ЖЕЉКО ПЕТРОВИЋ: Плаче ми се када видим за кога дају по 100 милиона евра

НА време је Жељко Петровић (58), бивши репрезентативац Југославије, схватио да у везном реду нема шта да тражи. Некадашњи десни бек подгоричке Будућности, загребачког Динама, шпанске Севиље, холандских клубова Ден Боша, РКЦ и ПСВ, као и јапанске Ураве, објаснио је и како.

FOTO: M. Vukadinović

- Где год сам играо, људи су долазили да гледају друге. У Будућности Деју и Пеђу, у Динаму Бобана и Шукера, у репрезентацији све њих плус Пиксија. Рекао сам себи: "Друже, држи се бека и нема глава да те боли". Позади је најсигурније. Све видиш и како добијеш лопту, имаш гомилу решења. Хоћеш Југи, Јокану, Михи, Пиксију... Коме је год додаш, она је у сефу. Само треба да будеш паметан - смеје се Петровић, актуелни тренер мостарског Зрињског, на почетку нове епизоде култне рубрике Мојих ТОП 11.

У малој бари пуној крокодила није лако изборити се за место под сунцем.

- Морао сам да измислим нешто ново да би ме публика приметила. Давао сам голове, центрирао, зујао по боку. Нисам се мирио са улогом анонимног десног бека. Играмо у Приштини, Жива ми каже: "Имаш Батровића, прати га и до тоалета". Ја буквално схватим. Стари стадион, нема тунела, само те шперплоче деле од трибина. Жива ми кука на полувремену: "Нећемо живу главу извући одавде". Па шефе, рекао си ми да га искључим из игре. Ми смо Црногорци такви. Часни, поштени и све у животу радимо срцем и до краја.

За Југославију је дебитовао у Белфасту, где је победом од 2:0 започет тријумфалан пут ка Европском првенству у Шведској 1992.

- Знате ли колико је скенера морало да се прође да би код Осима добио позив у репрезентацију? Каква си зверка морао да будеш? Многима се нису допадале неке његове одлуке. То је разумљиво. Није лако задовољити свачији укус. Швабо је био генијалац. Све лагано, без повишеног тона, погледом ти каже колико је сати. Каже му један наш играч: "Шефе, макни га, не зна где бије, ни где је лево, ни где је десно". А Осим му одговори: "Такав нам баш и треба, да збуни противника". Само се једном није лепо понео према мени, али никада нећу рећи зашто из поштовања према њему као икони оног и овог фудбала.

Фото: М.Вукадиновић

Након паузе због санкција, Жељко је поново међу кандидатима за државни тим.

- Бићу искрен, мало мој језик, а мало одлазак у Динамо, коштали су ме бар 50 наступа за репрезентацију Југославије. Вратим се са ПСВ из Хонгконга, они ме зову и кажу да сам на списку репрезентативаца за турнеју у Хонгконгу. Па зар није било лакше да останем тамо и сачекам екипу. Није проблем, у авион до Београда, па поново за Хонгконг. Дрес моје земље је светиња - истиче ас, који је за Југославију наступио 18 пута.

Пут под ноге, па за Београд.

- Тражио сам Сантрача на телефон и рекао: "Шефе, долазим на дан утакмице као највећи клошар на свету, можете ли бар да ми обећате да ћу бити у тиму". Одговорио је: "Кад ти Сани каже, почињеш утакмицу или улазиш у другом полувремену". То је један од најбољих и најпоштенијих људи које сам упознао у животу. Човек из кога је просто извирала доброта. Одржао је реч, ушао сам уместо Видаковића и допринео подели бодова против Шпаније.

Улогу џокера имао је све до Светског првенства у Француској.

- Одиграо сам оба баража против Мађарске, али ме је публика и комплетна југословенска јавност прихватила тек након контролне утакмице против Нигерије у Београду. Сећам се да је Цеца код Минимакса у емисији рекла да имам највеће срце у репрезентацији и да заслужујем место међу путницима за Француску. Ја је знам још из времена када се забављала са Владаном Лукићем, водили су ме на неку прославу у околини Београда. Пита ме Сани: "Жељо, одговара ли ти на беку". Чуј, не одговара. Поред ових аждаја, пасао бих траву да треба.

На Мундијалу 1998. је све утакмице играо од првог минута.

- ФИФА ме је уврстила у идеалну поставку првог круга шампионата. Седимо у лобију хотела и гледамо вести, а Пеђа и ови се кидају од смеха. Кажу: "Пропаде фудбал кад си ти у најбољих 11". Таква група момака, таква атмосфера, тешко је описати ко није доживео. Пикси капитен, Дејо звезда Милана, Пеђа у то време најбољи играч Европе. Дружење, зезање... А медији сваки дан пишу о некој афери. Бата нас пита: "Шта је ово, има ли свађе међу вама". Ми не знамо о чему прича.

Минималне победе против Ирана и САД биле су довољне само за друго место у групи.

- Најсмешније је било против Америке. Водимо 1:0, слободан ударац за њих у 90. минуту, Преки Радосављевић хвата залет. Он и ја смо играли мали фудбал, Преки је на петопарцу Меси пута два. Миха и ја у живом зиду, псујемо га, шта му не говоримо... "Промаши фукаро... нећеш ваљда нама дати гол". Имао је страшну леву ногу. Жали боже сјајну игру против Немачке. Газили смо их 70 минута и онда прекид филма, два гола у Краљевој мрежи, 2:2 и морали смо на Холанђане. А имали смо пут који нас води најмање до полуфинала.

Није ни Холандија била толики баук за ведете у дресовима с југословенским грбом.

- Сани ме је ставио на Давидса. Ратови звезда, трчање, ударање. Едгар је такав тип, неће да жуга. Ти се бијеш, он се бије, али устанемо и терамо даље. Фајтерска борба. Прво полувреме ту и тамо, друго смо одиграли сјајно. На страну пенал, имали смо их у шаци. А тамо су Бергкамп, Седорф, Клајверт, Овермарс, Де Бур... Бледи као крпе, препали се. И онда 90. минут, пад концентрације код корнера за Холандију. Често као тренер користим ту ситуацију на састанцима да покажем играчима колико једна грешка може да вам промени живот.

Да је Пеђа гађао милиметар ниже из пенала...

- Ма нема то везе. Пеђа је био у врхунској форми, тазе шампион Европе са Реалом, не памти се када је пре тога промашио са 11 метара. Никада раније није шутирао из све снаге. Једноставно, не да ти се. И грешка је што је Пикси замењен у другом полувремену. Кад се ломи утакмица, такве играче никада не изводиш из игре. Он те извлачи из кризе. Једним потезом, једним гестом. Изађе, заломи, изнесе. Остави ти времена да дођеш до даха - истиче Петровић.

Ханс ВОНК (Ден Бош)

- Нас је уништио. Просто нас је укопао. Касније је отишао у Херенвен, па у Ајакс и направио одличну каријеру. Бранио је за Јужну Африку на два Светска првенства. У Холандију сам отишао због оца који је тамо радио до 1970. Виђали смо га једном годишње, плачемо кад дође, плачемо кад оде. Хтео сам да будем ближе њему и остао заувек. Ми смо као клинци навијали за Холандију због Кројфа, Ван Бастена и Гулита. Тек кад одеш тамо, схватиш да трава није ништа зеленија од наше.

Марсел БРАНДТ (РКЦ)

- Био је технички директор АЗ Алкмара, РКЦ и Евертона, сада је генерални директор ПСВ. Сјајан тип, професионалац од главе до пете. Играо је штопера. Мало спорији за играча врхунске класе, али пас као Роналд Куман. РКЦ је моја друга кућа. Навијачи су ме заволели, прихватили као свога. Клуб бомбона, био је одскочна даска за многе ведете које су исписале историју Ајакса, Фејенорда и ПСВ, али и славних клубова у Шпанији, Енглеској и Немачкој.

Јап СТАМ (ПСВ)

- Доктор фудбала. Оставиш њега један на један и радиш горе шта ти је воља. Пресингујеш, нападаш, а у средини увек имаш резервну опцију и вишак за другу лопту. Играч невероватне фудбалске интелигенције. Стално ме је прозивао због скупих сатова које сам носио на руци. После, кад је отишао у Манчестер, могао је да отвори радњу са сатовима. У ПСВ сам се дружио и са Жилом де Билдеом. Знао је све српске псовке. Договоримо се да наручимо торту ако му наместим гол и да напишемо да ми је то хиљадита асистенција. Дик пита: "коме је рођендан", Жил каже: "није рођендан, него Петровићев јубилеј". Кад је Дик млатнуо ону торту шаком, сав се шлаг разлио по зидовима.

Синиша МИХАЈЛОВИЋ (Југославија)

- Требала ми је нека услуга и звао сам га телефоном док је био тренер у Интеру. Знао сам да је тежак и да се не јавља свакоме. Одговорио је из прве и рекао: "Жељко, ти можеш да ме зовеш усред тренинга, теби ћу се увек јавити. Ти си коректан, поштен, шта год ти треба, ту сам". А са њим сам се најмање дружио. Тешко ми је пало све што се догодило. Чим сам чуо, сео сам на авион и отишао за Рим. Коларову и Станковићу дугујем бескрајну захвалност јер су ми средили да уђем у капелу. Душа ме боли. Људска громада. Показао ми је на делу колико ме цени и поштује. Никада му то нећу заборавити.

Дијего МАРАДОНА (Севиља)

- У Севиљи сам носио дрес са бројем десет, али кад је ванземаљац стигао, скинуо сам га и препустио њему. Касније смо радили заједно у Емиратима, рекао је новинарима да је Петровић најмудрији човек на свету, јер се на време решио десетке. Није било једноставно дружити се и бити саиграч са Марадоном. На тренингу сви желе њему да додају лопту, чак и противници. Да би видели шта ће са њом да уради. Човеку просто нису дали да дише. Шукер и ја смо га једно јутро звали у кафић, ушао је кроз кухињу на задњи улаз. Неко је јавио, за три минута је била река људи испред локала. Замислите цео живот тако. То га је и убило.

Звонимир БОБАН (Динамо)

- Имао сам велику дилему на позицији плеја. Бобан или Стојковић. Просто ме је срамота да направим тим у коме нема места за једног Драгана Стојковића. За мене је његов гол против Шпаније у рангу са Марадониним ремек-делом из индиректног ударца против Јувентуса. То могу само људи који нису са наше планете. Њима мозак ради брже од других. Ставио сам Бобана из простог разлога што ми треба мало баланса у овој екипи. Звоне је у Милану знао да одговори задатку и на позицији задњег везног. Био је мајстор елеганције. А без везе ми је да Пиксија спуштам са десетке на шестицу.

Чики БЕГИРИСТАЈИН (Урава)

- Велико име шпанског и европског фудбала. Доказао се и после играчке каријере, припадају му велике заслуге за ове успехе Манчестер ситија у последњих десетак година. Одувек је пленио знањем, харизмом и ауторитетом. Менталитет, начин комуникације, све за десет. И данас кад га позовем телефоном, јавља се после првог звона. Био је и на мојој опроштајној утакмици у Холандији. У Урави је због мене добио дискус хернију. Каже: "Сви дошли у Јапан да узимају лову, само овај кретен од Петровића дошао да се бори за трофеје".

Филип КОКУ (ПСВ)

- Подсећао ме је на Југовића. Сличан тип играча, само што је Коку могао да игра и иза шпица. Скаути су долазили у Ајндховен да гледају разне играче, али обавезно примете Кокуа. Тако га је Ван Гал и одвео у Барселону. Провео је шест сезона у славном шпанском клубу, заслужио капитенску траку. Са Јонком је био фантастичан тандем на средини. Једну лопту изгуби у четири месеца и то неки компликован пас. Такав је био и Југовић. Тачно је знао кад да пресече, коме да дода, где да уклиза. Машина.

Дејан САВИЋЕВИЋ (Будућност)

- Уз Папета Сушића, најбољи свих времена на овим просторима. Дејо те згази, ви то у Београду најбоље знате. Довољно је видети симултанку против Манчестер јунајтеда у Суперкупу. Највећа срамота је да Савићевић није проглашен за шесту Звездину звезду. Он је играч друге димензије. Не зна се да ли је бољи на малом или великом фудбалу. Кад узме лопту, кад те заломи, шутне. Гол се померао два метра после његових ракета. Да је имао трунку немачког или холандског менталитета, каријера би му трајала као Месију и Роналду.

Предраг МИЈАТОВИЋ (Будућност)

- Кад видим данас за какве играче се плаћа по 100 милиона евра, дође ми да заплачем. Мила мајко, колико би онда вредели Пеђа, Пикси и Дејо. Мијат је мој кум, веже нас много лепих успомена из периода када смо играли у Титограду, касније у репрезентацији. Њега је Хидинк довео из Партизана и лансирао у Валенсији. Радио сам са Гусом у ПСВ, причао ми је шта га је највише импресионирало код Мијатовића. Мајстор фудбала. Ни деветка, ни десетка, него нешто између, што га је чинило толико опасним и непредвидивим.

Давор ШУКЕР (Динамо Загреб)

- Ако хоћеш у Академији да учиш клинце првом додиру с лоптом, оријентацији у простору у завршници, само им покажи голове Давора Шукера. Такав стрелац је одиграо само једну утакмицу за репрезентацију Југославије и то против Фарских Острва. Замисли онда какве су мачке биле у шпицу. Кад погледаш Шукера на тренингу, а да га не познајеш, рекао би ништа посебно. Али такву технику нисам видео ни код једног шпица на свету. Лопта иде ка њему, он се већ радује голу, а ти тек треба да смислиш начин како да му уђеш и блок.

Тренер: Дик АДВОКАТ (ПСВ)

- Никад са њим кафу нисам попио док ме није позвао да сарађујемо у репрезентацији Србије. Када сам кренуо у Јапан, он у Глазгов Ренџерс, само ми је послао поруку: "Овај број телефона има десет људи у Холандији, ако ти икада у животу затреба помоћ, на Дика можеш увек да рачунаш". Шетамо кроз Барсу пред меч Лиге шампиона, он ме одвоји на страну и почне причу да је тешка утакмица, опасан противник... Капирам, макнуће ме. Он каже: "Идеш на десетку иза шпица, хоћу да трчањем искључиш Гвардиолу". Ту сам видео какав је професионалац Лук Нилис. Реч није рекао. Такав играч, а морао је на клупу. Да ли сам искључио Гвардиолу? Срамота ме да кажем, он је сада велики тренер. Рецимо да му није било лако.

ТОП 11 (3-4-3): Вонк - Брандт, Стам, Михајловић - Бегиристајин, Бобан, Коку, Марадона - Савићевић, Шукер, Мијатовић. Тренер: Дик Адвокат.

Сину сам дао име по Пижону

ОДЛАЗАК у Динамо 1990. године изненадио је многе који су га сматрали потенцијалним појачањем Црвене звезде.

- Према Звезди никада нисам крио симпатије. Често сам ишао возом из Титограда да бих гледао утакмице на "Маракани". Сину сам дао име по Владимиру Петровићу Пижону, који је за мене икона фудбала. Чим сам постао тренер, пало ми је на памет да га позовем у стручни штаб, али сам се брзо ујео за језик. Било би ме срамота да таква величина седи поред мене у улози помоћника. Кад год сам у Београду, обавезно га позовем да попијемо кафу. Било је разговора са Звездом и Партизаном, али се Динамо понео господски и то је фактор који код мене игра кључну улогу. Да није било рата, остао бих до краја каријере на "Максимиру" - истиче Жељко, који је сезону 1990/1991. провео у Динаму.

Са Дунгом у дресу Бразила

ВЕРОВАЛИ или не, Петровић је током богате и врло занимљиве играчке каријере забележио један наступ и за репрезентацију Бразила!?

- То је шоу. Док сам играо за Ураву, живео сам у Токију, а у исто време је у неким мањим местима играло 6-7 репрезентативаца Бразила, који су 1994. у САД освојили титулу светског првака. Кад год би дошли у Токио, спавали су код мене у стану. Дунга, Жоржињо, Цезар Сампајо... цела та екипа. Пред једну хуманитарну утакмицу са Дортмундом звали су ме да будем њихов гост на терену. Среда, слободан дан, то ми је сат времена вожње од Валвајка. Спикер чита саставе: Тафарел, Бранко, Бебето... број шест Петровић. Дунга и ја два задња везна. Сутрадан стижем на тренинг, испред кампа РКЦ на стотине камера и фото-репортера. Шта је ово? Кажу, па играо си синоћ за Бразил. Пита ме Мартин Јол: "Што чиниш оно", кажем, шефе, рекламирам клуб.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације