АМЕРИ ХТЕЛИ ДА УКРАДУ СРБИНА! Пикси га прецртао са списка, а он открио какву је понуду имао
Српски голман Ђорђе Петровић је након сезоне у Челсију морао да се помири са судбином и обуче дрес Стразбура.
У подкасту "Алесто" је открио да му то није пало нимало лако и да је желео да остане на "Стамфорд бриџу" да се бори за "место под сунцем". Ипак, из енглеског клуба су му саветовали да је селидба у Француску далеко боља опција за њега.
- Сви ми сањамо велике снове, веровао сам, али нисам могао ни да сањам да ћу то моћи да остварим. Ево данас сам напунио 25 година, живот ми се у последње две-три године променио. Од Чуке сам стигао до Челсија, бранио прошле сезоне у Премијер лиги, сад сам у Стразбуру... Немам речи како бих описао своју срећу и шта сам све успео да постигнем. Ту је породица која доста помаже. Ево последње две године свако лето се селимо. Прво из Бостона у Лондон, па из Лондона у Стразбур. Кажем супрузи „ја могу, мени је најмањи проблем“. Сад имамо и бебу, па нам је мало теже. Претходни пут сам из Бостона ишао у Лондон да потпишем за Челси, па је било узбуђење, није било проблема, једва сам чекао да слетим и све да крене. Сад Стразбур, пре тога Европско првенство. Лепе ствари ми се дешавају, право је уживање - почео је Петровић причу за подкаст Алесто.
*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--
Маурисио Покетино је један од тренера који је оставио најснажнији утисак у каријери Ђорђа Петровића. Пре него што је преузео селекцију Сједињених Америчких Држава, Аргентинац је контактирао управо са српским голманом и поставио му интересантно питање.
- Помоћник ми је његов писао и рекао да му се јавим. Ја рекох, хоћу, само да ми пошаље број телефона. Јер сам се ја иначе чуо са Тонијем, онако „како си“, „шта радиш“, честитке и то. Добио број, зовем га, а он каже: „Петро, једно питање? Ја рекох, слушам. Је л' можеш ти да браниш за Америку?“. То је било још пре него што је потписао. Ја рекох, не могу. Како не можеш, играо си тамо? Ја рекох немам ни папире, ништа. То није било ни реално, а и опет Србија, свакако не бих променио репрезентацију и да могу. Каже ми он, још нисмо потписали, али гледамо каква је ситуација, на кога можемо да рачунамо, на кога не можемо. Рекао сам му, волео бих с вама опет да сарађујем, али у неком клубу - рекао је Петровић кога Пикси није уврстио на списак за мечеве Лиге нација против Швајцарске и Шпаније.
*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--
Говорио је о сарадњи са Аргентинцем.
- Шта пружаш на терену је најбитније, али ја мислим да он цени и ствари ван терена, како се понашаш, опходиш према кувару, економу, све те детаље. Закључак из приче са њим је да он те ствари стварно цени. Имао сам стварно одличан однос са њих, доста ми је помогао, имао велико поверење у мене. Након две-три утакмице, био је неки тренинг опоравка, и сад ми шетамо онако око терена, а он ме пита – шта мислиш о овоме, ономе. Дођем код куће, кажем свом тати, а он - пре две године си био у Чуки, гледао си Покетина на телевизији, а сад те пита шта мислиш о дефанзивној тактици, да л' може овако или онако. Можемо то и са друге стране да гледамо, пошто је он од голмана тражио да стоји високо, заједно са линијом. Можда је желео да види да ли ја могу да одговорим на то или да спусти линију, али смо стварно имали изузетан однос. Када смо завршавали тренинге, тренер голмана је тражио да се јавимо кад кренемо. Колико пута се дешавало да јавим супрузи да крећем с тренинга, одем да се поздравим, а онда останем још сат - сат и по код Покетина. Седим у канцеларији и гледам шта сам могао боље, снимке утакмице и тренинга. Један велики господин, фантастичан тренер. Сви играчи су имали одличан однос са њим, знао је како да контролише свлачионицу, што је било тешко јер је било доста нових играча. На крају нам је нашао позције, где се ко најбоље осећа, што нам се вратило и кроз резултате, да смо имали пет-шест везаних победа. Свако од играча је у сваком тренутку могао да покуца на врата и пита шта може да учини да би био бољи.
Доста се двоумио и око Стразбура прошлог лета.
- Прво је био другачији план, јер су рекли да рачунају на мене, да Роберт има предност због те игре ногом, али да ћу бити ту, да ћу бити у комбинацији. Прихватио сам то да нећу бранити, али да ћу напредовати и покушати кроз тренинг да се докажем. Међутим, одлука тренера је била да сам у том тренутку далеко од његове филозофије, нисам се уклапао у тај систем, а он је желео да на сваком месту у тиму има два играча који могу да се боре за место и буду у конкуренцији за тим. Био сам спреман и поред тога да се борим за место, али се догодила та повреда, нешто око менискуса се упалило и имао сам благи оток на колену. Онда нисам тренирао седам дана, било је три дана пред пут у Америку, па смо одлучили да и не идем на припреме. Они су већ довели новог голмана, негде нисам ни имао шансу да му променим мишљење. Тражили смо најбољу опцију, желео сам да останем у Премијер лиги, ништа није било конкретно. Онда су ми поменули Стразбур, али нисам био за то. Искрено, чекао сам да се можда нешто у Премијер лиги отвори. Мислим да имам квалитет да браним ту и желео сам да останем. Међутим, из овог угла је можда то био и најбољи потез који сам могао да урадим и напредујем у смислу играња ногом. Играмо леп фудбал и мислим да имам највише лопту у ногама у екипи. Када сам дошао, тренер (Лијам Росењор) ми је рекао, јеси спреман да имаш највише лопту у ногама? Насмејао сам се, а он каже – не, мислим озбиљно. Ја рекох, спреман сам.
Опција одласка у Француску га на почетку није одушевила.
- Када су ми почетком августа рекли за то, рекао сам – ма нема шансе. Али, мало-помало, кренула је сезона, погледао сам пар утакмица, видео сам и да је добра атмосфера, тренинг центар, тренер је имао велику жељу да дођем. Стално је звао да пита је л' сам прихватио. Мислим да је ово најбоља одлука коју сам могао да донесем и да ћу за годину дана бити комплетнији голман и вратити се бољи него што сам био у Челси да се опет борим за своје место. Морам да кажем и за Лијама, да има потенцијала да постане један од најбољих тренера на свету. Није можда иноватор као Гвардиола, зато што гаји тај систем, али мислим да може да ради у најбољим клубовима на свету. Има филозофију игре, зна тачно шта ради, како вишак да се направи, добро се спремају утакмице. И што је најбитније – однос са играчима. А он има групу играча, од оних који играју, међу којима сам ја са 25 година најстарији у екипи.
БОНУС САДРЖАЈ
Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.
Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.
Препоручујемо
ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: Повредила се звезда Шпаније пред меч са "орловима"
08. 10. 2024. у 21:47
ПИКСИ НАШАО ЗАМЕНУ, ТРЕНИРА СА ОРЛОВИМА: Нови играч се прикључио репрезентацији Србије
08. 10. 2024. у 19:03
НИКОЛА ЈОКИЋ ПОНОВО ДРЖИ ЧАС: Србин је Дончићу и дружини показао ко је газда!
КОШАРКШИ Денвера ће у ноћи између петка и суботе угостити Далас.
22. 11. 2024. у 08:50
АЛБАНЦИ У ШОКУ: Црногорски судија пехаром ударио тренера из лажне државе Косово (ВИДЕО)
Традиционални међународни кик бокс турнир "Цетиње - Монтенегро фајт 3", који је одржан у СЦ "Цетиње", памтиће се по невероватном инциденту.
24. 11. 2024. у 13:38
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)