Познати

УВЕК ОРАН ЗA СВИРКУ И ПЕВАЊЕ: Вест о смрти музичара Бранка Марушића Чутуре растужила његове колеге

М. Ћунковић

19. 02. 2021. у 12:26

ОДЛАЗАК Бранка Марушића Чутуре, најстаријег активног рокера у нашој земљи, који је преминуо прекјуче у 82. години, измамио је сетна сећања код многих његових колега, такође ветерана сцене, који су, попут њега, поставили значајне темеље у популарисању рокенрола на овим просторима, пре свега током шездесетих и седамдесетих година.

УВЕК ОРАН ЗA СВИРКУ И ПЕВАЊЕ: Вест о смрти музичара Бранка Марушића Чутуре растужила његове колеге

Многа су срца сломљена, баш као што каже чувена песма коју је Чутура отпевао својевремено са "Џентлменима".

Један од његових рокенрол сабораца је Владимир Јанковић, популарни Влада Џет, који се, у то време, афирмисао као вођа "Црних бисера", касније и као водитељ Београда 202.

- Бранка сам упознао још 1963, кад су биле игранке у Дому омладине Врачар - прецизно ће за "Новости" Влада Џет. - Певао је Чутура тада са "Аласима", Жика Јелић је свирао ритам гитару.

Ја сам за Бранка тада био мало дете (смех). Касније смо сарађивали - он је био у "Џентлменима", ја у "Црним бисерима". Био је изванредан вокални солиста, имао велике могућности, али, стицајем околности, осим снимака са "Џентлменима", није оставио већи дискографски траг. Има тек десетак снимљених самосталних песама. Није водио много рачуна о томе, а ни други нису, у том смислу, водили рачуна о њему.

Џет помиње да је, увек кад би слушао Чутуру уживо, он био беспрекоран:

- Имао сам част да за Београд 202 снимам са њим у Студију 6. Извео је неколико песама са "Влада Џет бендом", где су били и Бобан Бирташевић и Јован Љубисављевић Кића, и то је у радијској архиви. Отпевао је и једну нумеру "Тунела", "Бела лађа". То је имало симболику, јер му је отац био лађар, а Бранко је волео бело вино. Његов одлазак је велики губитак за популарну музику и за рокенрол. Штета је само што Чутура није био довољно искоришћен, да на прави начин пренесе своје искуство и на млађе нараштаје.

Марушић је, у младалачким данима, дуго сарађивао са Драгим и Жиком Јелићем, оснивачима "Ју групе", као и са њиховим трећим братом Радетом.

- Имао сам срећу да Бранка упознам још као клинац, са 14 година - говори Драги за наш лист.

- Када смо оформили наш први бенд, "Албатроси", он је био певач. Био је једини човек, да ја знам, који је увек весео, вољан да пева, свира... Нисам срео никога као што је био он. Био сам млад, и он је доста утицао на мој развој. Касније смо три године заједно свирали у "Џентлменима". То је био прави професионални рад, онако како један бенд треба да функционише. Њему је то, међутим, тешко падало. Није волео свакодневне пробе, драже му је било да игра фудбал, или да "пљусне" неки шприцер.

Чутурина смрт је тешко пала чувеном рок и блуз гитаристи Душану Дуди Безухи, његовом дугогодишњем пријатељу и сараднику. Марушића је упознао, баш као и Драги, са 14 година.

- Он је тада већ био искусан - враћа филм Безуха.

- Ми клинци смо први хонорар зарадили са њим. Једва смо чекали да свирамо, а он је био увек уз нас. Ми смо му, као група "Тилт", урадили макси сингл, био нам је чест гост на концертима. Ја сам пре седам-осам година радио на његовом последњем албуму.

Безуха апострофира да је Марушић цео живот био у рокенролу:

- Никад није певао шлагере, кафанску музику... Обожавао је фудбал, до прошле Нове године је био уз лопту, у дворишту Основне школе "Дринка Павловић", у његовој Косовској. Замислите човека од 80 година како игра...

Реткост је била срести и неког од 20 година који је био тако млад као он са 80. Много сам тужан, као да ми је умро члан фамилије.