"2:0 НИЈЕ НАЈОПАСНИЈИ РЕЗУЛТАТ": Митови који у фудбалу (не) постоје

ВАШ тим је повео са 2:0, али уместо да се удобно завалите у фотељу и мирно сачекате крај меча, код вас агонија тек почиње јер очекујете оно неминовно: да "уђе вода у уши" и "обрну кола низа страну", до коначног преокрета. Још ако нека српска екипа игра против немачке, остаје вам само да скрстите руке и резигнирано кажете: "Па наравно, знало се, Шваба је то!"

Фото архива ВН

Мијатовићева пречка још од 1998. и даље се тресе у Тулузу и сведочи историјској чињеници: пенали су лутрија, а ми, наравно, никад миљеници среће, ретко када извучемо добитни лоз.

Противник ће сагорети у гротлу "Маракане", нису навикли на такву атмосферу, ноге су им се одсекле још у тунелу док су слушали хук са трибина.

Oво су само неки од клишеа/митова које толико често чујемо од фудбалских коментатора, тренера и играча, да смо их и ми некритички усвојили. У националној историји, митови имају улогу романтизовања магловитих или мрачних поглавља прошлости, па су код нас чувени они о "златним виљушкама", звонима која су се огласила са цркве Нотр Дам после Косовске битке, или говору мајора Драгутина Гавриловића. На митове није имун ни фудбал, који је толико популаран да се око њега испредају бројне приче, са улогом да рационализују поразе, сакрију непријатне чињенице или унесу осећај сигурности. У тексту који следи бавимо се деконструкцијом неких од најпознатијих.

2:0 НИЈЕ НАЈОПАСНИЈИ РЕЗУЛТАТ

Наведену дефиницију, која је постала његов заштитни знак, код нас је популаризовао фудбалски тренер Милан Живадиновић. Популарни Бард је једну од својих многобројних опаски које се памте изрекао 1994. године, када је коментарисао утакмицу СП између Јужне Кореје и Шпаније, у којој су Шпанци водили 2:0 на полувремену, а Јужнокорејци до краја успели да изједначе. Истина, "мало" му је помогла и чињеница да је утакмица приказивана у снимку и да је резултат већ знао, али дефиниција је опстала као неписано фудбалско правило и упозорење.

Сви се сећамо како је Партизан 2019. остао без Европе одигравши нерешено (2:2) против АЗ Алкмара, иако је водио 2:0 и имао играча више. Црно-бели су предност од 2:0 испустили и 2017. против Динама из Кијева, када је украјински тим преокренуо на 2:3.

У сећањима навијача Црвене звезде још је жива утакмица против Стразбура, када је њихов тим прокоцкао предност од 2:0 и остао без пролећа у Европи тако што су Французи изједначили у 94. минуту.

Психолошка замка је јасна: екипа која води резултатом 2:0 може лако да се опусти мислећи да је све већ решено, препусти иницијативу противнику који више нема шта да изгуби, па голом смањи заостатак и усели панику у редове ривала, и после је само још један погодак довољан да се распадне читава конструкција, када неретко долази и до потпуног преокрета.

Фото архива ВН

Мит се усељава тамо где нема статистике, а да не опстане дуго, заслужне су "неверне Томе". Гери Линекер је 2016. године, на полувремену утакмице Борнмут-Ливерпул, при вођству "редса" од 2:0, питао на свом Твитер налогу: "Откуд идеја да је 2:0 најопаснији резултат? Често то чујем. Волео бих да знам проценат утакмица у којима је тим који је стекао ту предност на крају губио. Верујем да је низак." Брзо му је одговорио статистички налог "Опта Џо" податком да су тимови у Премијер лиги на полувремену имали предност од 2:0 у 1.061 утакмици, а успели да је прокоцкају и изгубе у само 22, дакле, у 2,1% мечева.

Брже од Борнмута, који је до краја утакмице успео да направи велики преокрет и слави резултатом 4:3, претворивши 22 утакмице у 23. За статистику мало, али за навијаче оба тима много. Довољно да се присетимо чувеног цитата Звонка Михајловског о статистици као бикинију.

Пар година после је и британски "Скај спортс" урадио статистичку анализу свих утакмица Премијер лиге од 1992. до 2020. и нашао да се 3.087 пута десило да тим у неком тренутку утакмице води 2:0, а од тога је 2.767 завршило победом, 234 нерешено, а само 86 поразом те екипе. Према томе, у 89,6% случајева предност од 2:0 се и задржи, а када је у питању предност од једног гола, проценат пада на 52,2%. Сличан резултат је добијен када су анализиране све утакмице "лига петице" у периоду 2008-2016, где се показало да тим који је водио 2:0 ту предност успева да задржи у 92% случајева, а код предности од 1:0 у 69%.

Неко ће рећи да ова статистика не узима у обзир све специфичности српског "лако ћемо" менталитета, нарочито када се судари са германском упорношћу и дисциплином, јер како рече поменути Линекер, "фудбал је игра 22 играча, у којој увек победе Немци". Полуфинале ЕП 1976. у Београду остало је као вечита траума старијих навијача, пошто се наше комотно 2:0 на полувремену претворило у 2:4 за СР Немачку и тиме покопале све наде репрезентације по свему пројектоване за освајање титуле. Истим резултатом водили су "плави" и на СП 1998, па је на крају било 2:2 - против кога другог ако не Немачке.

Знали су тако да нас ошамаре и потпуни аутсајдери, као Азербејџан, који је головима Гурбана Гурбанова у квалификацијама за ЕП 2004. са 2:0 стигао до 2:2. После шестице од Аргентине на СП 2006, шокирала нас је и Обала Слоноваче, преокренувши 0:2 у 2:3. Испуштање предности од 2:0 последњи пут нам се десило пре нешто више од годину дана, у Лиги нација, када је Турска са 2:0 успела да изједначи на 2:2.

Ипак, иако се овакве утакмице дуго памте и од њих бриде образи, наша репрезентација је од 1960. до данашњих дана у 143 утакмице имала предност од 2:0, а прокоцкала је само у наведеним такмичарским и још три пријатељске.

ПЕНАЛИ НИСУ ЛУТРИЈА

Пенали су чиста лутрија. Нисмо имали среће и снаге. Шкоти су исто овако победили и Израел - још нам је свежа изјава из новембра прошле године, тадашњег фудбалског селектора Љубише Тумбаковића, која је требало да нас утеши за то што смо у финалу баража, у "пенал лутрији" пропустили више и не бројимо који по реду воз за Европско првенство.

У улози трагичара те ноћи у Београду нашао се Александар Митровић, тридесет година пре њега, у четвртфиналу против Аргентине, Драган Стојковић Пикси погодио је пречку, а промашили су и Драгољуб Брновић и Фарук Хаџибегић, Предраг Мијатовић је 1998. у осмини финала против Холанђана тресао још једну судбоносну пречку, а слабашан шут Немање Видића у квалификацијама за ЕП 2012. лако укротио голман Словеније.

Више него довољно да се у нашој колективној свести уврежи мишљење да су пенали лутрија, а ми, зна се, никада не добијамо срећну "седмицу", чак ни када их изводе они у које се највише уздамо. Али, да ли је баш тако? Исти они тренери који се, када изгубе, жале на "пенал лутрију", у случају победе, кажу: "Вежбали смо извођење пенала."

Пенали су, студије показују, пре свега психолошка игра, комбинација умећа и нарочито менталне снаге под притиском, мада постоји и фактор среће. Психолог Геир Јордет је са својим сарадницима анализирао све пенал серије на СП, ЕП, у Лиги шампиона, од 1976. до данашњих дана, и дошао до неколико занимљивих закључака.

Када играч изводи пенал, знајући да ће, ако погоди, његов тим победити, проценат успешности је чак 92%. Он се спушта на 62% када извођач зна да ће у случају промашаја бити означен као кривац за пораз. Фудбалери који одмах после судијског звиждука изводе пенал, погађају у 57% случајева, а ако сачекају који секунд, проценат се диже на 81%.

Фото архива ВН

Играчи који верују да су пенали ствар среће имају мањи проценат успешности од оних који задрже јак осећај контроле. Мање успеха имају и они фудбалери који су ушли у игру у продужецима, или само да би шутирали пенал.

Ипак, постоји један аспект у коме пенали заиста јесу лутрија, а то је чињеница да се тим који први шутира у пенал серији одлучује бацањем новчића. Једна велика студија показала је да екипа која прва изводи пенал побеђује у 60% случајева, зато што се, у случају поготка, тим који као други шутира налази под огромним психолошким притиском. У елиминационој фази минулог ЕП, пенали су четири пута одлучили победника и увек је то била екипа која је прва шутирала. Због тога постоје предлози да се уведе систем из тениског тај-брејка АББААББААББ... где се екипа која прва изводи пенал потом два пута узастопно брани, па онда и сама два пута шутира и тако док не добијемо победника.

НАВИЈАЧИ НИСУ 12. ИГРАЧ

Наши тимови посебно се поносе својим навијачима, које називају "дванаестим играчем", способним да својом подршком, коју децибели не могу да измере, вежу ноге ривалу, а својој екипи донесу превагу.

