ДА ЛИ СТЕ ЗАБОРАВИЛИ МИЛИНКА ПАНТИЋА? Партизан је моја највећа љубав, кад сам долазио у Атлетико ни презиме ми нису знали

Новости онлине

04. 04. 2021. у 10:20

ШЕСТ година је Милинко Пантић носио дрес Партизана у сениорском погону, пут га је потом водио у Грчку, па у Атлетико Мадрид где је достигао светску славу.

ДА ЛИ СТЕ ЗАБОРАВИЛИ МИЛИНКА ПАНТИЋА? Партизан је моја највећа љубав, кад сам долазио у Атлетико ни презиме ми нису знали

Фото: ЕПА

На тадашњем Висенте Калдерону Пантић је побеђивао највеће играче тога доба, головима и асистенцијама водио Јорганџије до дупле круне. Обожава Атлетико и дан данас. Али му је у срцу и даље – Партизан.

У великом интервјуу за шпански АС, на констатацију да је чудно што не добија понуде за посао макар из Србије, Пантић је рекао:

“Из земље сам отишао 1991, пре 30 година. Ја сам странац у Шпанији, Србији, свуда. Чак више него овде. Било је контаката, али сам заинтересован само за Партизан, моју највећу љубав после супруге и ћерки. Било је неких позива из Грчке, али без конкретне понуде. Имам предност што говорим грчки. Говорим и шпански, руски, словенске језике, мало енглеског и француског”.

Признао је Пантић да му рад на терену јако недостаје.

“По цео дан гледам утакмице. Недостаје ми посао, да будем на терену, са играчима, лоптом. Себе сматрам психички снажном особом, али ме хватају моменти очаја. Када видим да сам нешто погрешио, обучем шушкавац, одем да истрчим 10-12 километара и тако склоним лоше мисли. Али, није лако. Разумем да имамо превише тренера и сада водити екипу је као да добијеш на лутрији. Имам и даље велико самопоуздање, јер знам шта имам у себи и нико не може да ми одузме ту илузију”.

Из Атлетика је отишао пре скоро десет година. Од тада врата Јорганџија као да су му затворена.

“Мислим да не би требало да је тако, ми се међусобно привлачимо. Што се мене тиче, врата никада нису затворена нити ће бити. До краја живота ћу бити захвалан Радомиру Антићу, нека почива у миру, Хезусу Хилу и његовој породици што су ме довели у клуб и дали ми шансу да играм у Шпанији. Захвалан сам и навијачима због начина како су ме дочекали. Постоје циклуси у животу, моменти и никада не знаш шта ће донети сутра”.

У суботу вече се играло финале шпанског Купа, што је подсетило Пантића на утакмицу од пре 25 година када је у дресу Атлетика освојио трофеј против Барселоне и то голом који је постигао у продужетку (1:0).

“Открићу вам тајну. Никада нисам гледао снимак тог финала све до пре неколико месеци, заједно са супругом и ћеркама. Мучио сам се као пас, био сам сав знојав, без обзира што сам знао како ће се завршити. У првом полувремену нисам пипнуо лопту. Трчао сам као пиле без главе. У другом да. Почео сам да играм и Кројф ми је одредио фластера који ме је свуда пратио – Рожера. Био је то најважнији тренутак моје каријере. И гол у продужетку”.

Када је Милинко дошао у Атлетико 1995. то је било изненађење за све. Дошао је скоро као анонимус.

“Без тог скоро. Пре неколико дана ми је пријатељ послао исечке из шпанских новина тих дана, у којима је писао да је Атлетико питао колико кошта Падић из Паниониоса. Моје презиме нико у Шпанији није знао. И онда сам дошао и освојили смо дуплу круну. То је судбина. Увек кажем да ми фудбал много тога дугује. Нисам остварио ни 30 одсто могућности. Као тренер ни 10 одсто. Фудбал ми много дугује. То је спектакуларан дуг. И ово није ни претеривање, ни ароганција”.

Признаје Пантић да више нема представу где фудбал иде, како ће се даље развијати, да су му неке сада популарне идеје стране.

“Не знам где фудбал иде и то ме мало плаши. Таленат се изгубио. Постао је непријатељ. Када имате талентованог играча у тиму, то је као да имате непријатеља. А, у моје време такав дар је увек бивао препознат. Раније када се играло са тројицом позади говорило се да је то веома дефанзивно, а сада видимо да велики тимови играју на тај начин и ништа се не дешава. Све се мења и одговорност лежи на тренерима. Тако видим сада као гледалац, можда би са тренерске клупе гледао другачије”, признао је Милинко Пантић.

(Моцартспорт)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти

БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.

22. 11. 2024. у 18:36

Коментари (0)

РАФА НЕ ЗАСЛУЖУЈЕ ОВАКАВ ОПРОШТАЈ: Надалов тренер упутио тешке речи организаторима турнира