СВЕ је почело 2006. Пријатељска утакмица Хрватске и Аргентине у Базелу (3:2) пре 16 година била је дебитантска за Луку Модрића у дресу "ватрених", док је Лео Меси тада први пут у каријери осетио голгетерску радост у плаво-белој светињи. А вечерас, тандем мађионичара са капитенским тракама на рукама извешће саиграче (20.00) на траву стадиона "Лусаил", у првој од четири преостале битке на Светском првенству у Катару.
Заборавио сам у тих два сата ко су и шта су Хрвати и морам да признам навијао за њихову репрезентацију против Бразила. Разлози су углавном психолошко-спортске природе. Иако фудбалски волим Бразил, то је било опредељење за мале против великих и за отписане против надмених и бахатих. Помало у свему томе је и до наше "софтверске грешке" па ми је због тога у тим тренуцима, кад се озбиљно не размишља, некако било природније да навијам за неког ко се презива нпр Петковић, иако бих морао да знам да ће тај, ако победи, певати усташке песме, а не за оног ко се презива нпр Ришарлисон. Вечерас је друга прича. И Аргентину фудбалски волим и она је фудбалски велика као Бразил, али за разлику од њих нису тако надмени и бахати. И што је најважније, вечерас тешко да ми из главе могу изаћи оне нефудбалске ствари јер оне на неки начин повезују обе земље које вечерас играју. Говорим о томе да је Хрватска усташка домовина а Аргентина (била) њихово уточиште. Зато ћу вечерас без емоција и на миру гледати утакмицу и надам се уживати. Кажем надам се, јер у уживање искрено не верујем пошто обе репрезентације, а нарочито Хрватска играју доста декадентан фудбал, што једино можда могу да промене Модрић и нарочито Меси, неким својим генијалним потезом. У сваком случају и једнима и другима за до сада учињено свака част и најбоље жеље и за вечерас и за даље.
Коментари (1)