ПАСУЉ СА МИЛЕТОМ У КУЋИ НА ЛАКАТ: Чувени фудбалер Миодраг Белодедић ужива у родном Соколовцу у Румунији

Ненад Миленковић

31. 08. 2023. у 22:38

ДА бисте дошли до родне куће прослављеног фудбалера Црвене звезде, Стеауе и репрезентације Румуније, Миодрага Милета Белодедића (59), довољно је да на "Гуглу" укуцате баш то - родна кућа Милета Белодедића. Међутим, доћи из Србије до Соколовца, који се налази на само неколико стотина метара унутар Румуније, компликованији је подухват.

ПАСУЉ СА МИЛЕТОМ У КУЋИ НА ЛАКАТ: Чувени фудбалер Миодраг Белодедић ужива у родном Соколовцу у Румунији

ФОТО: Ненад Миленковић

Иако се село налази у висини Врачевог гаја, да би се стигло до Соколовца морате ићи на гранични прелаз, а онда возити претесним путем препуним рупа, уз границу, којим једва да могу два аутомобила да се мимоиђу. Пре Соколовца наилазимо и на друга српска села у овом крају Лесковица, Прњавор, Златица, Луговет... Село које је прославио Белодедић, у ствари је општина и има продавницу са неколико столова испред, лекарску ординацију, школу и полицијску станицу, у којој полицајци долазе тек када имају неки разлог.

Милетова кућа је права банатска, на лакат, ни по чему другачија од било је друге у комшилуку, али Белодедића тренутно нема код куће, објаснила нам је његова мајка Даница. Миле се извинио и објаснио што га нема.

- У Темишвару сам, враћам се за два сата, а ти се купај у Нери док се вратим, али немој да прелазиш у Србију да те не "упуцају" - нашалио се легендарни либеро, када смо га позвали да питамо кад долази.

Река Нера је позната из Белодедићевих прича, када је својевремено претио Румунима да ће да пређе у Србију да игра за Звезду, и да је довољно само да прегази Неру.

- Тешко да ће он да се врати за два сата - прикључио се разговору стриц Живота Жика Белодедић, који је дошао када је видео БГ табле - где год стане, народ се окупи, сликају се са њим, траже аутограме...

Жика нам је био водич кроз Соколовац, док смо чекали да се Миле врати:

- Миле је предобар и једноставно не зна да каже "не" људима. Ето сад је отишао у Темишвар у затвор, да помогне једном нашем сељанину који је тамо. Да виде у затвору Милета и да му услови онда буду лакши - објашњава Жика - У току је и градња спортског центра у нашем селу који ће се звати "Миодраг Белодедић".

И стварно, за два и по сата касније ето легендарног фудбалера испред своје куће, као да је испао из времеплова. Иако ће догодине у мају прославити 60. рођендан, изгледа безмало као када је у Барију подигао пехар првака Европе.

- Таква ми је генетика. Мој ујак је оседео са 80 година. Када сам играо у Шпанији зезали су ме овде да имам неку супер фарбу за косу и да им донесем. Не фарбам се, нити ћу то икада радити - каже легендарни ас.

Разговор започињемо о Соколовцу и о томе како Срби овде живе као национална мањина.

- Никада ми нисмо имали никаквих проблема, нити ми је икада неко нешто рекао везано за то што сам Србин. Ја сам и у Србији био национална мањина. Зезали су ме док сам играо за Звезду и звали су ме понекад "Румун". Чак једном и Џаја када сам га изнервирао пред утакмицу у Барију.

Присетио се Миле и једне анегдоте из периода док је био члан црвено-белих.

- У Звезди највише сам се дружио са Владом Стошићем, и једном смо отишли код њега у Врање. Док је Влада причао са својом мајком, ја их ништа нисам разумео. Нарочито нисам разумео ништа његову мајку која је причала врањански. "Па шта ви мене зезате да сам Румун, па моја мајка боље прича српски него твоја. Ја сам бре већи Србин од свих вас" - рекао сам му. - А ја сам прву румунску реч научио у петом разреду. И сад ми је тешко што ни са ким током целе године не причам српски у Букурешту. Некад ме сестра критикује, јер заборављам српски. Моји братићи и сестрићи овде боље причају румунски него српски. И жао ми је што је тако.

Осим поменутог Стошића, са цимером Робијем Просинечким се некада редовно чуо, а данас је у контакту са Илијом Најдоским и Дарком Панчевим.

- Букурешт је јако далеко. До Соколовца ми треба осам сати вожње. Зато нисам ни отишао у Скопље на промоцију филма о Панчеву, иако је Дика Стојановић рекао да ће ме чекати негде на граници са Румунијом и возити до Скопља - признаје Белодедић.

У Букурешту је тренутно амбасадор Фудбалског савеза Румуније.

- Мој посао је да одлазим на значајније утакмице, да предајем пехаре и медаље, да путујем где ме зову. Што се тиче Савеза, не питам се ништа. Ништа, ништа. О фудбалу одлучују они који га никада нису играли. А ми који јесмо, ми се у фудбал изгледа не разумемо. Ти који су дошли су све променили: исхрану, тренинге, али резултата нема. На тренинзима стоје неки људи са лаптопима и причају како играчи да дигну ногу и како да трче, али ни то не помаже.

Тренер, каже, није желео да буде, иако су га наговарали када је завршио фудбалску каријеру.

- Играо сам дуго, до 37. године и више нисам могао да будем поред терена. Да облачим поново опрему и тренерку и да спремам тренинге, стварно нисам могао. Доста је било од мене.

Што се тиче светског фудбала, Миле каже да га не прати превише, али зато редовно прати репрезентацију Србије и Црвену звезду.

- Не знам шта се то десило на Мундијалу у Катару, то Пикси најбоље зна. Видео сам да су га дизали у небеса кад се квалификовао за Светско првенство и када сте у групи освојили прво место, а да су га после нападали. А нико не размишља са каквим играчима располаже и нико не каже да он у тиму није имао једног Пиксија, Савићевића или Михајловића, који су могли да реше утакмицу једним потезом, када тиму не иде. Али такви смо ми. Звезду пратим и драго ми је што је поново успешна. Видим и да су опет направили јак тим. Када будем био ближе долазићу да гледам Звездине утакмице у Београду. Овде у Румунији су нестали сви највећи клубови - каже Белодедић.

Док нас његова мајка Даница зове на чорбаст пасуљ, Миле нам је причао о кћерки која живи у Шпанији и која га је звала баш у то време.

- Моја кћерка се зове Зандали Викторија Белодедић Маковску, има 25 година и живи у Валенсији, са својом мајком. Завршила је школу и тренутно ради. Чујемо се често.

На растанку, легендарни Миле нас је испратио и открио да догодине планира да се досели у Темишвар и буде ближе мајци.

- Хоћу да купим један брод, да пливам Дунавом, да пецам.... Не могу да радим више. Доста сам играо и радио - каже.

Зашто испред Пиксија и Деје

- КАД сам ја дошао у Звезду, Пикси је већ био велика звезда. Једном су новинари хтели да ме сликају и ставили су мене испред, а Деју Савићевића и Пиксија Стојковића иза. Ја се побуним, што нисмо једни поред других, а ови из клуба ми кажу: "Па ти си већа звезда од њих, ти си освојио Куп шампиона".

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КИРЈОС ЈЕ ПРОВОКАТОР: Француска тенисерка без длаке на језику