Познати

ПОЖЕЛЕО САМ ДА УМРЕМ: Ђорђе Марјановић доживео мождан удар на концерту Лепе Брене, а она га никад није посетила, нити питала за здравље!

Д. МАТОВИЋ

20. 05. 2021. у 09:45

НАКОН што је седамдесетих и осамдесетих обишао цео свет, певач и композитор Ђорђе Марјановић није успорио темпо, образлажући то речима: "Прави уметник умире на сцени".

ПОЖЕЛЕО САМ ДА УМРЕМ: Ђорђе Марјановић доживео мождан удар на концерту Лепе Брене, а она га никад није посетила, нити питала за здравље!

Након што га је последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов 1990. одликовао Орденом пријатељства народа, Марјановић је у априлу отпутовао у Аустралију, на позив Лепе Брене, која је желела да јој он буде гост на турнеји са "Слатким грехом". На сцени је доживео мождани удар, после чега је изгубио моћ говора. Касније га је повратио, али је говорио отежано.

- Сећам се, био је 14. април 1990, Ускрс, концерт у Мелбурну - испричао је много година касније великан наше забавне музике. - Био сам гост Лепој Брени и певао сам четврту песму по реду "Мене нема ко да жали". Све се десило нагло. Никакве сметње пре тога нисам имао. Био сам у топ-форми и размишљао да је све што сам до сада урадио тек почетак. Три дана сам био без свести и нисам знао да сам преживео мождани удар. Памтим само публику, дворана је била препуна. Нерадо причам о томе, тешко ми је.

У Аустралију је тада допутовала Ђорђева супруга Ели. Сећа се да су га Ели и нека госпођа возиле у колицима:

- Пожелео сам тада да умрем. У то време родила се моја унука Ана. Онако мајушна, била је попут искре живота која ми је вратила вољу. Доносили су је у болницу у Сокобањској. У почетку сам је држао несигурно, али су ме терали да је држим. Њено рођење за мене је било пресудно, тај осећај да сам том малом бићу потребан.

Верни "ђокисти" помогли су Марјановићу да прездрави

После тог кобног концерта у Мелбурну, Лепа Брена никада није посетила Ђорђа, нити се интересовала за његово здравље. Марјановићу је то било несхватљиво, али о томе није желео да говори.

- Посећивао ме је Бренин менаџер Рака Ђокић који, нажалост више није са нама - испричао је Ђорђе. - Утеха су ми били моји верни "ђокисти", који су ми помогли да прездравим и стигнем до сцене. Нико ме није заборавио. Када пролазим градом и кад ми се људи јављају, одају ми признање, то ми је највећа подршка. Свуда, код лекара, на улици, говоре ми топле речи, бодре ме. Рецимо, у Игалу, док сам био на рехабилитацији, говорили су: "Не дај се, легендо". Кад их убеђујем да нешто не могу, говоре ми: "Можеш, на сцени си могао много више". Знам да су ме волели, тада је било много цвећа и аплауза, а данас је та подршка топла и људска и много ми значи.