Фудбал

СЕЋАЊА НА 1988. ГОРАН МАЗА ВАСИЛИЈЕВИЋ: И ми смо шампиони из магле

З. ЋОРОВИЋ

18. 02. 2021. у 08:08

НИСМО се ни мало уплашили Милана, иако је тада био најјачи и најскупљи тим, са Гулитом, Ван Бастеном и Рајкардом, који су те године били прваци Европе са Холандијом. Отишли смо у Италију, шетали градом, шалили се, играли карте, али смо знали да ћемо да се "кокати" са њима максимално и да ћемо на утакмицама давати двеста одсто.

СЕЋАЊА НА 1988. ГОРАН МАЗА ВАСИЛИЈЕВИЋ: И ми смо шампиони из магле

Ова сећања Горана Мазе Василијевића (55) на легендарне двобоје са "росо-нерима из 1988. су и даље живописна и сликовита.

Некадашњи бритки дефанзивац у разговору за "Новости" каже да и даље жали што се после овог јединственог тромеча велики Милан провукао. Италијани су се хвалили да је из магле рођен шампион, али је по Мази и Звезда из те магле касније пронашла пут ка врху.

- Имали смо их у реваншу, тотално смо их надиграли, повели голом Савићевића, а онда су остали и са десеторицом јер је искључен Вирдис. Нису нам шутнули на гол. Видело се да су уплашени, готови... И онда их је спасла магла. Знали смо да ће у трећем мечу бити паклено. И била је велика драма, прошли су тек после пенала. Та Звездина генерација жалиће читав живот због те елиминације, али ја мислим да је било јако важно што смо тада показали прави карактер и извукли поуке које су нам касније много значиле у походу ка европској и светској круни - у даху прича Василијевић, који је био један од најистакнутијих актера тих чувених окршаја са росо-нерима.

Имао је челични Земунац пех, па срећу да на почетку трећег, поновљеног меча постигне аутогол који, срећом, судије нису виделе.

- Неспретно сам шутнуо лопту и она је прешла гол линију. Поред мене су били голман Дика Стојановић и Најдоски, па је помоћник био заклоњен, а и главни судија Дитер Паули није могао најбоље да види. Стадион је занемао, само сам помислио, где сад, пред 100.000 људи да постигнем аутогол. Избацио сам лопту и узвикнуо "Идемо", као да је све нормално. Фудбалери Милана су се кратко бунили, дизали руке, па су и они наставили са игром.

МАЗА НАДИМАК ОДМАЛЕНА

ГОРАН Василијевић је у Звезди провео шест сезона (1988-1994) и остао је упамћен као неприкосновен борац, у нескладу са надимком који има.
- Маза су ме прозвали кад сам био баш мали, са две, три године, па је надимак остао - открива Василијевић, који већ дуже време ради у спортском сектору ФС Србије.

Чувени Ван Бастен је довео "росо-нере" у вођство, па је Пикси изједначио после сјајне асистенције Савићевића.

- Показали смо им да и ми имамо врхунске мајсторе, иако смо играли чврсто, више дефанзивно. Тренер Бранко Станковић је тражио да покривамо простор, није било класичног фластера за Ван Бастена. Њихов тренер Саки је први увео формацију са четворицом позади, ми смо им парирали.

Све је прштало од дуела, а онда се десио још један драматичан тренутак у коме је Маза био актер.

- Донадони и ја смо се у скоку сударили главама. Он се одмах онесвестио, Италијани су почели да паниче. Рекао сам нашем доктору Нешовићу да ми је добро и он је одмах отрчао до Донадонија. Приликом интервенције сломио му је вилицу да му извади језик, да се не угуши. Тако му је спасио живот. Доживео је снажан потрес мозга, али ми није ништа замерио. После утакмице посетио сам га, заједно са Пиксијем. Рекао је да је и мени то исто могло да се деси. Опоравио се после неколико дана.

Василијевић очекује да ће Звезда и вечерас бити храбра.

- Очекујем да ће моји Земунци Станковић и Милијаш направити добитну тактику. Деки одлично познаје ривала и уколико га играчи буду испоштовали, не сумњам у добар резултат. Велика је штета што неће бити навијача, они би им опет утерали страх у кости. Верујем да ћемо Милану показати какви су Срби жестоки борци и фудбалери - поручује Василијевић.

ДОБИЛИ ПРЕМИЈЕ КАО ДА СУ ПРОШЛИ

ИАКО су елиминисани, фудбалери Црвене звезде су добили премије после Милана, као да су прошли.
- После утакмице добили смо премије у свлачионици од Владимира Цветковића и Мише Слијепчевића. То нико није очекивао, иако је тада Звезда само од продаје карата зарадила 4,5 милиона марака. Покојни председник Слијепчевић је и најзаслужнији што је окупљена сјајна генерација са Пиксијем, Дејом, Панчевом и осталима која се касније попела на кров Европе.