Фудбал

ПАРТИЗАН СЕ ПРИСЕТИО ФИНАЛА ЛИГЕ ШАМПИОНА: Много смо се опустили, нисмо били главом у тој утакмици

Novosti online

11. 05. 2021. у 11:17

ЗАДОВОЉИЛИ смо се пласманом у финале, дозволили себи да се опустимо и на крају нисмо успели да постанемо прваци Европе, а били смо тако близу и ту титулу тако жестоко заслужили!

ПАРТИЗАН СЕ ПРИСЕТИО ФИНАЛА ЛИГЕ ШАМПИОНА: Много смо се опустили, нисмо били главом у тој утакмици

То је кратак резиме Ивана Ћурковића о најсветлијој сезони Партизан у седам и по деценија дугој историји клуба, на чијем крају су уместо титуле европског шампиона у Хумску стигле похвале и телеграми честитки свих оних који су тог 11. маја 1966. године видели да је Партизан био бољи ривал од Реал Мадрида.

– Пре неколико дана, након што смо победили Чукарички, свратио сам са пријатељима у ресторан и кроз разговор смо, између осталог, дошли и до те утакмице. Једноставно, никако не могу да се помирим да је већ прошло 55 година од те феноменалне сезоне, а не могу да се помирим ни са тим да нисмо издржали да сачувамо предност и окитимо се титулом шампиона Европе – присећа се мечева од пре више од пола века Иван Ћурковић, тадашњи резервни голман, а данас почасни председник Партизана.

А све је кренуло на јесен 1965. године. Прецизније, био је 22. септембар кад је у Хумској гостовао Нант, који је у Француску враћен са два гола у мрежи, да би серија успеха последњу епизоду имала 20. априла на "Олд Трафорду", где је минималним поразом од 0:1 обезбеђен пласман у финале Купа европских шампиона.

Клуб који је 11 година раније одиграо прву утакмицу у историји најквалитетнијег европског клупског такмичења нашао се у прилици да се бори за трофеј против клуба који је до тада пет пута био најбољи на континенту. Еуфорија је била огромна, очекивања велика, квалитет екипе вансеријски, али нешто је Партизану недостајало. Срећа, фудбалски безобразлук несвојствен Велибору Васовићу који није желео да прави прекршај код изједначујућег гола Мадриђана или можда неспремност да се издржи поменути притисак.

– На шта вам ја личим? Да се брукам пред целом Европом? Ја сам џентлмен, а не грубијан да бих правио сељачке фаулове – објаснио је својевремено легендарни Васке зашто није фаулирао Амара Амансија и показао да су се погледи на фудбал тих година значајно разликовали од овог данашњег.

Али, непоштено и неправедно би било рећи да је титула у Мадрид отишла због таквог Васовићевог размишљања, већ је суштина на некој другој страни.

– Дефинитивно нисмо били спремни за то финале. Много смо се опустили, а то нисмо смели – каже Ћурковић и наставља:

– Само један пример. У то време је већина нас имала копачке које је правио наш шустер Илија, да би пред финале дошли људи из једног великог бренда спортске опреме и тражили да на њима исцртамо њихов знак. Менаџери су се врзмали око нас и нисмо главама били на тој утакмици, а до тада смо били максимално концентрисани. Избацили смо Нант, Вердер, Спарту из Прага и велики Манчесер јунајтед. Могли смо да добијемо и Реал Мадрид, само да смо били фокусиранији.

Еуфорија пред утакмицу била је појачана и чињеницом да је ноћ уочи сусрета тренер Абдулах Гегић добио сина, коме је касније дао име Брисел у сећање на ту незаборавну бриселску ноћ у којој је српски, а тада југословенски фудбал могао да се подичи првом европском титулом у Источној Европи.

Године и деценије се нижу, годишњице тог историјског сусрета само добијају редни број више, а с друге стране, сами актери сусрета на њих гледају на мало другачији начин.

– Увек је лепо кад се обележи тај дан, без обзира што смо ми то финале изгубили, али смо показали колико смо заправо велики, јер нам се дивила цела Европа. Међутим, кад дође тај 11. мај свима нама је мало тешко јер је све мање нас који смо били део тог спектакла. На сваком окупљању нас је све мање, мада треба рећи да неки и не живе у Србији. Ипак, има нас који смо ту, дружимо се и ето, данас ћу са Бором Милутиновићем да одем на ручак и да евоцирамо успомене са те утакмице на којој смо обојица били на клупи за резервне играче – каже Ћурковић.

ПУТ ДО ФИНАЛА

Шеснаестина финала
Партизан – Нант 2:0 (Београд, 22.9.1965)
Нант – Партизан 2:2 (Нант, 13.10.1965)

Осмина финала
Партизан – Вердер 3:0 (Београд, 9.11.1965)
Вердер – Партизан 1:0 (Бремен, 17.11.1965)

Четвртфинале

Спарта Праг – Партизан 4:1 (Праг, 2.3.1966)
Партизан – Спарта Праг 5:0 (Београд, 9.3.1966)

Полуфинале
Партизан – Манчестер јунајтед 2:0 (Београд, 13.4.1966)
Манчестер јунајтед – Партизан 1:0 (МАнчестер, 20.4.1966)

Финале
Партизан – Реал Мадрид 1:2 (Брисел, 11.5.1966)

Стадион: "Хејсел"

Гледалаца: 46.575.

Стрелци: 1:0 Васовић у 54, 1:1 Амансио у 70, 1:2 Серена у 75. минуту.

ПАРТИЗАН: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Бајић, Ковачевић, Хасанагић, Галић, Примајер. Тренер: Абдулах Гегић.

РЕАЛ МАДРИД: Араквистан, Паћин, Санчиз, Пири, Де Филипе, Зоко, Серена, Амансио, Гросо, Веласкез, Хенто. Тренер: Мигел Муњоз.