ЖОРЖИЊО, КАНТЕ ИЛИ ДЕ БРУЈНЕ? Жири новинара и тренера 11. пут бира најбољег фудбалера у Европи

КАДА су Ди Стефана једном приликом питали ко је најбољи фудбалер свих времена: Пеле, Марадона или Ди Стефано, Алфредо је лаконски одговорио: "Ви очигледно никада нисте гледали Адолфа Педернеру, он је бољи од свих нас заједно".

Foto AP

Укуси су различити, суштина је у критеријумима на основу којих се бира најбољи међу најбољима. Када је Мишел Платини 2011. године дошао на идеју да уведе избор за "УЕФА Играча године", препустио је новинарима немачког "Кикера" да формирају жири за доделу признања. Захваљујући препоруци пријатеља и колеге Мирослава Вјетровића, добио сам част и привилегију да будем један од 54 новинара (по један из сваке земље чланице УЕФА) који гласају за "УЕФА Играча године".

Жири је пре четири године проширен на тренере клубова који учествују у групној фази европских такмичења, а гласа се по принципу прво место - пет поена, друго - три и треће - један поен. Ове сезоне гласали су и селектори 24 репрезентације које су се нашле у завршници ЕВРА 2020. Гласови се сабирају, тројица са највише поена добијају позив да се појаве на церемонији жреба група за Лигу шампиона и том приликом сазнајемо име победника.

После сабирања гласова новинарског и тренерског дела жирија, у најужу конкуренцију за УЕФА играча године 2020/21. ушли су Жоржињо, Нголо Канте и Кевин де Брујне. Највеће изненађење је изостанак Лионела Месија, који са Барселоном није имао сезону из снова, али је све надокнадио тријумфом у Купу Америке, што му је први значајнији трофеј освојен у дресу националног тима.

Аргентинац је заузео четврто место у генералном пласману и неће успети да се изједначи са Роналдом по броју освојених УЕФА признања. Жоржињо је у тандему са Кантеом на маестралан начин командовао средином терена Челзија у походу на пехар Лиге шампиона, а недавно су дуплирали круну победом у Суперкупу Европе против Виљареала.

За разлику од свог клупског друга који је са Француском репрезентацијом доживео крах на Европском првенству, Бразилац са италијанским пасошем је био душа тима Роберта Манчинија који се овог лета окитио титулом европског првака. Иако је индивидуално јачи од обојице конкурената, Де Брујне има најмање аргумената да се нада коначној победи (само титула у Премијер лиги са Ситијем).

На првом избору, гласао сам за Ћавија, а победио је Меси. Искрено, плашио сам се да ћу бити једини који није погодио победника. Испоставило се да размишљам исто као новинари шпанске "Марке", француског "Екипа" и италијанске "Газете". Фино друштво.

Девет десетина светске популације тврди да Гвардиола не би освојио ниједан трофеј да није имао Месија. Припадам оној мањини која верује да је Пепова диктатура била могућа само са Инијестом и Ћавијем. Уосталом, зар њих двојица нису освојили светско и два европска првенства, иако Меси није Шпанац.

Ћави је био свестан да му индивидуални трофеји нису суђени и никада није превише очајавао: "Ја Златне лопте не освајам, ја их фабрикујем".

Роналдо је гутао кнедле сваке године када није био на почасном постољу.

После Месија, трофеј је освојио Инијеста. Заслужено. Када је Платини изговорио име победника, сетио сам се речи Бошка Јанковића и Душана Басте, после меча младих репрезентације Србије и Шпаније 2006. године у Новом Саду: "Инијеста је срастао с лоптом.

Ко зна да ли ћемо до краја каријере играти против јачег играча средине терена". И нису.
Месију није сметало када је Инијеста проглашен за најбољег. Напротив, грлио је свог саиграча и деловао срећније од њега. Роналдо, још нервознији него годину дана раније, кисело се насмешио, окренуо леђа и отишао.

Гласао сам за победника. Опет је било бојазни да ћу уз црногорског члана жирија Милоша Антића бити једини који је "изигнорисао" два чаробњака. Далеко од тога. Скромни момак из Фуенлабраде освојио је прво место са два гласа више од Месија. Па нека каже да од Србије и Црне Горе никада није имао користи у каријери. Ни сам није веровао. Стидљиво је пришао Платинију, узео трофеј и замуцао током обраћања публици.

