Катар 2022

ЧУВЕНИ ХРВАТ "РАЗАПЕО" ФУДБАЛЕРЕ ХРВАТСКЕ: "Не требају ми амбасадори који се опуштају уз ‘За дом спремни’!"

Дарко Николић

20. 12. 2022. у 20:13

ХРВАТСКА јесте направила нови историјски резултат на Светксом првенству у фудбалу, али су њени играчи то "зачинили" скандалом, на који није остала нема ни једна од најпознатијих јавних личности у тој држави.

ЧУВЕНИ ХРВАТ РАЗАПЕО ФУДБАЛЕРЕ ХРВАТСКЕ: Не требају ми амбасадори који се опуштају уз ‘За дом спремни’!

Подсетимо, Хрватска је у мечу за треће место победила Мароко, а онда су, током славља фудбалера "ватрених", забележени моменти и када се скандира "за дом спремни", што је био поклич у Независној Држави Хрватској у којој је током Другог светског рата убијено више стотина хиљада Срба, Јевреја, Рома и других.

Ти скандалозни моменти нису сада забележени први пут када се ради о хрватским фудбалерима, који су успех на прошлом Мундијалу такође славили и у "НДХ стилу", уз спорне Томпсонове песме које су и овога пута могле да се чују са усана појединих "ватрених". Баш зато, јавности се обратио најпознатији хрватски ТВ водитељ Александар Станковић.

Он се у свом тексту се осврнуо на “кратко памћење” капитена репрезентације Хрватске, Луке Модрића, а упоредио је и какав третман у држави имају “слаби и болесни” наспрам хрватских фудбалера, као и осталих богаташа.

Капитен Хрватске Лука Модрић добија бронзану медаљу у Катару од предсдника ФИФА Ђанија Инфантина / FOTO: AP/Tanjug

“Пре 5 година Лука Модрић је кратким памћењем штитио Здравка Мамића на суду. О томе сам радио емисију с Јошком Јеличићем који је закључио да Модрић није дорастао суђењу, а ја сам закључио како би нас 90 одсто учинило исто и запитао се ко нам је крив што верујемо да су фудбалри наши најбољи амбасадори. У међувремену су фудбалери званично постали наши најбољи амбасадори, а ја и даље мислим исто.

Хрватска фудбалска репрезентација је 20-ак младића који одлично раде свој посао. Уз часне изузетке фини момци, селектор симпатична особа, Лука Модрић вредан човек, међутим он није мој најбољи амбасадор. И сада следи питање: 'А чији си ти амбасадор тако паметан?' Ничији! Ја у старту немам квалификације за ту част јер имам добро памћење и јер редовно плаћам порез. Дакле, ја сам сам свој амбасадор.

Појашњење: Нисам фудбалски навијач и не падам у еуфорију када игра Динамо или репрезентација. Више сам се радовао успесима Мирка Филиповића, Жељка Мавровића, Иванишевића, некада Бенеша и Парлова, него фудбалске репрезентације. Ето, такав сам, више волим друге спортове. Не преплави ме осећај поноса или ишта слично када у Алжиру спомену Модрића, Шукера, Тита или Теслу. Тесла је био геније, али мене ту није било нигде.

То што говоримо исти језик и што смо рођени релативно близу није довољно да себе препознајем у Тесли. Или да окренемо ствари овако: могу се препознати и бити поносан на све изврсне људе овог света од Њутона Тесле, од Хармса до Сламнига, од Саше Петровића до Анга Лија, али некако ми се чини да је то и за егоманијака попут мене превише. И да, и даље мислим да фудбалери нису моји најбољи амбасадори, већ су најбољи амбасадори сами себе. Не требају ми амбасадори који се опуштају уз ‘За дом спремни’", поручио је Станковић.

Он је у подужем обраћању хрватској јавности додао и да разуме оне праве љубитеље фудбала, али се, поред усташтва, и осврнуо на друге проблеме које уочава у хрватском друштву:

"И, уопште, та прича о фудбалу који утиече на имиџ земље? Да, Хрватска је видљивија након успеха фудбалске репрезентације, али након што су Аргентинци постали светски прваци, имамо ли боље мишљење о Аргентини? Дивимо ли се Аргентинцима како су уредили друштвену заједницу у којој живе? Пожелљели смо да живимо у Аргентини, читати Борхеса, дражи нам је Че Гевара? Дакле, идеја о томе да ме неко мора представљати ми баш није драга, али с обзиром да је то ових дана ‘must have’… Ако баш инсистирате, бирам људе из реалног живота. Рецимо онај дечко из Ријеке који може да помера само један прст, сваки дан се захваљује пожртвованој мајци, радује се животу, или онај Деда Мраз пензионер, који након 40 година стажа због мале пензије цео дан стоји на зими и увесељава клинце да би унуцима могао да купи поклон. Патетичан сам? У конкуренцији свих вас који саосећате с душевним боловима фудбалера након изгубљене утакмице ја сам рационална планина.

Друштво пада или пролази на односу према најслабијима. Милион нас је чекало фудбалера и нека је, лепо је видети људе како се радују у доброј вери, али прошле недеље родитеље с болесном децом на Марковом тргу није чекао нико. Хероји су богати и славни, а боли нас ду*е за слабе и болесне. То је хрватски патриотизам. И да се разумемо. У том погледу нисам ништа бољи од вас. И сам сам лења гу*ица којој је било тешко отићи на протест (најрадије бих да се организује нека 'хуманитарка' па да тај проблем решим телефоном с кауча), али ја сам барем то освестио, за разлику од многих који домољубље исцрпљују седењем испред ‘тевеа’, урлањем за време утакмице и након тога качењем патетичних објава по Фејсу.

Лука Модрић, упркос томе што је изврстан у једној игри, није мој представник, а некако се надам да није амбасадор ни оне Гандијевске групе домољуба који ме због тога с исуканим сабљама већ данима јуре по интернету. И за крај признајем, погрешио сам. Пре 5 година држао сам 'предавања' и свет покушао да кројим према мери властитог идеализма, а то не иде. Фудбалери су твоји најбољи амбасадори, моји нису”, закључио је Александар Станковић.