АЛА ЋЕ ДА ГРМИ! Уместо химне, Шкоти ће ово да певају на ЕУРО 2024 (ВИДЕО)

Европско првенство у фудбалу је дошло на ред, први меч играју Шкотска и Немачка, а пред тај дуел загрмеће несвакидашња песма. И са звучника на стадиону у Минхену, и из хиљада шкотских грла.

FOTO: Tanjug/AP

Ова прича води вас у давни 14. век, у једну нестварну јунску битку. Не, није то прича о Косовском боју. Али... следи нешто што ће вас, може бити, ганути као да јесте.

Тог јуна 1314. са једне стране бојног поља био је "поносни Едвард" (други), енглески краљ, који је решио да под своју пету стави Шкоте једном засвагда. Повео је баш озбиљну војску на тај задатак. Рецимо, тешких оклопних коњаника је било преко 2.500 (Шкоти нису имали ни једног јединог таквог коњаника). Било је са "поносним" и чак 15 хиљада Енглеза-пешадинаца, и три хиљаде стрелаца са оним великим луковима, каквим није било равних у Европи...

А Шкоти?

Они су имали четири пута мање војника. Малтене све пешадија.

Али су имали и једну жељу.

Слободу.

Овога пута нећемо о распореду замки припремљених за противничку коњицу, нећемо ни о  2.000 година старој тактици коју је вођа Шкота Роберт Брус спремио за надолазеће Енглезе. Прескочићемо и нестварну дисциплину шкотских малих "дивизија". Овај део приче ћемо, просто, да закључимо речима да су Енглези после (потпуно нетипичног за средњи век) дводневног боја - "подвили реп" као никада пре и вратили се одакле су дошли, не знајући шта их је снашло у тој битки код Бенокберна.

Али, тај најтежи пораз који су Енглези у целој свој историји доживели у ратовима против Шкота - почео је да бива затрпаван у шкотском сећању захваљујући оној чизми која је у потоњим вековима прилично чврсто стала за врат северних суседа. Заправо, више се о томе малтене и није јавно причало. А кад се нешто прећуткује, онда временом и нестаје...

И, ту у причу, баш на овај дан, када Шкотска отвара Европско првенство у фудбалу 2024, улази један момак.

Шкотски навијачи на ЕУРО 2024 / FOTO: Tanjug/AP

Звао се Рој Вилијамсон. Као дечкић, син адвоката и пијанисткиње, био је избачен из музичке школе јер се правио да зна да чита ноте, а заправо је фрулу свирао на слух. Али удаљити неког од оног што воли само зато што се не понаша како то од њега други очекују - не значи да ту љубав престаје. Као што никад није престајала ни његова љубав према родној Шкотској.

Једном је, када је порастао ту, у свом а шкотском Единбургу, направио музичку групу (иако је био избачен из музичке школе, права је та његова љубав ка музици била. Права, стварно; Заправо ... вечна. А ако није вечна - онда и није љубав, зар не?). Из те врло мале групе су неки одлазили, други у њу долазили, па су после неколико година само Рој Вилијамсон и његов другар Рони Браун остали. И решили да тако, као дует, наступају, чувајући стари шкотски звук.

Шездесетих година 20. века Рој је написао речи песме, а заједно су потом компоновали мелодију. Назив песме био је као што гласи и њен први стих - "Цвет Шкотске". Није то била нека ботаничарска песма, иако говори и о брдима (hills) и великој шкотској долини (Glen), већ је то једна врло кратка прича у свега осам стихова о цвету шкотске младости који је учествовао у битки код Бенокберна шест и по векова пре него што је песма настала.

Мелодија није била претенциозна. Нису биле претенциозне ни речи. Просто, тих осам стихова били су одраз духа. Одраз кућног васпитања, које се, као такво, "независно од чизме", преносило с колена на колено. А од британских власти углавном је гурано под тепих. Некад и забрањивано, али углавном су те забране извођене "у белим рукавицама". Отприлике онако као што у Америци спортски тимови не могу да се зову "сијукси", "команчи", "апачи" због перфидног правила "Знате, тиме бисмо увредили домороце". Е, тако некако је и деценијама, ма - вековима, сан о шкотској слободи био третиран од стране "чизмаша", али Рој и његов другар Рони Браун су песму изводили кад год би сели или стали да запевају коју. Рој Вилијамсон је, међутим, већ као 54-годишњак преминуо, и - време је потом пролазило... Недеље, месеци, године, сад већ и деценије. Енглези су се понадали да ће та њихова песма, просто, нестати. Утихнути, као и сећање на оно на шта песма, "Цвет Шкотске", подсећа. Такав је просто био план: да се искључиво зацари стање навике на потчињеност, а да нестане свест о истинској слободи.

И, ту прича постаје прилично занимљива. 

Шкотска, као што знате, нема химну. Не сме ни да је има, јер је она само део једне веће државе.

Ал', има ту једна занимљивост. Вероватно сте приметили да у појединим спортовима постоје и репрезентације земаља које нису независне. Како и зашто постоје? Па, ето, зато што су се те репрезентације надметале у тим спортовима пре остатка планете. Тако сад фудбал и играју Шкотска, Велс, Северна Ирска, иако су они само део веће, британске државе - али, играју јер су као такви, Шкоти, Велшани, Ирци, играли фудбал пре него што је ФИФА, као светска фудбалска организација, настала. Тако је и у рагбију, рецимо. Но, те екипе химну не могу да имају јер, ето... нису из независних држава.

У ову причу сад улази - баш онај цвет Шкотске.

Наиме, Шкоти (и остали поменути) имају право да пред своје репрезентативне спортске мечеве интонирају неку "свечану песму", која, ето, није химна - јер химну, јелте, стварно не смеју да имају. И, кад су се Шкоти почешкали по глави, размишљајући шта да одаберу, није им избор пао на неке од чудесних песама које су прославиле гајде, нпр. нема ко не зна мелодију "Scotland the brave", које се можете подсетити у овом снимку:

... него је избор пао на оно што следи:

У питању су три врло, врло кратка, обједињена снимка, са српским титловима: најпре један који је Би-Би-Си недавно описао као "Shower of Scotland" (shower - туширање, пљусак), а на коме се виде девојке које играју рагби за Шкотску. Виде се како стоје на правој провали облака. Стоје у дресовима, не пада им на памет да се склоне, јер треба меч да им почне. И не пада им на памет да ћуте, јер су, попут Роја и Ронија, решиле да пркосе забораву. После тих десетак секунди je снимак када је стари, тада 70-годишњи Рони Браун позван на један фудбалски меч репрезентације Шкотске, да пред целим стадионом поручи и да "прошлост треба да остане у прошлости". И, коначно, на крају можете да видите како, на 150. годишњицу првог фудбалског мегдана са Енглеском - цела Шкотска пева и себи и Енглезима нешто. Ал' пева а да нема ниједног професионалног певача који води певање са центра. Пева цела једна земља из душе, пркосећи чизми и забранама. 

Да, ту можете да видите како пева и плаче Шкотска, чак и кад њене гајде утихну. A пева просто да све нас подсети на снагу вере, чак и када је чува малишан избачен из музичке школе. Да подсети на силину коју у себи носи искрена подршка, као код истинског пријатеља (чак и кад је старац). Пева да подсети колика је важност кућног васпитања (и оног предања с колена на колено) за чување здравог духа једног народа, али пре свега да нас подсети - на свевременост љубави. Јер, ако није вечна, онда и није љубав, зар не?

А ако је права, онда и страни краљеви и њихове војске немају шта да траже кад изађете пред њих заједно, као они ономад, оног јуна, века четрнаестог...

Уживајте.

Ово ће да грми вечерас из хиљада шкотских грла:

Бонус видео: Ово су деца скандирала Бугарима на мечу Србија - Бугарска у Лесковцу

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

EURO 2024

1 24

ЕУРО 2024 (1. дан): Почело је - бурно! Шкоти бесни на Немце, Немци шокирани због Русије, а Срби - весели

14. 06. 2024. у 22:59 >> 22:59

EURO 2024

5 21

СРАМ ВАС БИЛО! Енглези се баш плаше Србије, раде све да подигну тензије пред меч против "орлова"

13. 06. 2024. у 19:33

EURO 2024

0 2

"ОД КАД ЈЕ ПИКСИ ДОШАО..." Ево шта Просинечки очекује од "орлова" на ЕУРО 2024

13. 06. 2024. у 16:45

EURO 2024

0 3

ОВИХ 11 ЈЕ СПРЕМНО ЗА ЕНГЛЕЗЕ: Без Митровића, СМС-а... Или је Пикси припремио изненађење, или... (ФОТО)

12. 06. 2024. у 22:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације