ПЕЛЕ... ИДЕ ПЕЛЕ... И 4:4 У КРАГУЈЕВЦУ! Како је Сантос са најбољим фудбалером света доспео у Југославију и одиграо меч против Радничког

Момчило ПОПОВИЋ

16. 09. 2021. у 16:08

ПОЧЕТАК овог текста могао би да буде она чувена "није коме је речено, него коме је суђено". Али, било би то превише поједностављено у односу на живот у коме, понекад, не знаш "шта носи дан, шта носи ноћ".

ПЕЛЕ... ИДЕ ПЕЛЕ... И 4:4 У КРАГУЈЕВЦУ! Како је Сантос са најбољим фудбалером света доспео у Југославију и одиграо меч против Радничког

ФОТО: Архива новости

У овој причи "речено" је било Партизану, а "суђено" Радничком из Крагујевца. Пресудио је - бразилски Сантос, са Пелеом на челу!

Епска фудбалска прича из 1969. у граду на Лепеници никада није заборављена, али време ипак чини своје. Потискује у заборав понедељак, 15. септембар, када је гост Радничког, на стадиону "Чика Дача" био тада двоструки шампион Бразила, лично са Пелеом на челу, тада, пре тога, а и касније - најбољим фудбалером света! Голеада усред Шумадије завршена са нестварних 4:4!

Уз Пелеа, још седморица репрезентативаца "кариока": голман Гилмар, Карлос Алберто, Жоел Камарго, Клодоалдо, Ђалма Дијас, Рилдо и Еду. Сантос је те године одлучио да део европске турнеје проведе у Југославији. Првобитно су се као ривали помињали клубови велике четворке, али су планови мењали у ходу. Оно што се није мењало је била "гажа" Сантоса - за сваку утакмицу - 30.000 долара. На крају су уговорене четири утакмице: против Црвене звезде, Динама, Партизана и Жељезничара. Дакле, Раднички, који је те сезоне постао нови југословенски прволигаш, није ни био у плану мечева славног клуба...

Сантос је уз велику помпу стигао у Београд, а управо су "Вечерње новости" биле покровитељ прве утакмице, против Црвене звезде!

ФОТО: Архива новости

И не само то, велики Пеле је био гост наше редакције, тада на 3. и 6. спрату зграде "Борба"! На улицама Београда људи су га препознавали, тражили аутограме, свуда се правила огромна гужва где год се појавио.

Црвена звезда и Сантос одиграли су меч 10. септембра 1969. на Маракани, пред 75.000 гледалаца.

ФОТО: Архива новости

На једној страни Драган Џајић, тада не само најбољи југословенски фудбалер, већ и један од најцењенијих у Европи, на другој Пеле. Југославија вицешампион Европе из 1968, где је мање-више несрећно, после два меча (први 1:1 у Фиренци) изгубила од Италије у Риму - 0:2. Бразил, после неуспеха на СП у Енглеској 1966, надолазећа сила пред СП у Мексику 1970. Ту титулу су годину дана касније заиста и узели баш Италији у финалу - 4:1, са Пелеом који је вероватно у том моменту достигао свој фудбалски зенит и трећи пехар светског првака!

Спектакл у најави, претворио се у спектакл на терену - 3:3. Звезда је извела,наравно, најбољи тим, са нападачким квинтетом Антонијевић, Остојић (Караси), Лазаревић, Аћимовић, Џајић. Блистао је тандем Џајић - Лазаревић, а центарфор црвено-белих забележио је хет-трик после центаршутева са леве стране! Сантос је у егзибицији добио први део 3:1, али је Звезда додала гас и чак у финишу била ближе победи.

Два дана касније, 12. септембра, Сантос је био гост Динама на Максимиру. Пред 60.000 гледалаца резултат је био 1:1. Загрепчане је у вођство довео Јосип Гуцо Гуцмиртл у 55. минуту, изједначио је Еду у 74.

ФОТО: Архива новости

Према плану турнеје наредни противник требало је да буде Партизан... Али,15.септембра Сантос није истрчао на стадион ЈНА, већ на "Чика Дачу"!

Неколико је верзија због чега су Бразилци променили смер, али једна је највише била у оптицају. "Кривац" је меч 3. кола шампионата Југославије 1969/70. Партизан - Раднички који је игран 6. септембра и који су Крагујевчани у Београду добили са шокантних 4:1!

ФОТО: Архива новости

Раднички је те сезоне ушао у Прву лигу кроз тешке квалификације, у којима је елиминисао никшићку Сутјеску и Црвенку. Екипа из "слатког села" је пред 30.000 навијача изгубила у Крагујевцу 3:0, а у реваншу није имала снаге за подвиг у узаврелој атмосфери - 1:0.

Урбана легенда каже да је председник Сантоса, који је гледао утакмицу, после меча пришао Свети Васиљевићу тадашњем председнику Радничког, убеђен да је он део управе Партизана и честитао му на победи, радујући се сусрету са тако добром екипом. Када му је Васиљевић објаснио ко је, председник Сантоса је решио да промени противника!

Друга верзија каже да је менаџер турнеје после утакмице рекао председнику Сантоса да су "ови црно-бели што су изгубили сувише слаби за Сантос и да је боље да играју против екипе у црвеним дресовима који су из града удаљеног само 120 километара од Београда".

Како год, Сантос је тог понедељка 15. септембра, истрчао на стадион у Крагујевцу. Наводно су од Београда превезени "фијатима 1.300", популарним "тристаћима", као део рекламне кампање "Црвене заставе". Неки извори чак тврде да је то, заправо, главни разлог за промену. Да је процењено да би било много сврсисходније направити промоцију Крагујевца, као јаког индустријског центра, него да Сантос поново игра у Београду.

Нажалост, небо им није било наклоњено. Цео дан је падала киша, а уз то је први пут вршен директан ТВ пренос једне фудбалске утакмице из Крагујевца. То је утицало да на трибинама буде мање гледалаца него што се очекивало. Процене иду од 6.000 до 12.000, вероватно их је било око 10.000 (те сезоне у југословенској лиги Раднички је био други по просечном броју гледалаца).

Сава Пауновић (74), "по занимању" голгетер, тада је био центарфор Радничког, у пуној снази, са 22 године.

- Утакмица је дошла у време праве фудбалске еуфорије у Крагујевцу, јер смо ушли први пут у Прву лигу Југославије, а имали смо и велику победу против Партизана. Били смо млад тим, пун елана и данас кажем да смо се пре играли фудбала, него што смо играли фудбал. Тада још није било професионализма у данашњем облику, иако нисмо играли баш за џабе - каже Пауновић, који је касније 1976. прешао у табор Партизана.

Радио-репортер

Посебна атракција у Крагујевцу био је један радио-репортер, који је пратио Сантос на турнеји. Са преносним уређајем, он је пренос за Бразил почео пола сата пре меча, а завршио пола сата после последњег звиждука.
Све време је шетао по атлетској стази око терена, без престанка причајући.

Центарфор Еду, тада са 19 година (сматрали су га наследником Пелеа) отворио је голгетерски низ у 23. минуту, изједначио је Владета Николић у 25. На полувреме Сантос је отишао са 2:1, опет голом Едуа у 41. минуту.

- Искрено, нисмо се нешто посебно спремали за Сантос, нити правили неку тактику у свлачионици. Уз појачања из Ниша са тренерским тандемом Ненковић-Маровић на клупи изашли смо да играмо, па шта буде. До тада смо Пелеа видели на сликама - сећа се Пауновић.

Појачања од имењака из Ниша

Утакмица са Сантосом играна је само дан касније, после првенственог меча Раднички Крагујевац - Раднички Ниш. Гости су славили са 2:0, а одлучено је да четворица фудбалера имењака са "Чаира" појачају "црвене" против Бразилаца.
Тако су у тиму били сјајни голман Миодраг Кнежевић Кнез, Витомир Димитријевић, Илија Димоски и Љубиша Рајковић, тада можда и главне узданице Нишлија.

Када је Еду у 47. минуту повећао на 3:1 чинило се да се "црвенима" не пише добро.

- Ма играли су са нама, онолико колико су хтели. Мислим да су проценили да ће проћи лакше него што јесу. Пеле је могао све. Имао је невероватан старт из места, промену правца, ритма, дриблинг...

Међутим, наш саговорник је ударцем са дистанце у 60. минуту савладао Гилмара и меч се "закувао". Шумадинци су намирисали да су се Бразилци заситили и да отаљавају посао, па су преузели команду на терену. То је резултирало изједначењем у 81. минуту, преко дугокосог Слободана Пауновског.

- Најбољи утисак и најбоље оцене у штампи добио је Владета Жабарац, иако није постигао ниједан гол - сећа се Пауновић.

ФОТО: Архива новости

Десно крило Радничког био је брзоноги дриблер, који је према сведоцима "правио малу децу" левом беку Сантоса Туркау.

Када су сви очекивали реми, Пауновски је у 89. минуту донео Радничком вођство - 4:3!

- Тачно је све оно што је остало у причи и извештајима. Пеле је деловао помало љутито. Кренули су са центра, дали му лопту и он је у серији дриблинга, у којој нико није стигао да га обори, фаулира, или му узме лопту стигао до нашег шеснаестерца и погодио доњи угао - каже Пауновић.

ФОТО: Архива новости

Тиме је стављена тачка на невероватан дан у Крагујевцу. Казимир Петровић, легенда крагујевачког новинарства, имао је иницијативу да се 15. септембар традиционално обележава... Да остане сачувана успомена на можда најбољи период у историји Радничког.

- Било је задовољство тада играти фудбал. Неупоредиво је то време са овим садашњим. Погледам и данас фудбал, али најчешће после неког времена одем у воћњак да видим шта треба још да се уради - закључује Сава Пауновић.

 

Слободан Пауновски два пута је савладао Гилмара: Помислим ја "где си, бре, пошао"

Слободан Пауновски ушао је на терен у другом полувремену уместо Миловановића. Имао је тада 21 годину. Остаће за сва времена записано да је тада најбољој екипи света дао два гола.

- Таква се утакмица игра једном у животу, а ми смо као генерација имали ту срећу. Била је то чиста привилегија. Пред меч нисмо правили никакву посебну тактику, рекли смо "идемо да играмо, па шта буде" - каже Пауновски.

Тадашње лево крило Радничког био је за оно време оригинална појава. Једини је у екипи имао дугачку косу, дрес је носио ван шортса, није носио костобране, а штуцне су му биле спуштене до копачки. Наравно, по угледу на тада још једног славног фудбалера, Џорџа Беста.

- Да, али прави узор и мој идол био је баш Пеле. До тада сам га једино видео на фотографијама и читао о његовом умећу. Није било никаквог страха, хтели смо само да дамо све од себе и да покажемо да можемо са њима да играмо.

ФОТО: Казимир Петровић

Слава Слободана Пауновског стигла је у само осам минута.

- Оба гола Гилмару сам дао на исти начин, лажњацима. А био је тада најбољи голман на свету. Изађем пред њега са левог крила, он крене да излази ка мени, замахнем, он је пао у десну страну, ја сам лопту послао лево. Онда помислим, па кажем више себи него њему : "Где си, бре, пошао".

Потпуни тријумф је ипак изостао.

- Сећам се да су кренули са центра у 90. минуту. Пеле је додао на леву страну Едуу, он му је вратио на негде 40 метара од гола и у том дуплом пасу су већ избацили из игре доста наших играча. Издрибловао је затим два наша халфа, и одапео са 16 метара. Лопта је ушла у гол и заглавила се између штангле и мреже.

И са “Жељом” реми

Сантос је играо нерешено и у последњем мечу на југословенској турнеји.

На Кошеву, 19. септембра против Жељезничара 1:1. Пред 30.000 гледалаца, опет по киши и на тешком и клизавом терену стрелци су били Јосип Букал у 45. минуту из пенала и Пеле у 78. минуту.

Извештаји подсећају да је то била најмање "пријатељска" утакмица на турнеји, јер је "Жељо" из свих оружја кренуо да победи славног ривала, па су често избијале чарке после нервозних реакција Бразилаца на оштре стартове момака у плаво-плавим пругастим дресовима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

АЛБАНЦИ ПРОВОЦИРАЈУ, А СРБИН НА ТАПЕТУ?! Скандал не јењава!