КАТАР БРОЈИ ПОСЛЕДЊЕ ДАНЕ ДО ФИНАЛА НАЈСКУПЉЕГ СП У ИСТОРИЈИ: Милијарде покриле трагове

ЖИВА је истина да се трагови на снегу виде дуже и боље него трагови у песку. Видели смо то својим очима током једномесечног боравка у једној од најбогатијих земаља света, која је још пре десет година купила себи прилично скупу играчку.

Foto: N. Iljukić

Катар је пре више од деценије у излогу ФИФА видео златни глобус, велике светске фудбалске звезде и огромни шарени натпис - Мундијал!

Одмах после Русије, у трци коју су увелико и готово извесно као победник трчале Сједињене Америчке Државе, некадашњи председник Светске куће фудбала Сеп Блатер је на запрепашћење многих из коверте извукао име - Катар. Ова полуострвска земља ушушкана у Персијском заливу, окупана сунцем с неба, песком на тлу и огромним залихама природног гаса и нафте, могла је себи да приушти луксуз организације Светског првенства. Најскупљег у историји фудбала и убедљиво најбоље организованог, још од Монтевидеа и Уругваја 1930. године, до данас.

Катар је оригинални и прелепи пустињски бисер. У буквалном смислу те речи. Јер, бисери из шкољки су први извор зараде који је ова млада нација почела да прикупља. Недалеко од обала Дохе, престонице која се од 1970. године, па до данас развија муњевитом брзином, бисери су били једини симбол Катара. А, онда је у пустињи и поготово у мору пронађено "црно злато". Од тренутка када је избушена прва рупа и када су кренуле прве капи и литре, а онда милиони барела нафте, наследници бедуина и пастира су постали неки од најбогатијих људи на свету.

Паре у Катару нису проблем. Пара има и то много. То се види на сваком кораку. Од облакодера који су све виши и лепши, преко коловоза који су све шири и пунији, па до квалитета живота који се не граничи са луксузом. Он је увелико прешао те границе.
Катар је, дакле, добио пре 12 година организацију Мундијала. Љубоморни Амери и њихови политички и спортски сателити, ево већ више од једне деценије се утркују како ће више и грђе на оцрне ову земљу која је, по њима, у ствари купила највеће спортско такмичење на планети, после Олимпијских игара. И тврде како су милијардама долара и животима хиљада радника из земаља "трећег света" плаћене намере да се преко реда, али и у невреме дође до Светског првенства у фудбалу. Јер, никоме у 21. веку није јасно, зашто и како Мундијал може да се игра у новембру и децембру. Па, ето, Катарани и ФИФА су доказали да може...

Скупо, скупље, најскупље, Катар. Ово је некако скала материјалне вредности свега што се налази у оку, али и у мислима сваког посетиоца пете најбогатије земље на планети и тренутно друге по рангу државе која има највеће залихе и још неискоришћене изворе нафте. Пошто сви воле да завире у туђи новчаник, касу, државни сеф и буџет, ево само неколико уводних примера колико је Катар био "лагане руке" када је емир Хамад бин Калифа одлучио да 2010. године плати све: кандидатуру и кампању Катара, а многи тврде и гласове већине чланова Извршног комитета ФИФА који су одлучивали о домаћину Мундијала 2022. године.

Недуго затим, 2013. године овај владар је катарски трон препустио свом четвртом сину Тамиму бин Хамаду ал Танију, а јавност је већ тада знала да ће Мундијал у овој арапској земљи коштати 220 милијарди долара. Само једна ставка, релативно битна, коштала је "тричавих" 16 милијарди долара. То је нови интернационални аеродром, право чудо архитектуре, али и пример врхунске организације, логистике. Флота "Катар ервејза" је импозантна, а податак да је ово годинама убедљиво најквалитетнија авио-компанија на свету је само један од драгуља у пустињској круни ове земље.

Катар извози само једну ствар и то му је довољно да себи може да приушти увоз свега и било чега. Увози још од 1971. године, када је добио независност од Велике Британије, радну снагу и страну памет и искуство. Из земаља "трећег света", највише из Индије, Бангладеша, Пакистана, али и скоро целе подсахарске Африке, Катару је у последњих 50 година требало све и требао му је свако. Мундијал који се завршава за три дана је најбољи пример како се "пола Африке" и пола Индије и Бангладеша преселило у Катар да ради, заради и остане тамо.

- Имам двоје деце код куће. Овде месечно зарадим онолико колико у својој земљи треба да радим најмање шест месеци. Обучавао сам се за возача, али овде је све квалитетније и лепше. Када се вратим кући, платићу годишњу школарину своје деце, а постоји огромна шанса да се овде ускоро преселим са целом породицом - прича нам 30-годишњи Џастин, возач аутобуса из Кеније.

Слично је и са Индусима који су "окупирали" Катар последњих година. Ранбир је јувелир из Мумбаја, три године је већ у Дохи, а извештио се у прављењу бројаница од ћилибара и ретких кристала.

- Ово је земља врхунских могућности. Шансу за напредак и зараду имају буквално сви. Ја сам већ друга генерација која из Индије долази у Катар и овде зарађује новац који је незамислив у мојој земљи - каже Ранбир, мајстор вештих прстију и мирних очију.

Србија је на врло симболичан начин, такође, бисер у катарској пустињи. Наша држава је у ову земљу остварила прошле године извоз у износу од око седам милиона евра. Веровали или не, у Катару највише воле јабуке из Србије. А затим и воду, па је наш премијум производ, артешка ВОДА ВОДА пронашла свој пут до потрошача у Катару, али и још пет земаља овог региона, па се она продаје и пије још у Кувајту, Оману, Бахреину, Саудијској Арабији и Уједињенима Арапским Емиратима.

И још мало о парама које у Катару нису проблем. Литар воде је 120 динара. Литар бензина од 98 октана је 55 динара. Килограм јабука, оних најлепших, из Србије је око 200 динара. Народ се тамо лакше споразумева у америчким доларима и катарским ријалима. Ако кренете на кафу, чај, колач или урме у Сук Вакиф, у центар Дохе, или на Корниш, шеталиште крај обале, не крећите без 50 до 100 долара у џепу.

И тако све до недеље, 18. децембра када пада завеса на најскупљи Мундијал у историји човечанства. Тог дана ће Катар да прослави и свој национални празник. 

"ЛУСАИЛ" ОД 770 МИЛИОНА
СТАДИОН "Лусаил" на којем је Србија играла своју премијеру на Мундијалу са Бразилом, биће у недељу и домаћин великог финала Светског првенства. Он је коштао 767 милиона долара, али није најскупљи од укупно осам велелепних стадиона у Катару. "Ал Бајт" је рекордер са 847 милиона долара утрошених на изградњу. Следе "Студентски стадион" са 700 милиона, па "Ал Тумама" и Ахмед бин Али" са по 360 милиона и "Калифа" са 315 милиона. Једино је још неутврђена цена стадиона "974" саграђеног од исто толико бродских контејнера који ће врло брзо бити демонтиран и поклоњен Тунису или Уругвају.
Све у свему, само су стадиони у Катару коштали скоро четири милијарде долара.

ХРИШЋАНСКА ЦРКВА
ПРЕМА последњем попису становништа, у Катару живи око 2,7 милиона људи од којих су чак 14 одсто хришћани. Занимљиво је да у Дохи, у ширем центру града, постоји Богородичина црква у којој верске службе током целе недеље имају скоро све хришћанске, па и православна црква. Зграда је посебна и по томе што на својој спољној фасади нема крст, а богослужења се обављају на чак десет језика.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације