Фудбал

ДИЈЕГО ФАЛЧИНЕЛИ, ПРВИ ЗВЕЗДИН ИТАЛИЈАН: Срби ти кажу све што мисле! Нападач открио чиме би се бавио да није фудбалер

З. Ћоровић

02. 05. 2021. у 12:00

ПРВИ Звездин играч из Италије ужива у најлепшим тренуцима своје каријере, са кћеркицом и супругом је заволео Београд, а за Србе каже да су отворенији и дружељубивији од његових земљака.

ДИЈЕГО ФАЛЧИНЕЛИ, ПРВИ ЗВЕЗДИН ИТАЛИЈАН: Срби ти кажу све што мисле! Нападач открио чиме би се бавио да није фудбалер

Центарфор Дијего Фалчинели (29) је на указано гостопримство узвратио головима и одличним играма тако да се његов боравак на "Маракани" од септембра па до сада оцењује као - пун погодак.

- У Звезди ме је дочекала фантастична група људи, вероватно и најбоља на коју сам наишао у мојој каријери. Срби су доста другачији од Италијана. Директнији сте, искренији, кажете све што мислите и мени је такав однос пријао и много значио. Од тренутка када сам дошао, сви су учинили да се осећам као да сам код куће. То ми је било веома битно, брзо сам се снашао и уклопио. Без сумње, Срби су много спонтанији и дружељубивији од Италијана - искрено нас је нахвалио Фалчинели у разговору за "Новости", који је са италијанског језика преводила професорка Марина Нинић.

Држи до стила и елеганције, попут већине Италијана, фризура му је увек уредна, шармантно зализана. Две минђуше део су имиџа, авантуристички дух и приврженост породици максимално су уклопљени.

- Волим моторе, Валентина Росија који је познат у целом свету, понекад играм плејстејшн. Када сам на одмору, највише путујем са супругом Анђелом и ћерком Деом. Волим море, да роним и пливам. Ове наше слике са делфином су из Дубаија. Искрено, немам појма чиме бих се бавио да нисам фудбалер. Моји родитељи су читавог живота радили у пошти, и дан-данас су тамо. Можда бих и ја био поштар. Мајка је најзаслужнија што сам постао фудбалер, одмалена ме је водила на утакмице и тренинге, као и мој деда. У почетку је све била дечачка игра и забава. Временом сам био бољи од осталих, запазили су ме са 12, 13 година и онда сам са 15 отишао од куће и нисам се више враћао - каже Фалчинели, који је на "Чизми" променио велики број клубова и у Серији А сакупио преко 100 наступа.

ПОРОДИЦА ОДЛУЧУЈЕ О ОСТАНКУ

УСКОРО Фалчинелију истиче позајмица из Болоње, у Звезди би сигурно желели да га задрже.

- Најбитније је да се ова сезона заврши како смо планирали, освајањем дупле круне. Биће доста времена да се мисли о будућности. Одлука је важна, донећу је у договору са мојом породицом. Имам малу кћерку, која је ове године доживела велику промену, морала је да напусти родбину, другаре, променила је језик, а још није научила ни италијански како треба. Са друге стране, у Звезди се осећам сјајно, Београд је прелеп...

Носталгију за Марешћаном, родним градом у центру Апенинског полуострва, појачала су непредвиђена дешавања због короне.

- Недостаје ми, али више од града ми фале родбина и пријатељи. Ја сам таква особа, не волим да правим журке, више сам за опуштено дружење са пријатељима код куће, уз вечеру. Недостају нам и рођаци, због ове ситуације са вирусом корона је све отежано, месецима нисмо могли да се вратимо кући. Моја ћерка и жена су често виђале и посећивале фамилију док смо живели у Италији, и њима је највише необично, али смо се навикли на све промене, јер се у Београду одлично осећамо.

Породица Фалчинели се полако упознаје са српском престоницом и навикава на њен живот.

- С обзиром на то да сам сваког трећег дана играо утакмице, заиста нисам имао много времена да обилазим град. И кад сам уграбио нешто слободног времена, посвећивао сам га ћерки, водио је у зоолошки врт, који је супер за децу. Београд на води је атракција, поред реке често шетам са женом и ћерком. Само једном смо били у Кнез Михаиловој... Све нам је на располагању, град је прелеп. Наш пријатељ Душан Баста водио нас је у типичне српске ресторане и овде су роштиљ и месо бољи него код нас у Италији.

Дијего је открио и ко га је "наговорио" да први пут напусти домовину и дође у Црвену звезду.

- Већи утицај је имао Дејан Станковић него мој тренер у Болоњи Синиша Михајловић. На крају крајева, Дејан је тај који ме је хтео, тражио и позвао да дођем. Испоставило се да сам донео најбољу одлуку. Много сам напредовао, нарочито на менталном нивоу, јер се у Звезди игра увек да би се победило. Чак и када тако изгледа, није лако победити сваку утакмицу. Али, уз Станковића смо одрадили одличан посао, јер нам је усадио победнички дух, снажан карактер. Искористио сам прилику да много лепих ствари научим од њега.

БОЖИЋ И УСКРС

УСКРС се у Италији не доживљава и не слави као код нас.

- Мени је Божић омиљен, пре свега јер се тада у Италији не игра и проводимо га са породицом и родитељима. За Ускрс немамо никакву паузу и играмо стално, па немам осећај као да је празник.

Звезда је италијанског нападача фасцинирала, у сваком погледу.

- Када изађем на терен, осећам сву њену снагу и схватам колико је важна за овај град, државу и њене феноменалне навијаче. Клуб жели да расте и напредује и сигуран сам да ће имати сјајну будућност, јер су његови играчи веома квалитетни. Иза нас су јако напорни месеци, са много уложеног труда, јер је тешко играти утакмице сваки трећи дан. Мислим да смо одиграли величанствен шампионат и да смо били одлични у Лиги Европе. Сезону приводимо крају, надамо се да ће дупла круна бити наша најбоља награда - истиче Фалчинели, који је постигао 13 погодака, али се пре свега наметнуо као играч који много више жртвује за тим него нападач који јури за головима.

Највише му је жао што Звезда недавно није елиминисала Милан, великана из његове земље.

- Показали смо веома добре партије и да смо дорасли великој екипи са тако познатим именима као што је Ибрахимовић. Треба да будемо поносни, јер смо уз мало среће могли и да прођемо даље. Како смо играли мислим да смо то и заслужили. Оставили смо одличан утисак, моји пријатељи у Италији су били презадовољни и могли су да се увере зашто је Звезда клуб који је цењен и поштован у читавој Европи.

ДИВИО САМ СЕ ТОТИЈУ, ДЕЛ ПЈЕРУ...

У ИТАЛИЈИ више нема асова каквих је некад било, слаже се и Фалчинели.

- Увек сам се дивио Тотију, Дел Пјеру, и Матерацију кога одлично познајем. Тренутно нема играча који су ме посебно импресионирали, можда Верати, и то је то. Италијански фудбал је слабији него што је био, тренутно заостајемо за водећим земљама као што су Немачка, Енглеска, Француска...