НЕМА СТАЈАЊА НИ ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА: Жика Јелић, за "Новости", о величанствених пет деценија "ЈУ групе"

МНОГИ на спомен Жике Јелића прво испале реч "неуништив", и заиста је тако.

Фото Марина Пешић

Пожар, струјни удар, подлетање под камион - све то је прегурао, и дочекао да, пред 78. рођендан, који ће прославити 7. децембра, и даље праши рокенрол. А његова "YU grupa", најдуговечнији бенд на овим просторима, обележава ове године величанствених пет деценија постојања! Не могу, нажалост, Жика, његов брат Драги и остатак екипе то да прославе на планирани начин, првобитно заказаним концертом у "Штарк арени", али, неуништиве ни пандемија вируса корона није спречила да, макар у свом Земуну, недавно засвирају у башти "Феста", са једнаком енергијом и страшћу као да су пред њима десетине хиљада људи. По ко зна који пут, разне генерације су углас певале хитове из свих фаза бенда - "Црни лептир", "Опасно", "Од злата јабука", "Морнар", "Заборави", "Коме се радујеш", "Дунавом још шибају ветрови", "Одлазим", као и сјајно прихваћене нумере са још увек актуелног албума "Ево, стојим ту" - "Жао ми је што нисам твој", "Ко", "На крилима ветра"...

- Кад је кренуло поново са свиркама, надали смо се да ће неки наши планови око прославе 50 година бенда пред крај 2020. ипак остварити, али, како се све генерално у свету одвијало са короном, укапирали смо да од тога неће бити ништа - констатовао је, за "Новости", Јелић.

- Прибегли смо неким алтернативним варијантама, једна од њих је наступ у башти "Феста".

Јелићи су Земунци, али, током каријере, каже Жика, нису често наступали у свом крају.

- Кад мало размислим, не може ни Београд да се похвали нашим честим наступима.

Фото З. Јовановић

Тешко да ико може више да претпостави и погоди колико ће још постојати "YU grupa".

- Година за годином, стигосмо и до 50. Кад се каже "пола века", то је стварно много. Прва смо група на овим просторима која је дочекала овај јубилеј. Колико будемо трајали још у будућности, трајаћемо.

Каже Жика да му период кућне изолације није пријао, али је, са друге стране, искоришћен креативно.

- Настале су неке песме, чак сам њих десетак направио и ја који не волим да се бавим тим послом, јер сам од почетка у "YU grupi" свирач. Намеравам, у догледно време, да урадим и соло албум који неће имати везе са "YU grupom". То је врло лагана музика. Размишљао сам о инструментима који би ту били заступљени, а имају свој природни тон - акустична гитара, мандолина, лапстил гитара коју волим, контрабас... У неким композицијама би то била електричарска варијанта, али не нападна, модерна, већ више кантри, рокабили, из педесетих и шездесетих година.

Браћа Јелић су се недавно видела са својим старим пријатељем и сарадником Бором Ђорђевићем у Љубљани, где фронтмен "Рибље чорбе" живи већ неколико година.

- Отац младог рокера Николе Ранковића Џонија, наш пријатељ, требало је послом да оде у Словенију, па је позвао Драгог и мене да му се придружимо, да скокнемо мало и до мора, у Порторож - прича Жика. - Баш тамо смо обишли један од већих музеја посвећених "Ролингстонсима". Отворио га је и скупљао разне ствари по свету Славко Франца. То је човек који је цео живот посветио бродарству, а гаји велику љубав према "Стонсима", био је на више од 60 њихових концерата. У једном тренутку смо имали два сата слободно, позвао сам Бору, јавио му да смо у Љубљани... Одмах нам је рекао у који кафић да дођемо. Гледамо низ улицу - иде он лаганим кораком, да буде добро примећен (смех), и онда смо се поздравили по свим правилима, без грљења. Бора се придржава свих упутстава и чува од короне.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације