ИНТЕРВЈУ Здравко Чолић: Поштовао сам мере и правио нове песме

НАЈВЕЋА музичка звезда на Балкану Здравко Чолић са "Вечерњим новостима" другује од детињства. У дому Чолића у Сарајеву, редовно су се читале "Вечерње новости" и "Ослобођење", а навику да види шта пише најтиражнији дневни лист најпопуларнији поп певач свих времена задржао је и данас.

Фото Никола Шеган

- Честитам 67. рођендан "Вечерњим новостима" и захваљујем им на дивној сарадњи и подршци која траје још од седамдесетих година - каже Чола.

- Тај лист се у мојој кући куповао још кад сам био дете. Биле су и остале најбоље, упркос свим променама у друштву. За "Новости" и њихова остала издања, попут "ТВ новости", вежу ме бројна пријатељства. Временом смо постали више пријатељи него пословни сарадници.

Неки од њих више нису са нама, неки јесу. Али, увек ми је лепо око срца кад помислим на њих. Увек кад су "Новости" у питању, хоћу да дам интервју.

Фото Никола Шеган

Чола национале недавно је добио две награде Накси радија: Звезда за сва времена и Награду за концерте године у београдској "Штарк арени".

- Иначе волим радио као медиј - говори Здравко. - Мислим да је за све људе који се баве било којим жанром музике, радио најважнија институција. Важнији и од новина и од телевизије. Кад те заврти радио, онда знаш да су ти песме прошле. Од мојих почетака бављења музиком био сам везан за радио. Тада није било интернета, ни "Јутјуба", па да можеш часком да дођеш до текста песме. Знао сам по целу ноћ да слушам радио, не би ли се завртела одређена песма. Онда бих отприлике хватао текст, како бих касније могао да је певам са рајом.

Концерти у "Арени" били су пун погодак.

- Жао ми је само што поред оних шест концерата у "Арени" нисам урадио и божићни концерт, јер је интересовање било заиста велико. Карте су се најбрже продале за пети и шести концерт, људи који су били у организацији су ми рекли да су тек онда почели да их зову и интересују се да ли ће бити још наступа.

Фото Никола Шеган

Последње концерте, пре пандемије, Чола је одржао у марту, у Краљеву и на Копаонику. А онда је све стало.

- Отказао сам концерт у Опатији, где увек буде ексклузивно, Крагујевац је два пута померан и на крају одложен за идућу годину, Берлин такође, други део америчке турнеје пребацили смо догодине на јесен, Амстердам смо такође морали да померимо за идућу годину - казује нам певач.

А како се носио са периодом изолације и ванредним стањем?

- Поштовао сам све мере, а и иначе сам доста дисциплинован - вели Здравко. - Искористио сам тај вишак слободног времена за личну надградњу. Искрено, мислио сам да је корона попут грипа и да неће трајати дуже од два месеца. Не кажем да ће вирус нестати, верујем да ћемо живети са короном као са грипом. Ко хоће, он ће се вакцинисати, ко неће - неће. Кад си изолован, мораш нешто да радиш. Ја сам се бацио на компоновање песама за нови албум.

Засада имам 17-18 песама. Да ли ће остати једна, две или 10 песама, то није важно. Сео бих у студио, размишљао, правио песме. Око тога сам потрошио највише времена. Проблем су ми текстови, ја нисам текстописац. Имам увек радни текст, измислим нешто, направим неку метафору. Када ми се јави мелодија, забележим је на мобилном телефону.

Последњи Чолин албум "Оно мало среће" био је шаролик, публици су се свиделе све песме, а не само једна или две.

- Тешко је проценити - искрен је Чолић. - Волим шарене албуме који нису једнолични, где имаш стил који преовлађује. Некако се у поп музици подразумева да имаш неке брзе песме, средње, лагане... Важно је како су продуциране. Пробаћу са мојим музичарима и, наравно, са другим сарадницима. Ту су и Никша Братош и Воја Аралица, али сам отворен и за сарадњу са новим људима, ако неко пошаље песму са већ готовим текстом, као, на пример, Аца Сретеновић из Крагујевца, који је само за мене написао "Ничег није било између нас", или Антонија Шола, аутентични Сарајлија Фазла... Моје песме су увек у другом плану, али од њих почињемо, па онда избацујемо, убацујемо... Када бих искористио две-три моје песме, било би супер. Сада се ништа не може планирати, али вероватно ћу нови албум објавити средином идуће године, или на јесен.

Питамо Чолу како гледа на концерте на којима је публика у групицама од петоро била ограђена у металним боксовима.

- То је ствар која финансијски није исплатива - категоричан је он. - Једна утопија, што се тиче финансија. То да један човек буде на квадратном метру или два, може да буде за приредбе које су неодложне, али да буде стална пракса, увек, немогуће је. Значи, само ради догађаја који мора да се одржи по сваку цену. Недавно ми је Бајага послао песме "Твоје очи" и "Моја драга" које је снимио за свој нови албум. Допадају ми се, јер их је другачије урадио него ја.

Тада је рекао да се спрема са "Инструкторима" за концерт у Скопљу. Стадион прима 10.000 људи, а на њиховом концерту их је било 2.000. Није то пракса, то је привремена варијанта, нема ми атмосфере. Проблем је што се енергија расипа кад није човек до човека. Боље је и кад је 200 људи један до другог, него 3.000 а да су раздвојени. Чим раздвојите људе, ту више нема енергије. Чуо сам да се у Тајланду већ организују концерти на којима публика носи маске. И пева испод њих.

Како су ћерке Уна (19) и Лара (14) поднеле период изолације?

- Биле су свесне да нису могле да излазе. Није нам било досадно што смо седели у кући. Играли смо "Човече, не љути се", организовали турнире, проводили квалитетно време заједно. Сада је почела школа, Уна је на факултету, настава је онлајн, једино оде на консултације. Лара иде у основну школу, има редовно часове.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације