Фудбал

ОД ГУЧЕ ДО БАРСЕЛОНЕ: Љубиша Броћић водио великана са Ноу кампа, Јувентусу "пришио" прву звездицу, био селектор у седам земаља

Владимир Станковић

06. 03. 2021. у 21:12

КАДА би у неком квизу било постављено питање ко је био први српски тренер који је оставио траг радећи у великим клубовима у европском фудбалу, сумњамо да би многи навели име Љубише Броћића.

ОД ГУЧЕ ДО БАРСЕЛОНЕ: Љубиша Броћић водио великана са Ноу кампа, Јувентусу пришио прву звездицу, био селектор у седам земаља

Његова успешна и узбудљива тренерска каријера рад и животна судбина обавијени су велом заборава, вероватно и због политичке анатеме која га је пратила од Мундијала у Рију и одвела у политичку емиграцију из које се није вратио.

Ако поштујемо хронологију, прича каже да се Броћић родио у Гучи 1911. године, где је почео да игра фудбал. Таленат га је, са само 18 година, одвео у Београд, у СК Југославију, за коју је одиграо више од 200 утакмица.

После рата био је међу оснивачима Црвене звезде. Студирао је ДИФ са намером да се посвети тренерском послу. Тренерски деби имао је већ 1946. године на челу селекције Албаније, која је под његовим вођством начинила сензацију и у конкуренцији Југославије, Бугарске и Румуније први и једини пут освојила Балкански шампионат. Заправо, отишао је у Тирану по државном задатку, као део помоћи власти ФНРЈ Албанији и њиховом вођи Енверу Хоџи, Титовом великом пријатељу (до Информбироа 1948).

По повратку у земљу Броћић је водио Металац (каснији, ОФК Београд), а 1951. прелази у Црвену звезду, где са првим тренером Жарком Михајловићем учествује у освајању прве Звездине титуле првака. У међувремену је био члан стручног штаба репрезентације на Олимпијским играма у Лондону 1948. где је Југославија стигла до финала и освојила сребро.

Две године касније, учествовао је, као помоћник селектора Микице Арсенијевића, и у одабиру и припреми играча за први послератни Мундијал, у Бразилу 1950. Путовао је на Мундијал, где су почели Броћићеви проблеми. Југословени, и поред две убедљиве победе на старту првенства - против Швајцарске 3:0 и Мексика 4:1, нису успели да се пласирају на виши ниво такмичења. Резултат је оцењен као неуспех, иако се пораз од домаћина (0:2), тог 1. јула 1950. пред 200.000 навијача, никако не може сматрати неуспехом.

Кривица је сваљена на Броћића. Разлози нису били спортски него политички. Наводно, није спречио четничке емигранте да се сликају са нашим репрезентативцима. Уместо функције будућег селектора, што му је наводно било обећано, постао је политички неподобан.

МИЉАНОВА РЕХАБИЛИТАЦИЈА

ЗБОГ недоказаних политичких грехова дуго је био "забрањен" у нашој јавности.

Први га је, вербално, рехабилитовао Миљан Миљанић рекавши: "Сви наши тренери треба да захвале Љубиши Броћићу који је задужио фудбалски део света од Југославије и Европе до Јужне Америке, Африке, Блиског истока, Аустралије.

Био је човек света."

Кривица је сваљена на њега зато што није довољно пазио на "ванспортске активности играча". По једној (непровереној) верзији био му је забрањен повратак у земљу, што, највероватније, није било тачно, јер је 1952. тренирао Војводину, а 1953. поново је био у Звезди.

Да ли због политике или неког другог разлога, Броћа се отиснуо у свет. Домаћи инквизитори заправо су му учинили услугу, мада им то никако није била намера. Броћић је постао селектор Египта са којим је на Медитеранским играма у Барселони 1955. освојио златну медаљу. Следећи посао био је у Либану, а у Европу се вратио 1956. Сео је на клупу холандског ПСВ из Ајндховена.

Следеће године добио је посао у Италији. Јувентус је претходну сезону завршио на 9. месту а криза је требало да буде превазиђена са новим тренером - Љубишом Броћићем. Оправдао је поверење у потпуности, Јувентус је у сезони 1957/1958. освојио титулу са осам бодова више од другопласиране Фиорентине. Имао је моћан тим са Аргентинцем Омаром Сиворијем и Велшанином Џоном Чарлсом и домаћом звездом Ђанпјером Бонипертијем.

Српски тренер заслужан је што је Јувентус награђен "Златном звездом", коју су "црно-бели" из Торина закачили на своје дресове, као први италијански клуб са 10 освојених лига.
Јувентус је у Купу шампиона неочекивано елиминисан у првој рунди од аустријског Винер СК. У првом мечу у Торину било је 3:1 за Јувентус, али је у реваншу у Бечу претрпљена катастрофа - 0:7, због чега је Броћић смењен.

Његов рад у Италији није остао незапажен, тактички новитети и тражење универзалних играча који су могли да играју на више позиција били су испред тог времена. Председник Барселоне Франсиско Миро-Санс сматрао је да је баш такав тренер прави за клупу каталонског клуба који је живео у сенци пет узастопних тријумфа Реал Мадрида у Купу шампиона.

Љубиша Броћић је представљен на "Ноу кампу" 30. маја 1960. Испоставило се да нема лиценцу за рад у Шпанији, ондашњи фудбалски хроничари сумњали су да се радило о својеврсној освети Франковог режима зато што је ангажовала тренера из комунистичке земље. Броћа је морао на интензивни курс у Мадрид где је уз помоћ преводиоца положио све испите и добио лиценцу.

Амбициозни Броћић је поред два тренинга дневно увео и рад са теговима што је била велика новост. "Барса" је у предсезони на турнеји у Европи победила Ајакс са 4:3, Њукасл истим резултатом, Хамбургер са 3:2 и Стандард са 5:2. Сви су били одушевљени, старт сезоне 1960/1961. чекан је са највећим амбицијама.

У Купу шампиона Барселона је у првом колу елиминисала белгијски Лирс укупним резултатом 5:0 (на "Ноу кампу" 2:0 и у реваншу 3:0). Наредни ривал је био - Реал Мадрид. У првом мечу у Мадриду било је 2:2. Реванш је, пред 120.000 гледалаца, припао Барселони са 2:1. Било је то прво испадање Реал Мадрида у Купу европских шампиона. Те сезоне "Барса" је у четвртфиналу елиминисала Спартак Храдец (Чехословачка), затим у полуфиналу Хамбургер, али је у финалу у Берну изгубила од Бенфике 2:3.

На старту нове сезоне Барселона је у Купу сајамских градова за првог ривала добила селекцију Загреба коју су чинили искључиво фудбалери Динама. Прва утакмица играна је у Загребу 12. октобра 1960, али Љубиша Броћић није путовао. Страх од могућих репресалија због политичких грехова из прошлости, ако их је уопште било, био је јачи. Меч је завршен 1:1, а у реванш недељу дана касније гости су головима Ламзе у 18. и Марковића у 27. повели са 2:0 али је домаћин преокренуо на 4:2, да би Чонч пред крај поставио коначних 4:3. Милан Антолковић, тренер Загрепчана, стегао је руку Љубиши Броћићу.

Броћић је у Барселони имао моћан тим, посебно у нападу: Кубала, Еваристо, Кочиш, Суарез... Ствари у првенству нису ишле најбоље, па је 12. јануара 1961. клуб објавио саопштење у коме је стајало да је "на молбу тренера г. Љубише Броћића раскинут уговор са њим". Како то обично бива, изражена је захвалност за све што је дао клубу.

Убрзо је Броћа добио посао на Тенерифама, затим је кренуо на пут око света: био је селектор Кувајта, Новог Зеланда, Либана и Бахреина, а водио је и клубове, аустралијски Саут Мелбурн Хелас и Ал Наср из Саудијске Арабије.

Умро је у Мелбурну 16. августа 1995. Они који су га познавали кажу да је био веома хуман. Свој иметак оставио је Српској православној цркви у Мелбурну.

Кад следећи пут зачујемо звук трубе из Гуче, сетимо се да је тамо за лоптом потрчао и неоправдано заборављени Љубиша Броћић - један од оснивача Црвене звезде, тренер Барселоне, "кројач" прве звезде на грбу великог Јувентуса и творац највећег успеха репрезентације Албаније.