ТВ КРИТИКА - СЛИКА СВЕНАРОДНОГ ОТПОРА: Документарно-играни филм "Коридор 92", аутор Слађана Зарић, РТС-РТРС, Застава филм, 2021.

"БИЛИ смо сви осуђени на смрт. Пробијањем коридора потекао је кисеоник за целу Крајину", сликовито се изразила Жељка Тубић, једна од мајки 12 беба које су помрле у бањалучком породилишту у мају и јуну 1992. године, услед недостатка кисеоника, у филму Слађане Зарић "Коридор 92", о херојском успостављању коридора у Посавини и спајању источног и западног дела Републике Српске са матицом Србијом.

Фото РТС

"Нећу да више умиру наша деца", рекао је тада командант Крајишког корпуса српске војске, генерал Момир Талић, "који је узео 40.000 српских момака и створио кичму Републике Српске".

Наиме, jош у марту 1992. новостворена хрватска држава, уз помоћ и на наговор Запада, извршила је копнену инвазију Босне и Херцеговине. Био је то класични освајачки, агресорски рат, свим средствима на једну међународно признату државу, против Повеље Уједињених нација и свих важећих докумената међународног права. Ни Савет безбедности, ни Европска унија, нису реаговали на ово кршење, него су крајње пристрасно, каткад и острашћено заводили низ санкција против СР Југославије (Србије и Црне Горе) и ембарго на све летове над Босном, што је директно погађало само једну, српску страну у грађанском и етничком рату. У једном другом филму (Сњежана Брезо: "Дах живота", награђен првом наградом у Даблину 2014) сведочили смо трагедији 12 бањалучких беба, о којој говоре Жељка Тубић и генерал Талић. После 40 дана блокаде Бањалуке, остављене без струје и свих средства за живот, ово је већ било сувише. Дигао се опет цео српски народ и побацао натраг у Саву хрватске и муслиманске усташе, изборивши се за пролаз ("коридор") који и данас спаја два плућна крила српске републике са њеном матицом. На Видовдан 1992, на размеђи Шамца и Модриче, спојили су се Крајишки корпус из Бањалуке и Источнобосански корпус српске војске и положили заједничку заклетву, којом је започела ова величанствена битка.

Сцена из филма, Фото РТС

"Регуларна војска" Републике Хрватске упала је преко моста у Броду са циљем да одсече крајишке Србе од главнине војске и народа на истоку. Бивша ЈНА, мегаломанска творевина Титове Југославије на глиненим ногама, повукла се подвијеног репа из Босне остављајући народ на милост и немилост усташким кољачима и муслиманским џихадистима, који су тада узвикивали "Ово је Четврти рајх. Хајл Хитлер!". Још у марту 1992. формирани су концентрациони логори за Србе у Оџаку и другде и започео терор над цивилним становништвом; силовање преко 200 жена и убиство 106 деце јасно су показивали да преостаје само једно: борба на живот и смрт. Рат за опстанак Срба на овим просторима повела је група српских официра бивше ЈНА, углавном Крајишника, на челу са генералом Талићем (Бошко Келечевић, Новица Симић, Станко Лисица и читава плејада сјајних ратника).

Вук Костић као командант Тривун Триво Вујић, Фото РТС

"Све је био филм. Као на филму, летели смо преко ливада. Уопште није био проблем дати живот, само да се спојимо са мајком Србијом", сећа се у филму један од учесника. "Преко Требаве, најкраћим путем за Србију", гласила је Талићева команда и она је извршена на Видовдан, између 14. и 27. јуна 1992. Тековине ове битке, окончане ликвидацијом хрватског мостобрана и ослобођењем Брода, у октобру 1992, уграђене су данас у темеље Републике Српске.

Сцена из филма, Фото РТС

Све ово се добро види и чује у филму "Коридор 92", који даје епску слику ратних збивања прожетих дирљивим епизодама, заснованим на ратним дневницима и сведочењима учесника.

Најважније је да је то слика масовног отпора српског народа коме је успело да поврати јединство и слогу што је дало изванредне резултате. Једно је сигурно: српска држава са леве стране Дрине одбранила је право на постојање. А то је важније од мањих недостатака, који се тичу историјске позадине догађаја као и драматуршко-режијске текстуре "Коридора 92", који је одржао високе стандарде телевизијске продукције, остварене у ранијим филмовима исте ауторке о Кошарама и Паштрику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације