ГОРАН БОГДАН ЗА "ТВ НОВОСТИ": Скандинавци су осетљивији од нас, а ми смо у "Мочвари" баш газили по муљу и мраку

ГЛУМАЦ Горан Богдан последњих година један је од најпопуларнијих и најпоштованијих глумаца у региону, а околности под којим је уопште постао професионални драмски уметник потпуно су необичне.

Фото промо

Рођен је 2. октобра 1980. у Широком Бријегу, где је завршио основну и средњу школу. Отац му је професор на Машинском факултету, мајка професорка математике, а и три рођена брата и две сестре такође се баве техничким и природним занимањима. Горан је магистрирао макроекономију и завршио три године Саобраћајног факултета, и чак почео да ради у хрватском Министарству финансија, када је одлучио да проба да упише глуму. У ову професију био је заљубљен од средње школе, а седам година играо је у аматерским трупама.

Фото Инстаграм

- Једноставно волим глуму. Нисам никад размишљао о томе зашто - искрено започиње разговор за "ТВ новости" Горан Богдан. - Не одређује човека оно што је студирао или читао. Требало би, иако није свако у могућности, слушати срце и не робовати ни утабаним стазама ни очекивањима. Што је више могуће остварити слободу, то је човек срећнији. Када тежимо слободи тада смо креативнији, живљи, присутнији, и настојим, колико могу, да будем такав. Глума дозвољава мом карактеру, кога свашта занима, да истражује, да у истом тренутку буде више ликова, и стално ме учи. Тера ме да будем знатижељан и да свет посматрам и анализирам, а то, и иначе, волим да радим. Глума је мој пут ка пуном остварењу.

Фото промо

Иако је Богдан дипломирао 2012, подужи је списак филмова које је снимио у Хрватској, Босни, Србији, Црној Гори, а последњих година његов кинематографски простор прешао је и регионалне границе, будући да је имао значајну улогу у светски популарној ТВ серији "Фарго". Неки од наслова у којима је играо су "Број 55", "Соња и бик", "Агапе", "Вере и завере", а српска публика га је заволела захваљујући серији "Сенке над Балканом", у одличној улози опасног и моћног Мустафе Голубића. За улогу Николе у филмској драми "Отац", Срдана Голубовића, припало му је главно глумачко признање овогодишњег Феста и Златна арена за глумачко остварење на недавно завршеном Пулском филмском фестивалу.
Горана Богдана, који тренутно снима серију "Време зла", по трилогији Добрице Ћосића, у режији Ивана Живковића, гледамо и као инспектора Николу, централни лик серије "Мочвара", редитеља Олега Новаковића и по сценарију Милене Марковић. Претплатници "Телекомовог" канала Суперстар напети крими-серијал од 10 епизода прате од прошле недеље (21.00), а од ове суботе и гледаоци РТС 1 од 20 часова.

Како се инспектор Никола суочава са страхотама и свирепим убиствима која истражује?

Фото промо

- Николу, који је већ дуго у таквом свету, краси то што је одличан професионалац у свом послу. Добрим инспектором га чини управо то што је провео већи део своје младости са криминалцима и био у криминалном миљеу, и што их познаје. Био је са друге стране закона, а и дан-данас је увек близу те стране, што га чини свирепим, као бесан пас који брзо нањуши жртву и скаче јој за врат. Николу је одгојила мочвара, уселила се у њега и постала његов хабитус. Замишљам га као какву мочварну животињу, малог алигатора или рибу, која се добро сналази у таквој околини. Николу ништа не изненађује јер зна какви су људи и шта може да очекује.

Фото промо

Инспектор Никола је мрачни јунак, који вас је, како сте нагласили, вукао у дубине? Његов карактер испољава се тек понекад, а карактерише га, пре свега, ћутња.

- Лик Николе је слојевит, рељефан, мрачан, чудан, другачији, затворен, а опет толико емотиван. Било га је гушт играти. Ћудљив је, има буран карактер, лако плане и тешко се тада заустави, али у дубини душе има добра у њему. И ту чучи дете које није разрешило неке своје недоумице. Никола је и породичан човек, заштитник, поготово жена, не трпи неправду и јако је кажњава. Баш је мрачни витез и било ми је тешко да се сродим са ликом Николе. Не веже нас двојицу много тога заједничког, али волим што је тако јер то ми је занимљиво, узбудљиво и надахњујуће.

Фото промо

Посвећени сте снимању серије "Време зла", у којој тумачите Богдана Драговића. Како вам он лежи?

- Богдан је такође компликован лик, али је посебан на свој начин. Волим да га играм, иако је конфузан за тумачење. Богдан је човек са изданим идеалима, који је све ставио на коцку и изгубио. Сада, као рањена животиња, гризе све око себе, бори се и спасава. Зна се из Ћосићеве литературе како он завршава, али веома ми је занимљиво. "Време зла" је велики роман и волим када радим велику литературу. Добра књижевност је, сама по себи, посебан ужитак за играње.

Познато је да читате књиге у паузама снимања. Шта сте сада читали?

- Управо сам завршио "Исијавање" Намика Кабила, а претходно сам читао роман "Мехо" Алмина Каплана. Читам свашта, чак и стрипове.

Обележила вас је и улога Мустафе Голубића у "Сенкама над Балканом". Радња ове серије смештена је у сличну епоху у којој је и "Време зла", чак се и неке личности, попут Голубића, преклапају. Какво је ваше виђење овог периода?

- Требало би да снимамо трећу сезону "Сенки" и једва чекам. Лако је Мустафу играти јер је занимљив лик за портретисање. Он се некако сам од себе игра, брзо ми је "легао" и не могу дочекати да му се вратим. Управо тај део историје је занимљив, буран и гадан, али ме је привукао и почео сам много да га проучавам. Глумац се има за шта ухватити када су времена тако бурна. Цео свет је био захваћен неким лудилом које је утицало на психологију људи. Та историја није љубопитљива, већ чупа и кида. Она је груб атак и агресија на човека. Занима ме шта се са људима догађа, како се мењају и како поступају у таквим ситуацијама.

Фото промо

Да ли смо извукли неке поуке из те сурове историје?

- Не бих рекао. Мрзим ту пословицу, али историја се понавља. Ипак, добро је што је барем учимо. Добро је да учимо било шта јер људи када су ученији мање греше и мање им је врућа глава, али ни то није гаранција.

Филм "Отац" је са највишом оценом у историји фестивала, 5.00, добио награду публике Златна врата Пуле. Како сада доживљавате то остварење?

- Улога Николе у филму "Отац" је велика и најбитнија до сада. Доста ме је "Отац" обележио и сигурно ће остати у мени још дуго, али настојим, како бих спасао здраву главу, да се фокусирам на оно што сада радим, а то је "Време зла". Не враћам се на осећај из "Оца", већ се присећам рада са редитељем Срданом Голубовићем и продуценткињом Јеленом Митровић. Срдан и ја смо постали као фамилија, нераздвојни. Надам се да ће то пријатељство још дуго трајати.

Нашли сте се пред великим изазовом после смрти Небојше Глоговца када сте у филму "Отац" ушли у улогу која је за њега писана?

- Глоговац ми је годинама био пријатељ, узор и све. Нисам се сматрао ни близу достојним да га заменим и много смо мењали улогу. Волео сам Глогија и било ми је тешко и болно. Посветио сам му награду Феста, што је био мој омаж и поздрав њему. Болно ми је и сада када га се сетим. Свима недостаје. Био је један од највећих свих времена са ових простора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације