"БИО САМ У ЗГРАДИ... ТИХ 17 СПРАТОВА ЈЕ САДА ПРАХ!" Интервју из пакла: Преживео је земљотрес у Турској, а свету има да поручи само једно

Novosti online

10. 02. 2023. у 18:57

ЗЕМЉОТРЕС у Турској је био толико страшан и толико је жртава, да ће се о страхотама још дуго причати, а у срцима људи из те земље, али и Сирије која је такође тешко погођена том катастрофом, вечно памтити. Међу онима који су преживели прави ужас је и фудбалер Хатајспора, Кевин Сони, који је чудом успео да се спасе из вишеспратнице која се, чим је из ње побегао, срушила до темеља. Ово је његова прича.

БИО САМ У ЗГРАДИ... ТИХ 17 СПРАТОВА ЈЕ САДА ПРАХ! Интервју из пакла: Преживео је земљотрес у Турској, а свету има да поручи само једно

FOTO: Tanjug/AP

Кевин Сони је Камерунац. Рођен је пре 24 године и још као дечкић преселио се са породицом у Француску, где је дебитовао за подмладак Бордоа, а потом и први тим. Игра офанзивног везног играча, понекад и крило. У Турску је дошао на позајмицу, као фудбалер грчког Астерас Триполиса, у коме је изврсне партије умео да пружи док је тренер био Милан Раставац, али... Откако је српски стручњак 15. маја 2022. напустио тај клуб, нови стратег екипе, Ираклис Метаксас, није желео да превише користи Сонија, па отуда и поменута позајмица.


"Новости" вам преносе шта је камерунски репрезентативац рекао за француске медије након што је допутовао у Истанбул, спасавши се из хаоса у главном граду провиниције Хатај, Антакју, који је нама познатији по историјском називу - Антиохија.


Његов интервју за Французе пренео је турски "Фанатик" и то овако:


"У понедељак, 6. фебруара, Турску је пробудио земљотрес. И то снаге 7,7 степени. Десио се у Кахраманмарашу, а јако погодио Килис, Дијарбакир, Адану, Османије, Газиантеп, Шанлиурфу, Адијаман, Малатају и - Хатај. После земљотреса, у коме је хиљаде људи изгубило живот, помоћ је почела да стиже из целог света. А почели су и позиви.
Европски медији су о земљотресу јављали у ударним вестима, а спортска заједница је покушавала да контактира фудбалере са лица места, нарочито они страни медији који су имали своје сународнике у Турској. ФутМеркато, један од најозбиљнијих извора фудбалских вести у Француској, позвао је телефоном Кевина Сонија, из Хатајспора. Оно што је он испричао, бацило је још једно светло на катастрофу. Ево детаља...


Кевине, прво бисмо да те питамо - како си?


- Добро сам... Искрено, овако нешто нисам никада пре искусио. То је нешто што и не очекујете, а што на вас утиче до краја живота. Рекао сам себи 'Ово је крај света'. Видео сам како људи поред мене умиру. Био сам трауматизован. Данас схватам да живот виси о концу. То су они моменти у којима видимо испразност много тога. Сви напуштају и куће и кола и траже заклон. Нажалост, то је попут страшне сцене из филма. А то ме највише и изненадило.

Хатај - турски град који је погодио разоран земљотрес / FOTO: Tanjug/AP


Све се променило у само неколико сати...


- Вратио сам се у стан после утакмице. Седео сам с рођацима, играли смо једну игру. Било је то око 4 ујутру, или 5, када је тло почело да се тресе. Рекао сам рођацима да остану мирни. Али, када су плафон и зидови почели да се обрушавају, почели смо да трчимо низ степенице. Зграбили смо пасоше и телефоне, а искрено немам представу како смо на то уопште помислили. Имали смо среће да истрчимо из зграде пре него што се све срушило! То је дан када се све, заиста, променило. Толико је било смрти... Да ми је неко рекао недељу дана раније да ће тако бити, рекао бих 'Ма, немогуће!'


Да ли си одмах осетио да ће све то бити трагично?


- Нисам испрва разумео шта се дешава. Никада раније нисам доживео нешто слично. Осетио сам да се тло тресе и помислио сам да је напољу баш јак ветар. Али, када сам видео да је подрхтавање веома јако, да се земља цепа на двоје, схватио сам да је стварно озбиљно. У тај мах сам хтео да скочим кроз прозор, али ми смо били на седмом спрату, није имало смисла скакати оданде. Зато сам се сјурио низ степенице.


Да ли си бринуо за свој живот или животе твојих најмилијих?


- Да, наравно. Када видите да људи умиру поред вас, себи кажете 'Ти си следећи'. Зграда је падала на нас. Имали смо стварно много среће, јер смо истрчали буквално пре него што се срушила. Помислио сам најпре да смо добро, да је све у реду, али већ следећег тренутка видели смо да се зграда руши, да цела постаје прах. Ништа није остало. А онда сам видео како се земља отворила. Помислио сам 'Успемо ли да изађемо из овог града, то ће бити јер је Бог тако одлучио'. Јер, земља је изнова могла да се отвори сваког часа. А онда се то и десило, један пут је тако преполовљен. Нисам знао шта је тамо, у дубинама Земље. А тог дана сам видео шта је. Све мрачно. Нема ничег доле. Не знам шта је тамо, али је тамо само мрак...


Осећаш ли да си доживео чудо?


- Да. Ја сам муслиман и веома сам религиозан. Оно што ме је спасило је да сам желео да сачекам 6.40 како бих узнео прве молитве тог дана. Зато нисам могао да спавам. Зато и кажем себи, да сам спавао, а видео сам како се зграда руши, сигурно бих погинуо. Ма, 100 одсто. Громаде, делови здања који су падали, били су изузетно велики. Па, замислите и сами, то је била зграда од 17 спратова. Тако да... да сам спавао, мислим да бих погинуо.


Шта се десило у дану тог земљотреса?


- Било је веома топло! Након што се то десило, ушао сам у кола и отишао брзо до тренинг центра мог клуба. Седео сам са саиграчима, причали смо, хтели да једемо нешто, али се тло стално тресло. На сваких десет минута било је великих потреса. Ништа нисмо јели два дана, само смо воду имали. С времена на време би се појавило неко воће, али ту су биле и жене и деца па смо њима, саиграчи и ја, давали све што је могло да се једе. Нисмо јели, а покушавали смо да донесемо воду да би жене и деца могли да пију. Потом је дошао авион по нас. Све смо оставили тамо. Најважније је било да смо безбедно, а материјалне ствари то нису, оне су само за показивање.


Мора да је било тешко твојој родбини да те контактира?


- Сви су покушавали да ме добију, као и моје рођаке, али нико није успео. Није било никакве мреже, а ни воде. Ничег у том тренутку. Људи су се тукли у супермаркетима за храну и пиће. Није било ни бензина. Много ми је лакнуло када је мајка успела да ме добије, јер сам јој ја син јединац. Није спавала. Мајка ми се трауматизовала, не жели да чује о фудбалу више ништа. Рекла ми је да останем са њом, али имам уговор који морам да испоштујем.


Твој клупски колега Кристијан Атсу се још увек води као нестао...


- Јежим се док причамо о томе. Јер, пре него што се ово догодило, ја сам баш са Атсуом разговарао. Дао је је гол из слободног ударца у недељу и ја сам му телефоном рекао да је одиграо сјајно, да ми се баш свидело његова партија. Рекао сам му да једва чекам да ме прође ова повреда како бисмо заиграли заједно. Али, нисам знао да је то био последњи пут да ћу причати с њим. Два сата касније више ничег није било. Речено ми је да је мој пријатељ (Атсу) вероватно мртав, а већ то је довољно да полудите. Ја сам дефинитивно последња особа с којом је разговарао телефоном. Нисам поносан што је тако, а стварно бих волео да га пронађу живог и здравог. То је моја жеља, за то се молим сваког дана.


Слушајући те, осећамо да си у великом шоку...


- Свакако, то је баш тако. Ја више не могу да спавам. Причам са мојим менаџером сваког дана о томе. То је осећај који не умем да објасним. Када седим у Истанбулу, ево, и док разговарамо телефоном, осећам да се тло тресе. Али, људи око мене ми кажу 'не, ништа се не тресе'. Мислим да је то траума. Сада знам да уживам у малим стварима у животу. Када вам се нешто онако деси, просто се промените.


Како сада проводиш време?


- Откако сам дошао у Истанбул, пријатељи и ја покушавамо да шаљемо храну и новац тамо. Оставили смо људе за које знамо да немају шта да једу или пију. Знамо да није лако бити тамо, и неко време ће то бити баш тако.


Да ли сте, док сте били у граду, некоме помагали?


- Рећи ћу вам искрено. Када смо видели да се зграда срушила, видели смо неке људе (у рушевинама) и покушали да их спасемо. Радили смо најбоље што смо могли. Али, малтене ништа нисмо могли да урадимо. Било је тамо мајки са децом која су била затрпана. Покушавали смо да склањамо оно камење, али што бисмо га више склањали, више га је падало. Пробали смо да спасавамо децу, жене, старе људе, али стварно није било лако. А оне које смо спасили... могу само да кажем, хвала Богу за то.


После овакве трагедије, фудбал више није на првом месту. Да ли се плашиш повратка на терен?


- Више не гледам на ствари на исти начин. Разумем да је фудбал права страст људима, али када вам се онако нешто деси, заборавите и на копачке, и на дрес, и на каријеру. Једина ствар коју имате, и све што имате, сте ви сами. Не мислимо ми више на фудбал. Само на породице, родитеље, ближње. Прва ствар коју се упитате је 'Да ли ћу више икада видети људе које волим?'


Цео свет, нарочито фудбалски, показао је подршку у овим страшним догађајима. Играчи и клубови шаљу поруке подршке, помажу. То је леп пример солидарности?


- Лепо је слати поруке подршке. Али, нису свим људима тамо те ствари потребне. Њима треба подршка на лицу места, новац, храна, пиће. Требају им ствари које ће им помоћи да преживе. Поруке су добра ствар. Не критикујем ја. Али, били смо тамо и видели шта се дешава. Тамо људи не читају поруке. Јер - не могу. Њима је потребно да једу, да пију, и томе слично.


Како им ви помажете?


- Имамо једну ВотсАп групу унутар клуба, па се организујемо да шаљемо новац људима којима је најпотребнији. Можете и да купите храну и пошаљете аутобусом тамо. То и радимо откако сам дошао у Истанбул.


Шта би поручио онима који читају овај интервју с тобом, или можда онима који би да помогну угроженима?


- Ово може да се догоди сваком. Десило се у Турској. Сутра може да се деси у центру Париза. Нисам очекивао да ће ми се то десити у Хатају, али то је лекција. Морамо да се ујединимо. Поруке, сузе, видео-снимци, интервјуи, то је добро, и стварно не критикујем, али једино је права помоћ - помоћ. Да сам ја тамо, уверавам вас, поруке би ми пријале, да само могу да их примим. Али, то не би ништа променило. Да би се помогло тим људима, потребне су донације, потребно је слање хране. Њима је потребна храна, не само новац. Град је у рушевинама. Верујте ми, тамо новац и не игра неку улогу сада. Не желим никоме да доживи такву трагедију. Имам пријатеље који су били са женама, децом и породицама које су их посетиле... Нажалост, нашли су се на погрешном месту у погрешно време.

То би могло да се каже и за тебе...


- Ово јесте лекција. Када пијем чашу воде данас, признаћи вам, не пијем је као што сам раније пио. Дуго се гледам у огледало јер... када сте једном близу смрти, не гледате потом свет на исти начин. Гледам на ствари другачије. Не желим да ико пролази кроз ово, стварно не желим. Надам се да ћемо помоћи људима који су угрожени, да изађу из те ситуације, да се спасу из Хатаја, Газиантепа и Кахраманмараша и њихових околина. Ми смо срећни што можемо да причамо данас, али многи нису. Живот може да се заустави у секунди. Требало је само да видите какви су били људи који су истрчавали из зграда које су се рушиле. Летели су напоље, неки чак и наги. Желели су да спасу животе. А градови који су често били на удару земљотреса... Они више не постоје", закључује се у тексту поменутог турског медија о интервјуу који је камерунски репрезентативац Кевин Сони дао пре свега о ситуацији у Хатају, из ког су фотографије које су пред вама:

У наставку, на овој страници портала "Новости" можете видети и списак најјачих земљотреса у историји, и оних најсмртоноснијих, али пре тога - зашто се овако разоран потрес десио у Турској.

 

Тектонске плоче - Турска

Турска је сеизмички активна област унутар комплексне зоне судара између Евроазијске тектонске плоче и Афричке и Арапске плоче. Већи део турске територије лежи на Анадолској плочи, мањој по величини, а омеђеној двема великим зонама раседа, Северноанадолским раседом и Источноанадолским раседом, на коме се и десила поменута сеизмичка активност која је довела до ових катастрофалних последица (епицентар је био најближе граду Кахраманмараш).

Тектонске плоче у Турској / Wikipedia / Mikenorton

Западни део земље такође је захваћен зоном веће тектонске активности у Егејском мору изазваном померањем тзв. Хеленског лука ка југу. 

Најисточнији део Турске лежи на западном крају "Загросовог набора" и потисног појаса, којим доминира тектонски потисак, што такође може да изазве земљотресе озбиљније јачине.

 

Најјачи земљотрес

У Србији многи у свежем сећању имају земљотрес у Краљеву 2010, али страшан је био и онај у Скопљу 1963, и у Бањалуци, и многи други...

Најјачи званично измерени земљотрес на свету десио се 22. маја 1960. у Чилеу и био је јак од 9,4 до 9,6 степени. Трајао је десет минута, изазвао цунамије који су погодили јужни Чиле, Хаваје, Јапан, Филипине, Нови Зеленад, Аустралију. Процене су да је земљотрес, који се десио око 570 километара од Сантијаго де Чилеа, покрај града Валдивија, довео до око 6.000 погинулих.

Од 1501. године до сада, забележено је 46 потреса који су били снаге од 8,5 степени или јачи од тога. На другој позицији по снази је земљотрес у Аљаци, 1585, за који се верује да је достигао 9,25 на скали, а на трећој позицији још један чилеански потрес, од око 9,1, и то 1730. године. Следећа два десила су се у много ближој прошлости. Године 1964. у Аљасци се догодио земљотрес магнитуде 9,2 степени, а 2004. у Суматри, у Индијском океану, земљотрес јачине 9,1 до 9,3 степена. Тај је остао упамћен по многим жртвама...

Највише погинулих људи у земљотресу

Иако је у поменутој трагедији у Суматри, петој на листи најјачих земљотреса у историји, не само од потреса и рушења зграда, већ и од цунамија који је погодио 14 држава, дошло до чак 227.898 погибија тог 26. децембра 2004. године, то је тек шести најсмротноснији земљотрес у историји људског рода.

На петом месту је око 230.000 погинулих 1139. године у Азербејџану (процена је да земљотрес тада био јак 7 степени), на четвртом месту, такође услед потреса од 7 степени, је 250.000 погинулих у Антиоху, тада Источном римском царству, сада Турској, 526 године, а на трећем месту са 273.400 жртава је први од три кинеска разорна земљотреса на овој листи.

Овај, трећепласирани, десио се 1920 у Нингша-Гансуу.

Другопласирани на овој црној листи највећих трагедије од природних катастрофа изазваних потресима тла је земљотрес у кинеском Хебеију 28. јула 1976. године, када је страдало најмање 242.769 људи, али су процене ишле дотле да је и до 700.000 било мртвих, док се на чак 820 до 830 хиљада жртава процењује епилог најсмртоноснијег земљотреса, који је кинески Шанкси погодио 23. јануара 1556. године. За њега се сматра да је од самог померања тла погинуло одмах више од 100.000 људи, а преко 700.000 потом умрло од глади и болести.

Бонус видео: КАТАСТРОФА УЖИВО - Зграде у Елбистану се руше током извештавања репортера локалне телевизије

 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
КАКВА ДРАМА У ЛИГИ НАЦИЈА: Само један бод дели три репрезентације два кола пре краја!

КАКВА ДРАМА У ЛИГИ НАЦИЈА: Само један бод дели три репрезентације два кола пре краја!

БИТКА за место које води у бараж у групи "4" дивизије "Ц" Лиге нација се наставља, а изузетно битан меч игра се у Јеревану где ће од 18 часова Јерменија угостити Фарска Острва.

14. 11. 2024. у 07:45

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ?! Навијач Партизана који је умро на утакмици - прошле недеље најавио своју смрт!

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ?! Навијач Партизана који је умро на утакмици - прошле недеље најавио своју смрт!

Навијач Партизана Драган Ћетковић (65), којем је позлило у среду увече током утакмице црно-белих са Барселоном у "Арени", преминуо је од последица срчаног удара исте вечери у Ургентном центру, а потом је на видело изашла и једна бизарна ствар.

14. 11. 2024. у 16:31

Коментари (0)

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ?! Навијач Партизана који је умро на утакмици - прошле недеље најавио своју смрт!