РЕДИТЕЉ МИРОСЛАВ ЛЕКИЋ: У тајне Србије нико до краја не може продрети
РЕДИТЕЉ Мирослав Лекић стоји иза изузетно гледаних филмова - "Степенице ка небу", "Догодило се на данашњи дан", "Боље од бекства", са којима је освојио многобројне награде, затим "Нож", који је у биоскопима одгледало 650.000 гледалаца, потом "Лавиринт".
После успеха са филмовима које је редитељски потписао, уметнички пут га води ка серијама: "Горе доле", "Отворена врата", "Позориште у кући", "Улица липа", "Сва та равница", "Јагодићи", "Жигосани у рекету"... Као редитељ није се плашио да улази у нове жанровске изазове, да приче води кроз епохе, стриповску естетику, као у "Швиндлерима", поетику "Све те равнице", таму, мрак и мистику "Лавиринта" и "Сенки над Балканом" и популарне крими-драме "Убице мог оца" и "Државни службеник". Његови сарадници кажу да као најхрабрији сликар ствара магију, и од себе, уметности и сарадника тражи најбоље.
- Сваки пут када улазите у нешто ново, постоји сплет ствари који вас "убеди" да је то потребно радити. Суочавање са нечим новим је изазов у коме, на некин начин, преиспитујете и себе и оно што сте до сада урадили. Свако ново снимање је авантура која доноси додатну дозу привлачности. Прва ствар која вас уводи у цео овај процес је текст. Када сам прочитао сценарио било ми је јасно да ћу се упустити у авантуру недовољно истраженог терена.
Сведоци смо великог броја серија које се снимају у последње време. Оно што их карактерише је фузија жанрова. Да ли ће се и у овој врсти литературе преплитати различити жанрови?
- Још у првом читању недовршеног сценарија жанр је био јасан. Иначе, немам свој омиљени жанр, напросто кад је нешто добро - онда је добро. Што се тиче жанровског преплитања, то је напросто нужност. Тешко је бити стопроцентно жанровски чист, тако да ће и у овом серијалу бити поджанрова у односу на главни, што је пре свега мелодрама.
Имате ли утисак да ће гледаоци бити изненађени, и да ли ће видети једну Србију коју не познају, посебно њену мистику, легенде, митове, веровање у необичне појаве, предања?
- Што се тиче Србије коју шира публика не познаје тако добро, заиста ће бити неколико мање познатих локација које изгледају изузетно. За ово друго, пре свега у смислу менталитета, Србија је таква да у њене тајне нико никада до краја не може продрети. А митови и легенде иначе су блиски нашем менталитету и стално присутни, мада тема серије нису наша традиционална предања. Реч је о неким новим урбаним митовима, присутним не само код нас него у целом свету. Важно је истаћи да "Бележница" није серија која се могла десити било где. Овако како је написана, и у роману и у сценарију, могло је бити само у Србији. Серија је веома локална, али садржајно веома отворена и јасна за разумевање, чини ми се било где у свету.
- Дефинитивно неке ствари су се промениле. Ексклузивитет филма који је раније постојао сада престаје да важи. Некада је филм третиран као много озбиљнија уметничка форма, док је телевизијски серијал био намењен широкој забави. Серијски програм је био и визуелно дуго хендикепиран због техничких услова под којима је емитован. Познати глумци су на заласку филмских каријера прелазили да раде на телевизији. Све се то с временом лагано мењало и серијски програм у целом свету постаје у сваком погледу равноправан са филмским. Серијал је сада и уметнички и технолошки равноправан са филмом, и тек долазе неке нове генерације које о томе и неће размишљати на начин који је још до пре неколико година био нека врста аксиома.
С ГЛАВОМ У ПЕСКУ НЕМА БУДУЋНОСТИ
КАДА узмемо само прве речи наслова серија, "УБИЦЕ мог оца", "СЕНКЕ над Балканом", "ЖИГОСАНИ (у рекету), затим "Државни службеник" и "Швиндлери"...све их повезују лаж, лицимерје, лоповлук, криминал, насиље, мито, зло... а сви толико чезнемо за "Отвореним вратима", где би нам луцидан хумор вратио осмех на лице. Мислите ли да нам је можда мало и мука од суровог одраза у огледалу?
- У једној серији један од јунака каже да наша будућност зависи од прошлости. Садашњост је тренутак где на искуствима прошлости обликујемо будућност. Можда нам је већ и мука од суровог одраза који гледамо у огледалу, али то смо ми. Да бисмо се једног дана заиста од срца и са радошћу смејали гледајући тај одраз, морамо га данас мењати. Живећи са главом у песку, или закључани у неком свету сопствених илузија, тешко да можемо изградити било какву будућност, не само за себе него и генерације које долазе. Наравно да не мислим да понекад, макар на филму, не можемо живети и у свету у каквом бисмо хтели да будемо. Проблем је само када нам илузије постану стварност.
Препоручујемо
Теме које обрађујем долазе из душе: Редитељ Миша Терзић о “Тајкуну” и другим пројектима
14. 06. 2020. у 15:48
Доктор Павле у "Јесењим кишама": Лале Павловић пише домаћу серију о лекарима
19. 06. 2020. у 17:18 >> 17:02
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)