Пандемија коронавируса, која је прошле године довела до тога да се утакмице играју иза затворених врата, омогућила је истраживачима да под лупу ставе и ово уверење. Анализирали су 6.481 меч у сезони 2019/2020, у двадесет три професионалне лиге и седамнаест земаља, а резултат је био такав да је проценат победа домаћина смањен само за 3%, што је готово занемарљиво. Упркос томе, нашли су да изостанак домаћих навијача ипак има утицај на један сегмент игре - жуте картоне. Број жутих картона које су судије делиле гостујућим тимовима се смањио, што се тумачи као последица чињенице да су били под мањим притиском навијача да кажњавају госте. Према томе, делује да навијачи утичу само посредно, преко судија, који лако могу да подлегну притиску бучне публике. Нека истраживања су показала и да што дуже домаћи навијачи звижде и траже од судије да противнику да црвени картон или досуди пенал, већа је вероватноћа да ће њиховим жељама бити удовољено. Због тога је и предност домаћег терена била мања на оним стадионима који имају атлетску стазу него на оним који је немају, зато што је то смањивало ефекат страха од навијача.

Фото архива ВН

Ипак, треба истаћи и да је ефекат одсуства навијача код неких тимова био већи неко код осталих, ако се изузму други фактори који су могли да утичу. Тако је Ливерпул пре локдауна имао проценат од 92% победа, док је иза затворених врата он пао на 54%.

На крају, може се рећи да се предност домаћег терена не може свести само на навијаче, већ се у обзир морају узети и фактори попут навикнутости на терен и чињенице да не мора да се путује на гостовање.

Ако ништа, чињеница да су се водеће фудбалске лиге током локдауна врло брзо досетиле да атмосферу коју су правили навијачи надоместе вештачким звуковима навијања, било из правих утакмица које су се играле пре затварања, или чак онима из игрице ФИФА 2020, показује да је фудбал у позоришним условима готово неподношљив.

ЖИВАДИНОВИЋ ИЛИ ЧОПЛАР?

ОД СВЕГА у чему бисмо волели да смо били први, делује да смо се у светску баштину уписали једино речју "вампир" и Живадиновићевом "фудбалском клетвом" против које не помажу ни бели лук ни глогов колац. Међутим, док је "вампир" неупитан, када бисте неком Чеху поменули "2:0 је најопаснији резултат" као дефиницију српског тренера, дочекао би вас узвиком "Csaplrova past!" ("Чопларова замка"). Наиме, иста дефиниција популарна је и у Чешкој, где се приписује Јозефу Чоплару, фудбалском тренеру и коментатору. Он је пре двадесетак година, док је његов Либерец водио против Теплица резултатом 2:0, на полувремену ушао у свлачионицу и играчима се обратио са: "Мислите да сте већ победили? Имајте у виду да је 2:0 најопаснији резултат!"

Фото архива ВН

Дакле, Чоплар или Жива? Бард је то пре изрекао, али пре бисмо закључили да се ради о уопштавању на основу неколико појединачних случајева, које се у фудбалским круговима као "урбана легенда" шири одвајкада.

У сваком случају, статистика је неумољива и када се ради о чешком фудбалу: откад се игра самостална фудбалска лига Чешке, у просеку се у два меча по сезони дешавало да тим који је у неком тренутку водио 2:0 ту предност и прокоцка.

ЗНАМ У КОЈУ СТРАНУ ЋЕШ ДА ШУТИРАШ

ЈЕДАН од начина да се смањи ефекат среће код извођења пенала је да имате голмана способног да "уђе у главу" противнику који изводи једанаестерац. Показну вежбу из тог умећа извео је аргентински голман Емилијано Мартинез у полуфиналној утакмици овогодишњег турнира Копа Америка против Колумбије, у којој су Аргентинци славили у пенал серији, а Мартинез се прославио одбранивши три пута. Током сваког извођења пенала провоцирао је колумбијске играче, а овако је изгледало његово пецкање Јерија Мине:

"Нервозан си, видим, ех? И треба да будеш. Знам у коју страну ћеш да шутираш. Чекај само да видиш како ћу те појести." Не треба ни рећи, Мартинез је заиста "појео" изнервираног Мину и израстао у јунака "гаучоса".

Препоручујемо

Катар 2022

0 5

МАТЕМАТИЧАР ИЗРАЧУНАО: Ко има највише шансе да заврши у групи са Србијом

31. 03. 2022. у 09:42

Катар 2022

1 1

"НЕЋУ СРБИЈУ И ТАЧКА": Селектор Хрватске се плаши "орлова", а открио и због чега

31. 03. 2022. у 08:46

Катар 2022

0 0

ДОМАЋИН КАО ЏЕК-ПОТ: Орлови нестрпљиво чекају жреб за Мундијал - ко су најпожељнији ривали, а кога би ваљало избећи?

30. 03. 2022. у 19:35

Катар 2022

2 0

ЛЕТИ КАО МЕТАК: Ево којом лоптом ће Србија играти на Мундијалу (ФОТО)

30. 03. 2022. у 14:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације