"СВИ СУ МЕ ИЗДАЛИ!" Био је највећи таленат Југославије, данас гладује у сиромаштву

Мирослав Живковић био је велика нада Војводине и један од најталентованијих фудбалера током осамдесетих година.

Фото: Принтскрин

Стасавао је уз асове који су направили огромне успехе, међу којима су били Владимир Југовић, Синиша Михајловић и предвиђало се да ће бити бољи од њих. Међутим, у томе га је спречила болест.

Почетком деведесетих заиграо је за тим Војводине, док је годину и по након тога заиграо у другој лиги Грчке. Када је требао да направи искорак у каријери, разболео се, како каже, због "претренираности" и од тада крећу његови проблеми који трају већ 25 година.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

У тешком је здравственом и материјалном стању, а живи у Иригу у јако тешким условима.

- Живим од своје срамне пензије од 15.000 динара, што мислим да је срамно за егзистирање врхунског спортисте какав сам био. Супруга је нашла посао, ради, егзистирамо од њене плате и моје пензије. Живимо са животињама, кад год се нађемо око њих помажемо им, били смо активни и у удружењима. Био сам уметнички фотограф заједно са супругом, све сам сликао што бих видео, имао сам море изложби по Београду, иностранствима, добијао сам пуно похвала, освајао сам многе награде. Нажалост, сада ме је болест толико онемогућила да велики део дана проводим у кревету, јако мало сам у ситуацији да могу да ходам, да одем негде. Одвезем супругу до самопослуге, она купи, носи. Отишли смо у Ириг, 30 километара од Новог Сада и живимо у јако тешким условима. Немам ни купатило, туш, купам се у бурету, кућа је незавршена, опасана је циглом, ништа није малтерисано... Украли су нам ствари које су нам куповали. Свашта бих вам испричао - рекао је Живковић у интервјуу за Радио Београд.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

- За све те године наступа за пионирске и омладинске репрезентације, издвојио бих најспектакуларнији позив да 1985. одиграм на Вемблију за кадетску репрезентацију Југославије пред 100.000 људи предигру финала купа Манчестер јунајтед - Евертон. Живео сам за ту утакмицу 24 сата, данима и ноћима нисам спавао. У тој екипи је играо Југовић, који је најдаље отишао од свих, био је ту и Владан Лукић, Марин Лалић је био из Хајдука, нас тројица-четворица смо носили тај тим. Били смо смештени 100 метара од стадиона, целу ноћ нисам спавао, гледао сам у стадион и сањао тај дан. Да сте ме питали пред почетак утакмице да ли ћу бити најбољи или лош, могао сам да вам кажем у секунди, такву интуицију имам, осетио сам се генијално, био сам ведрог духа и није било чудно што сам проглашен за најбољег фудбалера. Задивио сам Вембли да ми је цео стадион звиждао да би ме омели. За 15 минута смо повели са 2:0, а оба гола сам ја наместио. У првом пасу сам одиграо Лукићу, а потом сам и Предрагу Катићу, обојица су играли за Звезду. Разбили смо Енглезе, Вембли је занемео, целу утакмицу су ћутали, а пред крај утакмице почели су да вичу 'Оле' кад су видели колико сам доминирао.

- После завршетка утакмице сви смо попадали, у свечаној ложи сам био проглашен за најбољег играча, били су ту Боби Мур, Гордон Банкс, елита, а ја сам препознавши све те фудбалере пришао Бобију Чарлтону и тражио аутограм. Препознао ме је и алудирао са два палца на број 'једанаест', који сам носио на леђима. Рекао ми је да сам генијалан таленат, да само тако наставим. Многи најбољи играчи свих времена то нису доживели, да са 15 година играју на Вемблију пред 100.000 људи. Могао бих вам причати сатима и данима, памтим сваки детаљ.

А, онда су дошли проблеми.

- Онда долази оно у чему се и дан-данас налазим, проблем који ме је довео у понор. Префорсираност од тренинга, са саиграчима сам доста пута одлазио у сауне, које су ми нанеле штету, та дехидрација је штетила мом организму и од тога ми се догодио поремећај у организму. Имао сам осећај да умирем. То се манифестовало на много тегоба - почео сам да се гојим, да ми длаке опадају, да вичем на тренинзима, добио сам алергијску кијавицу, нагоне за повраћањем... Дошао сам у ситуацију да избегавам тренинге, да нешто није у реду са мојим телом, катастрофална фаза. Онда је кренула моја бајка по лекарима, докторима, престајем да тренирам, да играм... Повређивао сам се јако брзо, истегну се мишићи, одједном почнем да се претварам у сало. И видели су да престајем да тренирам и да са мном нешто озбиљно није у реду и да избегавам утакмице, а да ме траже највећи клубови Грчке. После месец дана лежања у болници, све је наговештавало да се нешто дешава са јетром. Закључак је био да имам озбиљно оштећење, све сам покушавао после годинама, али то није имало везе са мном. Стално сам осећао да имам дефицит нечега. Престајем да играм, настављам по лекарима, сав новац који сам зарадио у Грчкој потрошио сам на докторе, три пута сам у Србији био на ВМА, два месеца лежао у Клиничком центру, у Београду, Новом Саду, безброј вађења крви...

- Из целе те приче по Србији и Грчкој, немогућности и незнања да пронађу прави узрок моје болести, а све горе и горе ми је, завршавам у Америци, на једвите јаде сам сакупио 12.000 долара и отишао код тада познатог Рајка Меденице, који је био окарактерисан као човек који је имао неке генијалности у себи, али је лечио чудним методама. И због тога сам имао још тежи начин да сакупим новац, а само ми је он обећао да ће ми помоћи. И одем у њихову чувену болницу у Јужну Каролину и нађу ми да болујем од Порфирије, метаболичког поремећаја и да ми је заиста живот угрожен.

Појаснио је и чему га је научила болест и шта је рекао доктору Меденици. 

– Да не верујем у људе, да не волим људе, које иначе волим. Жао ми је због тога, али моја ситуација гледајући смрти у очи ме доводи до тога, милион људи ме је издало, пријатеља, лажних пријатеља, свима који се тобоже представљају као пријатељи, а кад треба нигде их нема. Нико да ми купи тај лек соматостатин у Америци, који је дефицитаран а то је инјекција коју морам да користим, без ње падам у делиријуме, коме, у несвест, то је јако ружна слика, био сам забринут и када сам дошао са вама да причам хтео сам да вам кажем да прекинете снимање, јер видећете и сами колико су то ружне ствари кад ми се деси напад. Добијем нагоне за повраћањем, падам…

Туга како се човеку живот за тили час претвори из раја у пакао...

БОНУС ВИДЕО ВЕСЕЛИ СЕ, СРПСКИ РОДЕ: Новак Ђоковић је овако прославио злато на Олимпијским играма

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

НОВИ КИКС "ВОШЕ": Лалатовић ће по лошем памтити деби против "фењераша" Суперлиге Србије

19. 10. 2024. у 20:14

Фудбал

0 0

''МОРАМО ДА БУДЕМО ГЛАДНИ, ВОЈВОДИНА МОРА У ЕВРОПУ!'' Ненад Лалатовић пред нови деби на клупи ''лала''

18. 10. 2024. у 15:27

Суђења

0 0

КОСТА ВЕЖБАО НА ЗАБРАЊЕНОМ ПИШТОЉУ: Дечак који је побио другове у "Рибникару" завршио сведочење на суђењу родитељима

17. 10. 2024. у 17:02

Фудбал

0 0

УПИСАЛИ ПОРАЗ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ: Војводина лако пала пред Зенитом

12. 10. 2024. у 21:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације