ПЛАВИ У МАЈСТОРИЦУ, ВЛАДАНКО НА РИБАЊЕ: Како је Свети Никола 1973. донео срећу фудбалској репрезентацији Југославије (ФОТО)

ДВАДЕСЕТДВОГОДИШЊИ фудбалски рат између Југославије и Шпаније обележио је период између 1968. и 1990.

ФОТО: Архива Новости

Укупно гледано завршен је "ремијем", мада многи сматрају да је екипа у тада плавим дресовима (гостујуће белим) у тим биткама нанела "фурији" теже ударце.

Жреб је тих година немилосрдно спајао две репрезентације, а ривалитет је створио изразиту пизму Југословена према Шпанцима, који су имали (заслужено) статус фудбалске силе, али су истовремено сматрани највећим зналцима фудбалске деструкције, односно шампионима провокација, прљавштина, грубости, глуматања и свих других опција "бандитизма", с лоптом и без ње.

На Светог Николу, 19. децембра 1973, Бог је погледао Југословене... У Атини, у последњем мечу групе 7, на стадиону "Караискаки" (по злу познатом Црвеној звезди), за директан пролаз на СП у Немачкој 1974. била нам је потребна победа од три гола разлике, а за мајсторицу са Шпанијом тријумф са два разлике. Сваки други резултат водио је "фурију" у Немачку.

Претходно, у групи у којој су биле само три селекције, имали смо своје шансе да не дођемо у ситуацију "бити или не бити". Прва је пропуштена 19. октобра 1972, на старту квалификација у Лас Палмасу. Тада се тврдило да су Шпанци намерно одабрали Канарска острва, као "најдаље место", до ког је требало прилично да се путује. Уз то, стадион "Инсулар" је у поређењу са копненом Шпанијом био далеко од стандарда фудбалске велесиле, скучен, без атлетске стазе, са лошим тереном и трибинама за 30.000 гледалаца.

Амаро Амансио, који је у финалу Купа шампиона 1966. Партизан - Реал (1:2) у Бриселу постигао изједначујући гол за Мадриђане, довео је Шпанце у вођство у 30. минуту.

Међутим, изабраници Вујадина Бошкова преокренули су головима центарфора Вележа Душка Бајевића у 52. и 61. минуту. Прво је искористио смушеност одбране домаћих, а други гол је био после небеског скока и шута главом у даљи угао Ирибара. Када смо већ стављали два бода у џеп, дозволили смо у 89. минуту изједначење преко Асенсија.

Месец дана касније, 18. новембра на "Маракани", пред 65.000 навијача уписали смо очекиване бодове против Грка. Јован Куле Аћимовић испалио je у 14. минуту ђуле са око 25 метара и то је било довољно за победу.

ФОТО: Архива Новости

Шпанци су нам задали "домаћи" победама над Грчком (3:2 у гостима и 3:1 код куће). Поново смо имали "меч-лопту" 21. октобра 1973. на "Максимиру" у Загребу. Уместо очекиване победе, наш голман Енвер Марић био је јунак меча који је завршен 0:0. Око 65.000 разочараних навијача испратило је погрдама пулене Вујадина Бошкова. ФС Југославије решио је да појача клупу за последњи меч са Грчком, али Бошков није хтео да буде део селекторске комисије, па је званично отишао са места селектора.

Репрезентацију је водила петочлана комисија! Миљан Миљанић је био на челу, а поред њега Милан Рибар, Сулејман Ребац, Томислав Ивић и Милован Ћирић.

Тај 19. децембар био је и у Југославији (тада није постојао слободан дан за славу) и у Шпанији радни дан, али мало ко је радио. Празне улице дочекале су 13.45, а народ је био пред ТВ екранима и поред радија. У Београду је у неким основним и средњим школама, које су имале разглас, пуштен радио пренос.

Југословени су припреме за меч почели 14 дана раније у Сплиту. База је био хотел "Лав", а тренирало се на старом Хајдуковом стадиону. Главни проблеми су били изостанак Богићевића, повреда Облака, као и Драган Џајић за кога се није знало колико је спреман с обзиром на то да је служио војни рок у Сомбору. Илију Петковића француски Троа није хтео да пусти на припреме, већ само на утакмицу.

Наравно, шпански селектор Ладислав Кубала био је на лицу места у Атини, а домаћин му је био Ференц Пушкаш, тада тренер Панатинаикоса, који је уверавао шпанску јавност да ће се Грци борити поштено. Мађари пореклом и Шпанци по фудбалској каријери чинили су све да изјавама подгреју амбиције Грка. Да ли је и пуњење џепова било део тог пакета никад није заиста доказано, али је чињеница да су Грци у тој утакмици показали завидан ниво борбености и безобразлука, у сваком случају много већи од оног који су Југословени очекивали...

Цене карата од 40, 60 и 100 драхми нису биле мамац. Око 20.000 гледалаца испунило је трибине "Караискакија", за кога се увек постављало питање да ли уопште има службу за одржавање терена.

У 15. минуту утакмице за коју су тог дана живеле Југославија и Шпанија - имали смо све! У 12. минуту Бајевић, у 15. Караси - 2:0 и још 75 минута да дамо и трећи гол и директно одемо на СП! У оба случаја Петковић је био инцијатор, а лопта завршила у голмановом десном углу. А онда је кренуо суноврат.

ФОТО: Архива Новости

Прво је Елефтеракис у 29. минуту постигао фантастичан гол са око 17 метара, ухвативши неухватљиви волеј за Марића, који је, сасвим могуће био заслепљен, јер је стадион у односу на сунце постављен у смеру југ-север, а не уобичајено исток-запад! У том делу игре, сунце је директно ишло Марићу у лице.

Само два минута касније искључен је Бајевић. Грчки халф Глезос га је од почетка меча провоцирао и "намештао", могуће и да му је Бајевић узвратио, и то у моменту када су лопта и камере биле на нашој половини. У сваком случају, инцидент није видео ни главни судија, Немац Ченчер, већ му је сигнализирао помоћник Рит.

Таква пракса "тужакања" данас је уобичајена, али је тада то био велики раритет... У 41. минуту нови шок - Каталински је без већег разлога вратио лопту ка нашем голу, Марић то није очекивао - аутогол за 2:2!

Наставак је донео очекивано - Југославија је нападала са десеторицом, Грци су се грчевито бранили са свих 11 и при том максимално отезали и опструирали игру, уз свесрдно толерисање пиштаљке Ченчера. Наш стручни штаб је дао шансу двојици млађих - Јерковића је у полувремену заменио Шурјак, а Џајића у 60. минуту Владимир Петровић Пижон. И баш су они донели преокрет!

У 63. минуту Шурјак је успео да смести под пречку једну лопту коју је претходно одбранио Келесидис - 3:2 и потпуна драма у Атини. Када је одбрана Грка срушила Петковића на левој страни, близу корнер заставице, 90 минута је вероватно већ прошло, али је Ченчер одлучио да макар мало опере савест и дозволи извођење слободног ударца. Енвер Хаџиабдић је упутио центаршут, Петровић је главом вратио мало уназад, а Караси не баш идеално захватио лопту, која се откотрљала у доњи десни угао...

ФОТО: Архива Новости

У том моменту, наравно, у делиријум је пао и Владанко Стојаковић. Међутим, у наступу општег одушевљења у његовој кабини се ТВ сниматељ РТ Београд раздрао из све снаге са "Има Бога", што се, наравно чуло и директном преносу. Истина, метафорички Бог нас је заиста погледао, али у то време није баш било толико препоручљиво да се јавно тврди да га има...

ФОТО: Архива Новости

Много година касније легендарни коментатор ТВ Београд је признао да је по повратку у земљу ишао на неке разговоре у вези с тим догађајем, а наводно је сниматељ чак добио отказ!

Југославија је тако изборила мајсторицу са Шпанијом, коју до тада никада нисмо победили. Али, и та традиција је пала 13. фебруара 1974. на "Валд стадиону" у Франкфурту. Плави су голом Каталинског у 13. минуту славили и изборили визу за Светско првенство. Не само да су победили, него су током целог меча били бољи ривал и пропустили да Шпанце теже поразе. А, како би другачије и било, када је од 60.000 гледалаца на стадиону на коме је и отворено касније СП (Југославија - Бразил 0:0) чак 40.000 било Југословена, што из земље, што гастарбајтера.

Foto: ФОТО: Архива Новости

POGLEDAJ GALERIJU

Препоручујемо

Фудбал

0 1

ТРАНСФЕР КАРИЈЕРЕ НА ПОМОЛУ: Голобради младић из Лучана иде у Серију А?

22. 12. 2021. у 11:08

Фудбал

0 12

ТРАГЕДИЈА НА ФУДБАЛСКОМ ТЕРЕНУ: Млади голман преминуо након судара са нападачем (ФОТО/ВИДЕО)

22. 12. 2021. у 09:11

Фудбал

0 1

ПРАВЕ СЕ ЕНГЛЕЗИ: Гардијан саставио листу 100 најбољих фудбалера године, Тадић тек 89.

21. 12. 2021. у 20:07

Фудбал

0 1

НЕТУШИРАЊЕМ ПРОТИВ КОРОНЕ? Шпанска Лига донела нова правила: Закључавају се свлачионице, играчи у опреми долазе на тренинге и утакмице

21. 12. 2021. у 17:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације