. Можда нисмо разумели његову одлуку, али показало се да је, као и обично, био у праву - каже Савић.

ОБРАДОВИЋ: - Прошао сам први део припрема за Рим, пред пут смо добили дан-два слободно, да се препакујемо и видимо са фамилијама. У та два дана стигла је понуда Пар-тизана. Драган Кићановић ми је рекао да су одабрали мене за тренера, али уз услов да прекинем играчку каријеру. Била је то велика дилема, још сам могао да играм, имао сам одличну понуду Новог Загреба, могао сам да наставим у Партизану. Консултовао сам фамилију и пријатеље и одлучио да прихватим изазов. Остало знаш.

Зашто је Жељку надимак Жоц

Пријатељи Жељка Обрадовића зову Жоц. Надимак је понео из Чачка, а добио га је још пре него што је званично постао играч. Жељко је одувек имао прецизан шут, у жаргону се говорило да "цепа мрежице". Постао је "цепач". Прва два слова су иницијали његовог имена и презимена, а оно треће слово је иницијал термина "цепач". Тако је настало ЖОЦ.

Знам, наравно. Био сам директни сведок дела њихове каријере у Шпанији. Из Барселоне сам ишао у Фуенлабраду поред Мадрида, где је Партизан био принудни домаћин у Лиги Европе у сезони 1991/92. Из Барселоне сам летео за Истанбул на Ф4 на коме је изгнаник Партизан оном тројком Саше Ђорђевића против Хувентуда, у инат целом свету, постао првак Европе.

После тога Хувентуд је позвао Жељка да преузме тим, а ја сам био на великим мукама, јер сам знао да долази, али нисам смео да објавим. Верујте ми на реч, за новинара нема горе ситуације од оне кад нешто зна што други не знају, а не сме да објави. Некако сам преживео ту ситуацију, сачекао Жељка, преводио му прве интервјуе. Дружили смо се свакодневно, кад је почела сезона, нисам пропуштао утакмице Хувентуда. Кулминација је била на Ф4 у Tел Авиву, Хувентуд је у полуфиналу победио Барселону, а у финалу Олимпијакос. Жељко је по други пут узастопно био првак Европе.

У сличној ситуацији, али са мање компликација, био сам када је Зоран Савић дошао у Барселону. Опет сам био у току догађаја, опет имао ексклузивну вест. Виђали смо се и дружили, био сам и на Зорановом венчању са дугогодишњом вереницом Анитом.

Враћам се у садашњост. Како су се некадашњи цимери нашли на истом послу у Партизану?

"Кривац" је председник црно-белих Остоја Мијаиловић. После разлаза са Николом Лончаром (још један из "шпанске приче") клуб је тражио спортског директора. Избор је пао на Савића, који је тај посао радио у Фортитуду и Барселони, а касније је радио као агент. Одлично познаје тржиште, има одличне везе, знају га у целој кошаркашкој Европи.

Уз долазак квалитетних играча највећа "бомба" је повратак Обрадовића. Савић не жели да приписује себи заслуге, признаје да је највећи део посла обавио председник Мијаиловић, али каже:

- Идеја о Обрадовићу је у почетку изгледала као утопија, он је могао да бира где ће да ради, али повукло га је срце. Били смо стрпљиви и дочекали га. Морам да кажем да смо годинама уназад дотицали тему заједничког рада, али нисмо знали кад ће се стећи услови. Жељко је знао да ће се једног дана вратити у Партизан, само се чекао тренутак. Подразумева се да сам веома срећан што смо заједно у Партизану, са идејом и жељом да вратимо црно-беле на некадашњи ниво.

Обрадовић додаје: - Зоран и ја имамо идентичне погледе на кошарку. Разумели смо се као играчи, као тренер и играч, тако ће бити и сада - каже Обрадовић.Спортски директор ставља тачку.

- Нема потребе да било шта кажем о Обрадовићу тренеру. Његови резултати говоре убедљивије од речи. Био ми је тренер и из прве руке могу да посведочим да је један од његових највећих квалитета што не прави разлику међу играчима. Код њега и звезде и почетници имају на тренингу исти третман. Он је ауторитет изградио оним што је најтеже - знањем - додаје Зоран.

Два зналца, некадашњи цимери из хотела "Шератон" у Буенос Ајресу 1990, на новом су задатку. Путеви су им се укрстили по четврти пут. Ако је судити по резултатима њихове сарадње из прошлости - Партизану предстоје бољи дани.