Катарина Крстајић: "Да не пишем не бих била целовита личност! Од продаје романа помажем деци ометеној у развоју!"

"Да не пишем не бих била целовита личност", каже Катрина Крстајић, наша списатељица. Поред писања живот јој употпуњује и хуманитарни рад, јер је од малена навикла да помаже онима којима је то преко потребно. Остварила јој се жеља и веч са издавањем трећег романа у могућности је да део прихода од његове продаје дарује деци са сметњама у развоју.

Фото: Приватна архива

Ово вам је трећи роман који сте издали. Како сте дошли на идеју да то буде едукативни роман за децу и младе?

- Особа сам која воли да буде другачија. Нисам хтела ни жанровски да будем препозната као неко ко пише рецимо љубавне романе или криминалистичке приче и у том смислу сва три моја романа су тотално другачија и стилски и жанровски - каже Катарина Крстајић и додаје да је први роман љубавно-психолошка прича о фаталним љубавима, о кармичким везама, утицају прошлости на оно што нам се дешава сада.

- То је једна женска књига. Мада, на моје изненађење и мушкарци су је радо читали јер их је интересовало на који начин жене размишљају - објашњава Катарина.

Фото: Приватна архива

Њена друга књига је потпуно различита од прве и она је у нушићевском стилу јер је инспирисана временом у којем живимо и друштвеним деформитетима са којима се сусрећемо, са падом моралних вредности, са корупцијом, са непоштовањем старијих, са тиме да се промовишу неки људи који баш и нису неко ко треба да служи младима за узор.

- Друга књига, "Одраз у огледалу", је трилер и на први поглед једна криминалистичка прича, која има занимљив крај. Ради се о пљачки државне банке. Али читалац који буде мало више размишљао и желео да загребе испод површине видеће у дугом слоју шта сам хтела да кажем, а то сам најбоље рекла кроз своје главне ликове, који су потпуно искарикирани - каже Катарина Крстајић и додаје да је друга књига требала да буде нека врста сатире.

- Трећа књига, "НМВЗ”", је настала за циљну групу – децу. То су основци којима сам желела да се приближим, па чак и језиком. У називу користим популарну скраћеницу коју они користе у порукама које међусобно размењују. То је једна авантуристичка прича о четири младе особе које су издвојене из градске вреве. Ја сам их послала у једну авантуру на планину, без мобилних телефона, како би упознали пуноћу живота. То им је била прилика да упознају себе и да се више окрену људима око себе, али и да упознају природу коју до тада нису примећивали - описује свој најновији роман Катарина Крстајић.

Она додаје да њени ликови иду у потрагу за благом. Добијају поруке од непознате особе која се потписује са "Мистериозо" и морају да реше задатке како би ишли на следећи ниво. Књига је интерактивна, односно читалац мора такође да решава задатке намењене основцима.

- Кроз карактер јунака сам послала одређене поруке читаоцима. Ту је штреберка Ана која је задуженада пружи најразличитије опште информације. Она је ризница информација. Ту је Добрица кога од милоште зову Пера-Ждера. То је један маштовити дечак који је замуцкивао док је причао и он треба да покаже младима колико је лековит и користан отворен разговор, колико треба да радимо на превазилажењу сопствених страхова и на томе да пратимо своје снове. Ту је и усвојена девојчица Маша која је романтичар, сањар. Она треба да истакне важност љубави ка свим живим бићима, важност да будемо хумани. И ту је мишићави момак Бојан. Он је модеран, он је кул и у центру пажње. Он говори шатровачки језик. Кроз њега уносим ноту хумора у причу - каже Катарина.

Фото: Приватна архива

Списатељица каже да јој је писање хоби и да воли када чује да је људима забавно док читају њене књиге.

Рекли сте да сте писали претходне романе у духу онога на шта вас је живот навео у тим тренуцима. Да ли и овај роман осликава нешто кроз шта сте прошли и нешто са чиме сте се суочили?

- Сваки мој роман је дошао у неком мало тежем тренутку мог живота. Када сам била емотивно неиспуњена и када сам пролазила кроз емотивно тешке тренутке као што је био развод, ја сам тада написала прву књигу која говори о љубави. Све оно што ми је недостајало ја сам направила у свету у коме те љубави има и за мене и за друге. Другу књигу сам написала у тренутку када сам се вратила у Србију. Живела сам једно време у Црној Гори и вратила сам се овде и суочила сам се са свим оним што се дешавало у међувремену док ме није било, са свим тим друштвеним деформитетима, са изазовима у проналажењу посла. А ова трећа књига је настала као плод схватања, Ја имам мало дете које је кренуло у школу, те сам кроз њене очи и очи њене генерације почела да посматрам свет и помало сам се забринула - описује мптиве настајања својих дела Катарина Крстајић.

Она додаје да је хтела управо тој генерацији мало да помери видике ка топлијој људској страни јер има утисак да се деци намећу више материјалне вредности и узори који нису баш репрезентативни. Пожелела је да их одвоји од мобилних телефона и да им покаже да живот чини много лепих, ситних ствари које они можда не виде. Није желала да у својим животима та деца нешто пропусте.

Генерација за коју је писан роман је најближа основној школи. Ипак, да ли можда могу да се едукују и старији?

Фото: Приватна архива

- Када сам писала књигу имала сам у глави неког ко је млад. Међутим, свака књига бира свог читаоца и ова може бити занимљива и старијима, зашто не. Пријатно сам се изненадила да и старији купују књигу. Проналазе и они све те животне фазе код себе и у својим домовима - каже Катарина.

Старији такђе могу да се едукују и да надоместе оно што су пропустили и код свог детета и код себе.

- Ми сви растемо увек. Поруке су такве да и старији могу да се запитају да ли су можда нешто могли да ураде другачије. Можда ће их књига охрабрити да и код себе нешто промене у животу - јасна је Катарина.

Каже да је управо порука књиге да није циљ благо него да је путовање док се иде ка њему у суштини благо.

Као мајка из перспективе неког ко је остварио свој циљ још један, шта можете да поручите мајкама деце у основној школи?

- Прво, сматрам, иако знам да је тешко, да треба више времена посвећивати својој деци. Чак се и ми некада окрећемо виртуелном свету како бисмо испунили недостатке, и ми гледамо пречесто у телефон. Требало би да се више окренемо деци. Друго, уколико желимо да дете буде здраво и нормално, морамо стално да му понављамо исте поруке, да га едукујемо о нечему што може да му се деси у животу ан њему близак начин. Није решење да дете упишемо на хиљаду курсева и да направимо од њега преамбициозну особу. Време са дететом оно памти и остаје му у сећању када нас више не буде - саветује Катрина Крстајић читаоце.

Фото: Приватна архива

Она наглашава да не треба децу форсирати да испуњавају наше снове. Врло често можете да видите нечије комплексе кроз дете. Свако дете треба подржати и дозволлити му да следи свој правац.

Одлучили сте да дате део новца од продаје књиге у хуманитарне сврхе?

- Одлучила сам да по 200 динара од сваке књиге иде у хуманитарне сврхе пошто сам неко ко целог живота помаже људима. Мани је то нешто што је нормално. Радила сам у великим фирмама где сам могла да волонтерски помажем разним институцијама. Сва та искуства су за мене била јако емотивна. Посебно емотивно искуство ми је било у Дому за децу ометену у развоју. Та даца су остављена и препуштена животу. Већ тада сам пожелела да једном допринесем колико могу да њима услови за живот буду мало лакши - јасна је у својим мотивима Катарина.

Додаје да је свесна да не може променити свет, али жели да помогне колико она то може. На овај начин и читаоци њене књиге могу да помогну некоме.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације