ЧИНИМ СВЕ ДА НЕ ИЗГУБИМ СВЕТЛО У ОВОЈ ТАМИ: Мирјана Бобић Мојсиловић о данашњици и серијама које се снимају по њеним делима (ФОТО)

Маја ЈЕШИЋ

10. 10. 2020. у 19:00

МНОГЕ младе девојке уписале су журналистику на Факултету политичких наука због ње, јер их је надахнула својим текстовима и идејама о слободи.

ЧИНИМ СВЕ ДА НЕ ИЗГУБИМ СВЕТЛО У ОВОЈ ТАМИ: Мирјана Бобић Мојсиловић о данашњици и серијама које се снимају по њеним делима (ФОТО)

Фото: Contrast studios

Својим колумнама рушила је табуе, писала о ономе о чему се није смело. Била је и остала своја, са ставом, често се не уклапајући у мејнстрим интелектуалаца из "круга двојке". Није много марила за то, возила је својим путем. Имала је храбрости да не пристаје на притиске када јој се није пристајало, да се отисне у сликарске и списатељске дубине и неизвесности. Мирјана Бобић Мојсиловић део је супстанце која чини космополитски, слободоумни, помало мангупски, храбри и отворени дух Београда.

Новинарством је почела да се бави 1979. године, када је постала сарадник "Омладинских новина" и "Дуге", магазина у којем су писала легендарна новинарска имена потпуно различитих политичких и животних уверења, што је данас потпуно немогуће. Била је уредник у часописима "Интервју", "Дуга", писала за НИН, "Младину", "Данас", "Ослобођење", "Недељу", "Политику", "ТВ ревију".

На телевизији је радила гледане формате "Ово вас нисам питала" (ТВ Б 92), "Погоди ко долази на вечеру" (Ентер ТВ). Колумном "Србија у огледалу" била је годинама присутна у "ТВ новостима (од којих је и објавила истоимену књигу), а потом у ауторским текстовима "Срце под притиском", годинама је радовала читаоце "Вечерњих новости".

Једна је од најтиражнијих српских списатељица, а сликарство је, такође, њен моћан уметнички запис. Њени рукописи и књиге предлошци су нових серија које ћемо гледати у наредној години.

Фото: Contrast studios

Мирјана Бобић Мојсиловић као психотерапеуткиња у "Азбуци нашег живота"

* Како је дошло до сарадње са продукцијском и редитељском екипом серије "Тајна винове лозе"?

- Дејан Караклајић ме је позвао да напишем причу о винима, виноградима и породицама, и да то буде наратив по коме ће се градити серија од 36 епизода. Био је то обиман посао, као да смишљате ликове и радњу за три романа. Пажљиво сам пратила његове искусне сугестије, јер је писање серије огроман, захтеван посао и на наки начин посебан занат. Дејан је мој текст предао сценаристима, тако да су они имали слободу да од моје приче направе сценарио за серију. Од неких глумаца сам чула да ће то бити фантастично, и много ми је мило. Има драме, мелодраме и хумора.

* Да ли сте учествовали у кастингу, макар за главне глумце?

- Да, за Војина Ћетковића и Слободу Мићаловић. За остале, нисам, али то продуценти знају најбоље.

Није ми битно да будем богата, моћна и у праву да бих била срећна

* Серија говори о људима, њиховим комплексним односима, виноградима и вину... Као "родитељ" приче, шта је вама било најважније да испричате? Причу о чему?

- О породицама, о односима браће, родитеља и деце, о љубави, а уз то о страсти, новцу, борби за опстанак. О страху. О ономе свему што причу чини добром.

* Вино је симбол, метафора од прарелигијског доба до данас. Симбол радости живљења, светковања, благослова, тешког рада тежака који ослушкује природу, сунце, земљу која рађа и даје славе вредне плодове? Шта је за вас вино?

- Додатак лепоти живота. Бела Хамваш каже - вино је као човек, вино је биће, постоји разговорљиво вино, свадљиво вино, меланхолично вино. Некада је вино било пиће Француза, а у последњих тридесетак година вино пију сви. И Србија има фантастичних вина и винарије, на неки начин винарија је постала и место отмености. Богаташи улажу у винарије и то је ствар отмености, обични људи гаје лозу да би преживели и уживали.

Фото: Промо

Слобода Мићаловић и Војин Ћетковић - "Тајна винове лозе"

* Како би волели да публика доживи серију "Тајна винове лозе"?

- Оно што је писцу најважније јесте да публика поверује у причу, да се поистовети са јунацима, јер је то у суштини прича о свима нама, о нашим односима, слабостима, страстима, падовима и узнесењима. Надам се да су сценаристи успели да задрже основну идеју приче, иако су сигурно много тога и мењали и додавали, јер једноставно рад на серији то захтева.

* Да ли свака добра прича мора да има тајну?

- Свака добра прича мора да има огроман очекивани део, и мали ночекивани - и у томе је тајна. Гледалац серије мора да се веже за ликове о којима мисли да све зна, а да у свакој епизоди буде бар мало изненађен и да чезне да сутрадан види наставак. Покретачки мотив серије треба да буде оно неизговорено питање "шта ће да буде". Не сумњам да су Дејан Караклајић и сценаристи успели у томе.

Можда је данас највећа храброст бити суштински скроман

* Поред позоришних дасака, ваше приче дошле су и на ТВ екране? Какав је осећај?

- Осећај је диван, наравно. Писац, међутим, увек има мало разлога да стрепи како ће бити изведена екранизација његовог дела, поготово када преда своје дело и нема више никакву контролу над њим. И потпуно је другачије када пишете једну обимну причу "по наруџбини", јер тада предајете такозвани сирови материјал продуценту, него када по вашим објављеним романима праве серију, као што је случај са серијом "Азбука нашег живота", коју Јелена Бајић Јочић ради по мојим романима "Азбука мог живота" и "Мушка азбука". Ту сам готов сценарио прочитала и могу да кажем да су га сјајно урадили, поштујући литерарни предложак у потпуности. Мислим да ће скоро сви моји романи једног дана бити екранизовани.

Фото: Contrast studios

Јадран Малкович и Александра Јанковић у "Азбуци нашег живота"

* Када бисмо се вратили у прошлост, с којом нашом националном хероином бисте пронашли највише сличности? Ви сте као неки ренесансни лик 21. века у нашој свакодневици - једна од легендарних новинарки и колумнисткиња, међу најтиражнијим српским списатељицама, сликарка, а сада и ауторка по чијим предлошцима се снимају серије...

- Уопште о себи тако не размишљам, нити имам мозак да тако свеобухватно размишљам нити о себи, нити о својој улози у било чему. Ја сам само уметник који се бави својим послом. Живим искључиво од свог рада, а осим тога све што радим радим да саму себе забавим. Ако уз то забавим још и неке друге добре људе, онда сам успела. Чиним све да не изгубим светланце у овој тами. На животу мора да се ради, или као што сам смислила нову крилатицу - Стварност није довољна. И то вам је све о мени.

ФЕНОМЕН ГРАЂАНИНА НОВИНАРА

* КО ЈЕ новинар данас, чиме се бави, шта му је посао?

- Када данас посматрам свет, видим ужас Великог брата, орвелијанску дистопију која се остварује у својим најгрознијим варијантама. Новинарство не постоји, постоји само страшна пропаганда, терор власника медија који раде у корист штете човечанства, а у служби мрачне агенде владара света. Са друге стране, таква језива репресија и терор пропаганде породили су нови феномен који се зове грађанин новинар, и то је фантастично. Људи здраве памети и борци за истину, некако успевају да на друштвене мреже које су средство контроле људи, поставе мале вести, да се домунђавају ако треба и лозинкама и да се то све данас шири као један огроман позитиван и незаустављив талас. Мислим да је феномен грађанина новинара нешто што ће се тек проучавати.

* Још једна серија која се снима по вашим романима, "Азбука нашег живота", доноси огољену причу о веома актуелним друштвеним појавама - о кризи породице и међуљудских односа, кризи средњих година, кризи нашег друштва, кризи идентитета... Криза до кризе. Криза свега. Како бисте ви многима који су збуњени ових месеци олакшали недоумице о кризама које их муче?

- Па када и ми, као и моји јунаци, схватимо где смо грешили, где смо жртве овог поремећеног система вредности, кад схватимо зашто смо и поред толиких предмета којима смо окружени и даље толико усамљени, вратићемо се себи. И тада имамо шансе за срећан крај, за бољи живот, за нови циклус судбине.

* Шта очекујете од ове серије?

- Очекујем да је волимо, али и да се запитамо о сопственим животима, о недостатку блискости, о томе како лако одустајемо, о томе како смо делимично и сами криви за растурање породица, да се запитамо о властитим себичностима и празнини, и да се, на крају, сетимо да је најбесплоднија од свих љубави нарцистичка љубав према самом себи, а то је љубав коју нам највише намеће потрошачка цивилизација.

Фото: Contrast studios

Женски трио "Азбуке..." - Александра Јанковић, редитељка Јелена Бајић Јочић иауторка Мирјана Бобић Мојсиловић

* Никада се нисте либили да будете своји, стојите чврсто иза својих ставова. Храбри сте. Да ли је цена велика, и да ли је храброст ствар личне одлуке?

- Мислим да је човек највише храбар онда кад се највише плаши. Не знам да ли сам данас храбрија него раније, али једноставно живим како морам. Како ми налаже неки унутрашњи наредбодавац. Јесте, можда је данас највећа храброст бити суштински скроман. Не бити у гомили, не трчати за понуђеним моделима, не бити ни у једном хору, храброст је бити мудар, и сопствене увиде никоме не натрљавати на нос. Није ми битно да будем богата, моћна и у праву да бих била срећна. А осећај среће је једино што ме покреће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Стигла вам је једна 110 година стара порука са фронта