Фудбал

ИЗ БОЛНИЦЕ ДО "ЗЛАТНЕ ЛОПТЕ": Рикардињо пре шест месеци лежао у кревету после операције

З. ЋОРОВИЋ

04. 10. 2021. у 21:47

ЗА многе фудбалске фанатике Дијего Марадона је "један једини, непоновљиви". У футсалу тај божански статус припада Рикардињу.

ИЗ БОЛНИЦЕ ДО ЗЛАТНЕ ЛОПТЕ: Рикардињо пре шест месеци лежао у кревету после операције

У Београду су се "клањали" и једном и другом, а још је у свежем сећању када је 2016. на ЕП десет хиљада навијача у београдској "Арени" овацијама поздравило португалског мађионичара.

Тада је против Србије извео нешто уникатно, постигао један од неколико погодака који су јединствени бисери малог фудбала. Његове мајсторије оплемениле су најлепшу игру, зато је био ред да се можда највећи свих времена од А тима опрости како му то доликује. Са светском круном коју је Португалија освојила у недељу, пошто је у великом финалу победила Аргентину са 2:1, а њему је додељена "Златна лопта".

- Био сам у националном тиму 18 година. Освојио сам три титуле првака Европе, 15 шампионских титула, ЕВРО, али ово је без сумње нешто посебно. То је највећи тренутак у мојој каријери, највећи дан у мом животу. Читаву каријеру сам чекао на овај трофеј. Тако сам емотиван, тако сам срећан - није крио сузе Рикардињо после овог успеха.

Само он зна кроз који је "пакао" прошао да би се вратио на терен и на шампионски ниво. У тридесет шестој доживео је тешку повреду, али су га прерано прогласили пензионером.

- Пре шест месеци лежао сам у болничком кревету. То је била најтежа операција у мојој каријери. Једва сам после могао да шутнем лопту. Морао сам да радим више него што сте могли да верујете да бих ушао у састав Португалије, да бих могао да помогнем тиму. Пре шест месеци овај тренутак се чинио немогућим. Знао сам да ми је ово последња шанса да освојим овај трофеј о коме сам сањао целог живота. Знао сам да ћу увек жалити што нисам освојио Светско првенство.

Сада је "Магико", како га зову земљаци, и тај сан остварио. Фудбалер који је шест пута проглашаван за најбољег играча света, што је апсолутни рекорд, у једном интервјуу за "Новости" је открио да је као мали био сиромашан и да је уместо са лоптом, жонглирао са поморанџама.

- Са пет, шест година сам волео да играм фудбал, не футсал. У мојој породици није било много пара, живели смо скромно. Због тога нисам могао да имам лопту као играчку, па сам уништавао много поморанџи и јабука које је отац доносио. Понекад би хтео да ме истуче, јер нисмо имали много опција у животу - он је воће доносио кући да бисмо јели, а ја сам играо фудбал са њим јер нисмо могли да купимо лопту!

Жеља да буде фудбалер није се остварила. Разлог је био чињеница да је био сићушан, није порастао више од 164 центиметра.

- Рекли су ми да сам пренизак за фудбал, да немам шансе, па је онда боље да пређем на футсал. Био сам тужан, али нисам имао избора. Једна жена ме је позвала да играм футсал, прихватио сам. Имао сам 14 година и заљубио се у овај спорт.

Тако је све почело, читава прича се претворила у фудбалску бајку која се завршила на најлепши могући начин.