Роналдо је, као и обично последњи ушетао у салу. Није био сам. Повео је Ирину и њену сестру Тању, а резервисао је места и блиским пријатељима Хугу Авеиру, Хорхеу и Сари Мендез. Довољно о томе колико је веровао у тријумф. Самоуверен као на терену. Без обзира што је те године био кривац за елиминацију Реала од Бајерна у полуфиналу Лиге шампиона (промашио пенал) и пораз Португалије против Шпаније у полуфиналу Европског првенства (упропастио шансу у 88. минуту).

Зато се 2013. није ни појавио у Монте Карлу. Изговор да је имао пријатељску утакмицу са Реалом не пије воду јер је Бајерн послао Риберија приватним авионом иако је само дан касније играо Суперкуп са Челсијем.

Француз је био убедљиво први, захваљујући јасном критеријуму који је Платини поставио од самог почетка. За разлику од ФИФА и "Франс Фудбала" који вреднују лични перформанс, УЕФА ставља акценат на екипни учинак. Број и значај освојених трофеја.

Где је драж ако Златну лопту у последњих 15 година освајају искључиво Меси и Роналдо? Модрићев тријумф је био изузетак који потврђује правило.

УЕФА признање је само Роналдо успео да освоји два пута узастопно. Уф, како се шепурио када га је први пут освојио 2014. године. Испрсио се на бини поред Платинија као каубој који заузима став за почетак двобоја. Као да сваког часа хоће да потегне револвер и упери га у оне који су сумњали да је бољи од Месија.

Гласао сам те године за Нојера, али ми је срце било пуно кад сам видео како Португалац блиста од задовољства. Закорачио је на црвени тепих у стилу филмске звезде. Лептир машна, црне цвике, минђуше од 70.000 евра. Широк осмех као неизбежан декор.

Ауторитативно и пркосно. Спуштао се покретним степеницама и привлачио пажњу чак и оних који себе сматрају ВИП званицама. Едвин ван дер Сар се није стидео да замоли фото-репортера за слику са бившим саиграчем из Јунајтеда.

Како је само гледао у трофеј. То је та играчка око које се сваке године отима са малим другаром из вртића фудбалских ванземаљаца. Роналдо или Меси? Меси или Роналдо?

Много је размаженији од Аргентинца. Не уме да сакрије емоције. Плаче када му је отму, шепури се када је заслужи: "Хвала вама који сте гласали за мене. Господо, свака част. Обавили сте добар посао" - рекао је члановима жирија, док је десном руком весело гланцао пехар око места где је изгравирано његово име.

Пола сата брифинга. Незамисливо у било којој другој ситуацији. Замислите Роналда који мирно седи и одговара на свако новинарско питање. Да, заиста му је стало до те "играчке".
У свакој паузи, поглед у правцу брата. Препознатљиви дечачки осмех. Показује прстом на трофеј и јасно ставља до знања да је срећан: "Брате, мој је! Коначно".

Није био убедљив, 26:19 против Нојера. Трећи је био Робен. Признајем, жао ми је голмана.

Стално су на маргини. Дежурни кривци. Кад год могу, дижем руку за те господаре самоће. Номиновао сам једне сезоне Буфона, али је завршио четврти, одмах иза Месија, Суареза и Роналда. Сматрам да је Алисону 2019. учињена велика неправда, јер је више од Ван Дајка (освајача признања) допринео Ливерпуловом тријумфу у Лиги шампиона. А истог лета је у великом стилу предводио Бразил до титуле на Купу Америке, што се такође узима у обзир приликом доделе поена.

Треба ли уопште да наглашавам да је Донарума ове године међу десет величанствених, захваљујући и гласовима (гласу) из Србије?

Препоручујемо

Остали спортови

0 0

АЦА ПЕТРОВИЋ НЕЋЕ БИТИ ЗАБОРАВЉЕН: Нови атлетски стадион у Ћуприји носиће име по учитељу Вере Николић и других асова са Мораве

28. 08. 2021. у 09:09

Тенис

1 10

"НОВАК ЈЕ ШАМПИОН И У ЗАБОРАВЉАЊУ ЛОШИХ СТВАРИ" Барбара Шет, аналитичар Јуроспорта, ексклузивно за "Спорт магазин"

29. 08. 2021. у 10:01

Остали спортови

0 1

НАШ ШАХОВСКИ НОВАК ЂОКОВИЋ: Велимир Ивић, 19-годишњи велемајстор који оживљава древну игру у Србији

27. 08. 2021. у 19:21

Фудбал

0 4

ТУГА У РУСИЈИ: Млади голман Црвене звезде преминуо после судара са противничким играчем (ФОТО)

29. 08. 2021. у 09:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације