ОСКАРОВКА МАРША ГЕЈ ХАРДЕН: Жена је створена да мушкарца баци на колена

ЗА америчку глумицу Маршу Геј Харден могло би се рећи да су јој каријеру на филму, телевизији, али и на позоришним даскама обележиле жене које би многим мушкарцима могле да објасне шта у ствари значи - јачи пол.

Фото: Национална географија

Награђена Оскаром за споредну улогу једне баш такве у филму "Полок" (2000) и номинована за још једног "златног дечка" Америчке филмске академије, овог пута у филму "Мистична река" (2003), Марша је до данас остала доследна ставу да пројекте бира ради улога, а не због славе.

Захваљујући томе, од 9. августа недељом у 22.00 на каналу Национална георафија гледамо је у новој осмоделној историјској саги "Окорели". Прича заснована на роману Пулицером награђене списатељице Ени Пру, води нас у далеки 17. век, у дивљине тек откривене Северне Америке. У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", Марша открива како се њена јунакиња Матилде Жефар изборила за своје место у негостољубивом свету којим владају мушкарци.

- Оно што је најзанимљивије у вези са мојим ликом јесте да она уопште не постоји у књизи Ени Пру. Када сам први пут добила понуду од Елвуда Рида, који је аутор овог пројекта, нисам ништа знала о томе што ћемо видети у серији. Никад се нисам интересовала за тај временски период, нисам посебно била упућена у друштвена дешавања, културу и обичаје тог доба. Само сам знала за роман Ени Пру, и ништа више. Прочитала сам сценарио и опис мог лика и упитала Рида: "Матилде уопште нема у првих стотину страна романа, зар не"? Он ми је на то одговорио да сам у праву, и да тај лик пише искључиво за мене. Описао ју је као снажну жену створену да мушкарца баци на колена једним погледом - каже нам на почетку разговора Марша, додајући да је убрзо схватила да је у таквом свету за жену једини начин да не буде робиња био да постане мушкарац.

* Да ли је осам епизода серије успело да обухвати целу радњу књиге?

- "Окорели" су фокусирани на првих стотину страна романа и то је оно што ћемо видети за сада. Било је разговора о другој сезони, јер смо по завршетку снимања ми глумци, пре свих, пожелели да видимо још. Не знамо који су тренутни планови, али сви смо се сложили да бисмо волели да се дружимо са нашим ликовима још коју годину. Видећете, у почетку се прича одвија полако, али са сваком новом епизодом добија на замаху, тако да и не приметите када је крај.

* Будући да сте снимали у канадској провинцији Квебек, баш тамо где је прича и смештена, имали сте прилику да бар делимично искусите живот људи у тој дивљини. Какве утиске носите?

Фото: Национална географија

- Морам признати да се ситуација током тих неколико векова озбиљно променила (смех). У данашњем Квебеку, граду који је потекао из насеобине у којој је смештена наша серија, најопаснија ствар која вас може затећи јесте огроман избор предивних ресторана у којима се можете онесвестити од хране и пића. Тако да нам је у том погледу највећи изазов био како да уђемо у силне корсете и костиме, након гурманлука у тим ресторанима. Чак и док снимате само размишљате о томе где ћете касније нешто појести или попити. Шалу на страну, Квебек је заиста предиван град. Дух историје се може осетити на сваком кораку. Ипак, оно што ме је највише одушевило јесте то колико се озбиљно радило на овом пројекту. За потребе серије је усред шуме, на локацији која је удаљена готово сат вожње од Квебека, изграђено село које видите у "Окорелима". Дакле, није реч о студију или о већ постојећем сету. Сваки детаљ је стваран из темеља. Баш као и наши костими, маске, експонати. Око нас су биле праве животиње, а у баштама је само за ту потребу засађено право воће и поврће. Ако је било потребно да глумите како берете патлиџан или да хватате кокошку или свињу, баш као у 17. веку, сценографи су све обезбедили. Било је то право путовање кроз време.

* Које нове изазове у глумачком смислу вам је донела ова улога?

- Будући да сам мајка и домаћица, и да већ дуго балансирам између глуме и тога да скувам ручак на време и пошаљем децу у кревет, нисам имала изазове у физичком смислу. Много занимљивије је било да се привикнем на перике и одећу тог времена. Ипак, право откриће за мене је био тај историјски моменат. Када размишљате о Новој Француској у то време, инстинктивно помислите на гомилу људи у дивљини који се међусобно разумеју. То је тако само у серији. Они су ту, заправо, били скупљени и послати из свих делова Европе. Моја Матилде је са севера Француске. Други су са југа, неки из Енглеске, Италије, чак и из Јапана. За те људе језик је био велика баријера. А морали су да се боре заједно, јер су као скупина, колико год били различити, били Европљани у земљи која је у ствари припадала Индијанцима. Толики судар култура на тако малом месту за мене је био велика инспирација.

Препоручујемо

Познати

0 0

КРВАВА БОРБА ЗА НОВИ СВЕТ: Мини-серија "Окорели" почиње 9. августа

08. 08. 2020. у 12:19

Познати

1 1

АИДА ТУРТУРО У "КАЉАВИМ ГУМАМА": Без бола никада не бисмо знали шта је радост

15. 08. 2020. у 17:22

Познати

0 5

ИЗАЗОВНА ЗА ИГРУ: Лидија Вукићевић о новој улози у серији "Игра судбине" на Првој

14. 08. 2020. у 11:22

Познати

1 1

АДВОКАТУРА У МРЕЖИ МАФИЈЕ: Ускоро на ТВ крими-серијал "12 речи", ауторке и редитељке Јелене Столице, о адвокатима, судству и криминалу

14. 08. 2020. у 17:11

Познати

0 0

ФОЛАУТ: Видео-игра на малим екранима

25. 07. 2020. у 14:32 >> 14:32

Познати

3 2

ШВИНДЛЕРИ, ДРУГИ ДЕО: Дејан Луткић о наставку серије

25. 07. 2020. у 14:32 >> 14:32

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације