РОБЕРТ ПРОСИНЕЧКИ: Ко те пита како си играо кад освојиш трофеј и уђеш у историју!?

КАДА неко освоји Куп шампиона са Црвеном звездом, а затим обуче дресове Реала и Барселоне, значи да је страшан фудбалер.

Фото: EPA-EFE/ALESSANDRO DI MARCO

Када неко при крају каријере заигра за Савски Мароф јер му је то био дечачки сан, а затим изјави да му је трофеј победника на турниру "Кутија шибица" важнији него Халанду трофеј Лиге шампиона, значи да је пре свега скроман и добар човек. А када неко по завршетку каријере оде да ради као тренер у Словенији, Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори, и свуда изазове општу еуфорију, значи да су сви препознали у њему црту искрености, поштења и безусловне симпатије.

Једини играч на свету који се на два СП уписао у стрелце у дресовима две различите репрезентације. И једини је у два дана наступао за две селекције, младу и А своје земље.

Добро дошли у "Мојих ТОП 11" са једним од најомиљенијих играча на простору региона Робертом Просинечким (55).

За Динамо је одиграо само две првенствене утакмице. Гол против Жеље на дебију, двадесетак минута против Слободе и крај. Ћиро му је на бизаран начин ставио до знања да није играч за клуб Динамових амбиција.

- Понедељком је на радију ишла веома популарна емисија о домаћем фудбалу - прича Просинечки.

- Ћиро је био гост у студију и на питање репортера зашто му не игра Просинечки, рекао је да се не трудим довољно, да од мене никада неће постати играч и да ће он спалити своју тренерску диплому уколико Роберт направи велику фудбалску каријеру.

Одговор ме је запрепастио. Зар је тако нешто требало да сазнам преко радија.

Велибор Васовић је имао много више слуха за плавушана рођеног у немачком Швенингену.

- Мени је одмах пружио шансу на старту првенства у Сплиту и био сам јунак утакмице против Хајдука. Наместио сам Мусемићу гол за 1:1 и кумовао код оба пенала за Звезду, с тим што је Пикси први промашио, други искористио за коначних 2:2. Када имате 18 година и потпишете за велики клуб, треба вам неки "погуранац" који ће помоћи да ваши квалитети брзо дођу до изражаја. Ја сам га имао у лику Велибора Васовића - наглашава Роби.

У размаку од четири дана, демонстрирао је све чари свог раскошног потенцијала. Најпре на утакмици младих Југославије и Бугарске када је у последњих десет минута са два гола допринео преокрету и победи 3:2, а затим у дербију против Партизана када је теледиригованим пасом спојио са голом Бору Цветковића и омогућио му да по други пут матира Бранислава Ђукановића.

- Мој први дерби, пун стадион, паклена атмосфера. Мислим да је било преко 50.000 људи. У том тренутку нисмо били у врху табеле и победа нам је дала велики импулс за наставак сезоне. Пикси је дао гол из корнера, Партизан је у финишу меча пропустио неколико колосалних шанси, Дика је бранио као у трансу. Баш добар дерби, на европском нивоу.

Славили смо са 3:2, ухватили корак за водећима и на пролеће ушли у шампионски ритам.

Титулу смо обезбедили у Никшићу, али остаје жал због неочекиваних пораза од Борца у финалу купа и Брижа у Купу УЕФА.

Тих дана се у Чилеу писала једна од најлепших страница историје југословенског фудбала.

- Чиле нам је свима био одскочна даска у каријери. Почело је да се пише широм света да тамо у Југи живе неки клинци који играју много добар фудбал. Васке се у почетку бунио јер ми нису дали да се вратим за меч против Брижа, али је и он брзо променио мишљење.

Уосталом, предводио је делегацију Звезде која нас је сачекала на аеродрому по повратку са СП. Пикси ми је уручио букет цвећа, сликали смо се са трофејом који сам добио за најбољег играча турнира. Све се променило. Почели су и у клубовима другачије да гледају на играче који су се окитили титулом светског првака.

Одлуком Извршног одбора Звезде, Роби се два дана после Чилеа, по хитном поступку, из двокреветне собе хотела "Србија", преселио у двособни апартман.

- Из једнокреветне собе, немојте претеривати. Тај осећај се не може описати. Улазим у апартман. Крај. Круна на глави. Делује ти да си све освојио и да не мораш више да се бавиш фудбалом.

Са Пиксијем је чинио убитачан тандем на средини терена.

- Не могу да кажем да ми је Пиксијев одлазак у Марсељ пријао, јер смо сјајно сарађивали и имали изузетно коректан однос. Чињеница је да сам добио више простора у игри, у смислу да сам коначно имао прилику да изводим пенале и слободне ударце. До тада, сваки прекид је био његов. Чак и корнер. Жао ми је што није бар још годину дана остао са нама, да заједно освојимо Куп шампиона, па после нека иде куда хоће - каже Просинечки.

- Нисам имао појма да ћу играти. Часна реч. Швабо није имао обичај да дан пре утакмице открива ко ће бити у стартних једанаест. Катанец је био повређен, што је ослободило једно место. У Фиренци је била паклена врућина. Једва се дисало. Имали смо играча мање и били пуно бољи од Аргентине. Ређале су се шансе пред голом Гојкочее. Јозина, Дејина, моја... Они нису били толико јаки као четири године раније у Мексику. Сећам се да смо два дана пре Шпаније гледали пренос њиховог меча са Бразилом и навијали за Аргентину.

Бразилци су их малтретирали 80 минута, нападали, стварали шансе. И онда овај ванземаљац Марадона измисли пас ка Каниђи, 1:0, довиђења. Нама би било далеко теже против Бразила.

Смешио нам се Напуљ. Дуел са домаћином. Историја. Вечност.

- За утеху остаје сусрет са Марадоном. Био је узор, херој нашег детињства. Замислите како сам се осећао када сам чуо његов избор идеалних 11 играча против којих је играо у каријери. Фонсека, Матеус, Ван Бастен, Роби Бађо, Гулит... и Просинечки. Да ли је могуће? Моје име међу свим тим ведетама. Чинило ми се да сањам - искрен је Просинечки.

Два пенала у Цириху, два хируршки изведена шута Роберта Просинечког, били су само загревање за изазове који су чекали Звезду у наставку такмичења за Куп европских шампиона.

- Тек после прве полуфиналне утакмице у Минхену почели смо да схватамо да можемо до трофеја. Далеко од тога да нисмо били свесни наших квалитета. Имали смо у екипи много јаких карактера, момке који су били рођени победници. Дрски и безобразни у играчком смислу. Осетили смо да је генерација кадра за велика дела и рекли смо себи зашто да се задовољимо полуфиналом. Идемо даље.

Бари је до 29. маја 1991. важио за град Светог Николе. После тога, постао је град Деје, Дике, Робија, Дарка, Михе...

- Много се времена трошило на причу око тактике, шта су чији задаци, ко ће кога да чува. На крају, квалитет утакмице није био на нивоу финала највећег такмичења. Али ко те пита. Освојио си трофеј, ушао у историју и игра пада у заборав - истиче ас у чијих ТОП 11 није било места за играче као што су Бујо, Пикси, Хуго Санчез, Панчев, Бутрагењо, Шукер, Луис Енрике и Гвардиола.

МАЈСТОР На мечу са Бајерном у Минхену 1991. , Фото Профимедија

Шта би неке старије генерације Звезде дале да су играле слабо, а освојиле европски трофеј? Није ли и Љупко исто питање поставио играчима на састанку пред окршај са Французима.

- Ма није то питао. Ево, ја ћу ти рећи истину. Ниједног тренутка није питао да ли желимо да играмо лепо или да освојимо трофеј. Али је поставио тактику да се иде на нарешен резултат. И то је вероватно био једини начин да Звезда дође до победе. Када се Савићевић повредио и уступио место Стошићу у 84. минуту, било је јасно да прелазимо на тоталну дефанзиву. Да смо могли боље, могли смо. Да ли смо срећни и задовољни? Апсолутно јесмо. И то је поента целе приче - закључује актуелни селектор Црне Горе, који је раније водио и селекције БиХ и Азербејџана, а од клубова Црвену звезду, Кајзери, Денизли, Олимпију и Рудеш.

Мојих топ 11  - Роберт Просинечки:

Ведран РУЊЕ (Стандард Лијеж)

- Жао ми је што због пропозиција немам места за Дику или Ладића. Ето, не могу ни Франциска Буја. Нема везе, неће се они наљутити. Руње је одличан избор, играли смо једну сезону заједно у Лијежу. После је постао репрезентативац и направио сјајну каријеру у Марсељу.

КРИСТОБАЛ Парало (Овиједо)

- Дете Барселоне, Овиједо му је био одскочна даска за прелазак у Еспањол, а касније у ПСЖ. Као и мени за одлазак на "Камп ноу". Валдано је сео на клупу Реала и довео Лаудрупа, Редонда и Заморана. Таман кад сам се опоравио од повреде и почео да пружам партије на нивоу свог потенцијала, морао сам да одем из Мадрида. Радомиру Антићу дугујем велику захвалност, помогао ми је да се вратим фудбалу и привучем пажњу Барселоне.

Славен БИЛИЋ (репрезентација Хрватске)

- Сигурно да је у тој репрезентацији било пуно врхунских фудбалера. Имам Давора са којим сам освојио титулу у Чилеу и који је био најбољи стрелац СП у Француској. Ту је и Бокшић за кога ови клинци немају појма какав је био нападач. Пакао. Разбио нас је у оном последњем финалу Купа Југославије 1991. Најдоски и Белодедић су га тукли целу утакмицу, нису му могли ништа. Што га више тучеш, он је све опаснији. Али позицију шпица чувам за једног другог "фрајера".

Фернандо ЈЕРО (Реал Мадрид)

- Обележио је једну еру Реала и шпанске репрезентације. Карактерно изванредан, истински лидер на терену и у свлачионици. Иако дефанзивних карактеристика, постигао је преко 100 голова.

Роберт ЈАРНИ (СФРЈ)

- Знало се да бар три-четири "чилеанца" морају да се нађу на списку селектора Осима за СП у Италији. Одиграо сам пола сата уместо Сушића против Немачке, десет минута уместо Шабанаџовића против Емирата и 120 минута са Аргентином. Највише ми је криво због Јарнија. Морао је да има већу минутажу. Како је "фрајер" шпартао уз аут--линију против Колумбије. То је невероватно. Гледаш с клупе и имаш утисак да је на мотору. Горе-доле, горе-доле. Нису ласом могли да га зауставе. За њега је сигурно било места против Шпаније и Аргентине.

Звонимир БОБАН (Динамо Загреб)

- Стигао је из Имотског када је имао 14 година и одмах се између нас успоставио неки посебан однос. Људи су долазили на "помоћњак" само да би гледали два клинца из Динамовог подмлатка који су већ тада функционисали као страшан тандем. Били смо цимери на путовањима, дружили се, имали слична интересовања и погледе на живот. Волели смо и да запевамо у дуету, мада је Звоне имао лепши глас од мене. Када сам прешао у Звезду, било је јасно да само негде вани или поново у репрезентацији можемо да се сретнемо и да играмо заједно. Памти се његов пенал у последњој серији против Немаца, гол који је Југославији донео титулу омладинског првака света.

Сафет СУШИЋ (СФРЈ)

- Био је већ на заласку каријере, али нам је много значио током Мундијала у Италији. Врхунски играч, геније на свој начин. Изгурао је против Аргентине 66 минута и није имао више снаге. Ушао је Дејо и то је била једина измена у нашој репрезентацији. А играли смо са играчем мање на температури од преко 40 степени Целзијуса.

Рафа ПАЗ (Севиља)

- Наш познаник са Светског првенства у Италији. Ушао је уместо Бутрагења у последњих двадесетак минута утакмице у Верони. Имали смо те сезоне у Севиљи одличну екипу, није ми јасно како смо успели да испаднемо из лиге. Бранио је Мончи, који се, руку на срце, много боље сналази као менаџер и спортски директор, него са голманским рукавицама.

Дејан САВИЋЕВИЋ (Црвена звезда)

- У Милан га је довео познати менаџер Налетилић који је у почетку пратио тренинге за случај да Дејо не разуме на италијанском неке Капелове инструкције. Прва вежба, uno-due tocchi. Креће шева и Дејо по своме. Капело заустави тренинг, приђе Налету и каже: "Реци му да не сме више од два додира". Овај преведе, а Дејо на црногорском: "Кажи ти њему да Дејо не игра на два додира". Капело пита: "Шта је рекао?", а Нале каже: "Рекао је да ће покушати". Или анализа после утакмице, Капело пушта снимак и реферише: "Барези 96 одсто прецизних додавања, Костакурта 90 одсто. Свака част. А Савићевић? 30 одсто. Катастрофа". Дејо замоли за реч и каже: "Јесте мистер, али они играју Барези - Костакурта, Костакурта - Барези. А Дејо узме лопту, прође једног, другог, трећег и 1:0 за Милан". Шта рећи? Геније.

Питер КРАУЧ (Портсмут)

- Много занимљив и духовит момак. Има свој ТВ шоу и једном је Хари Реднап код њега у емисији изјавио да би Просинечког сваки тренер пожелео у својој екипи. А Крауч се надовезао и питао: "Је л' то онај што пуши у полувремену". Шалио се, никада нисам запалио у полувремену, али сада хоћу. Дај цигару. Питер је био интересантан двометраш који се кретао изванредно за своју висину. Каже да сам му наместио свих 19 голова те сезоне у Портсмуту. Нисам сигуран, али нека буде тако.

Назарио да Лима РОНАЛДО (Барселона)

- Играли смо свега неколико утакмица заједно, али како да га не ставим у тим? Због њега Панчев, Шукер и Бокшић морају на клупу за резерве и то говори довољно тога. Имао сам га поред себе баш у периоду када је био на врхунцу моћи. Тек стигао из ПСВ, млад, жељан доказивања, гладан голова. Не можеш да верујеш која је то брзина, снага, техника, експлозивност. Нигде није изгледао толико моћно као у Барси. Против Компостеле узме лопту на њиховој половини и крене... један, други, трећи, четврти, пети, шести... падали су као кегле. Фрајер се ушета у гол као да нема никога на терену.

Тренер: Јохан КРОЈФ (Барселона)

- Ако гледамо ко ми је у датом тренутку помогао у каријери, онда бих се вероватно одлучио за неког другог. Али ако гледамо генерално ко је најбољи, онда Јохан Кројф. Због њега сам и отишао у Барсу. Када те Кројф позове, једноставно не можеш да окренеш главу на другу страну. Ударио је темеље модерне Барсе и много се од њега могло научити.

Ћиро у срцу, све сам му опростио

"МАКСИМИРОМ" је у Робијево време владао дух са белим шалом у лику Ћире Блажевића. По многима, најконтроверзнија личност југословенског фудбала питао се за све и свашта што има било какве везе са Динамом. Од састава тима, до списка гостију у свечаној ложи и врста зачина које ће кувари искористити за оброке у кантини.

- Да се нешто разумемо, о Ћири мислим све најбоље. Ти као млад играч, можеш бити љут на тренера и можеш дозволити себи неку изјаву која можда и није на месту. Ја сам му опростио и после свега смо постали велики пријатељи. Поготово у последњих годину-две пре његове смрти. Живели смо веома близу, пуно смо времена проводили заједно и пуно се дружили. Знате како каже Џибони у оној песми: "Ди свако држи своју страну и поноса и глупости, Могло би бит да је лакше умрит, Него људима рећ опрости." Ја сам Ћири опростио и заувек ћу га чувати у срцу као господина и великог стручњака. Као "фрајера" који је кренуо из Травника и направио револуцију у фудбалу.

Двапут лобовао на једном мечу

ПОБЕДЕ против Ренџерса и Дрездена на препуној "Маракани" обележиле су бравуре плавокосог чаробњака за вођство Црвене звезде од 1:0. За гол против Источних Немаца стручњаци тврде да је у техничком смислу најсавршеније изведен слободан ударац у историји Купа шампиона.

- Када бих бирао најдражи, можда би то био неки други гол. Али је овај против Дрездена свакако најлепши у дресу Црвене звезде. Памте се и два против Партизана са велике удаљености. За онај на ЈНА кажу да сам га дао са Аутокоманде. Лепо је то чути. Мени су драга још два гола којих се мало ко сећа, јер су постигнути у мечу против Радничког из Ниша. Покажи ми играча на свету који је на једној утакмици два пута лоб ударцем затресао мрежу, једном са левог, други пут са десног руба шеснаестерца.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације