Борисав Ђорђевић (1952 - 2024) 3: И смех и плач

БЕЗ сумње важан бенд, "Рибља чорба", група уз коју се генерације уче рокенролу и чије име одувек гарантује пунокрвну рок свирку, тешко да би икада стекла толики значај колики су јој, дословно преко ноћи, омогућили Борини стихови.

Новости

Премда исписани на нашем малом језику (да су на енглеском, заиста би Бора одавно стајао раме уз раме са Диланом, нема сумње), те заувек за странце неспознатљивих дубљих значења, ти су стихови, мајсторством са којим су срочени, генијалношћу и оштрином порука, и енергијом са којом су изведени, напречац освојили свет. "Чорба" је постала велика, најзначајнија ствар из Југославије "после Тита", пунила хале и стадионе, бирала сараднике - попут угледног лондонског продуцента Џона Мек Која, ког су одабрали на таласима успеха "Мртве природе" (албума из 1981. са једним од најиконичнијих омота из мануфактуре Југослава Влаховића, чија ће графичка решења за омоте постајати култна готово у мери у којој су то Борине песме).

А те песме... "На западу ништа ново", која у истој мери може послужити да опише ово, као и то време с почетка осамдесетих, сецирана је тада стих по стих, сведочећи о огромном утицају рокенрола - или пак Чорбиних стихова. Знали су борци из којекаквих одбора, изгледа, боље од Боре, "шта је песник хтео да каже": побуна ветерана из скопске општине Карпош због стихова "за идеале гину будале" и "кретени дижу буне и гину" покренула је лавину, загрмели су Субнори са свих страна са захтевима да се плоча моментално забрани зато што борце за слободу наше отаџбине назива будалама и кретенима, а редакције су биле затрпане позивима на линч.

- Комплетан скандал са песмом "На западу ништа ново" завршен је на врло чудан и волшебан начин - открио је Ђорђевић. - СУБНОР Југославије волео је да приређује забаве за чланове. На њима је певала једна постарија певачица која није имала снимљену ниједну плочу, али су је борци редовно звали. "Напиши две песме да поменута дама коначно сними сингл и проблеми ће нестати", јавио ми је један мој утицајни рођак. Не будем лењ, већ напишем две јако добре песме. Не сећам се једне, а друга је била "Стани мало кафански свирачу" коју су касније снимили "Споменари" и за коју многи мисле да је староградска. Убрзо је уследило и званично саопштење за јавносг СУБНОР Југославије "да аутор Ђорђевић говори модерним језиком своје генерације, што је за сваку похвалу, да својим стиховима није желео никога да вређа већ да укаже на присутне проблеме савременог друштва што је, опет, за сваку похвалу", а "Рибља чорба" од Савеза омладине добије престижну Мајску награду! Мислим да нам је читава афера само дигла тираж на преко пола милиона, јер наш народ обожава забрањено воће.

Много пута се Бора заљубљивао а ретко кад волео, али је манекенки Биљани Невајди, својој великој никад до краја оствареној љубави јединој посветио чак три песме - најпре повређени песник у возу за Београд кроз сузе исписује "Остани ђубре до краја", а потом на исту адресу тј. истој жени пева и "Ја сам још она иста будала" али и (више од четврт века касније) - "Последњу песму о теби".

Певао је, много бруталније, и (о) политичарима, као прави пунокрвни Чачанин - град који су и Тито и Слоба заобилазили ко киша Крагујевац, град који једноставно не подноси да му се намећу ауторитети. Тита је Бора "видео" само једном, као мали, а и Слоба је у Чачку био само једном и "благо речено, нај..ао".

А најлепше је код великог песника Боре Ђорђевића било велико поштовање, нескривено дивљење другим великим песницима. Арсена је уздизао као бога, Џонија Штулића сматрао једним од најизузетнијих стваралаца поштујући његово особењаштво... А колико год да се писало о ривалитету "Дугме" - "Чорба", са Бреговићем Бора је створио чак две песме. Њихову заједничку "Педикулис пубис" Брега је ставио на албум "Косовка девојка", а "Диско мишић" Бора на албум "Истина".

Исти онај албум на ком се 1985. нашла највећа међу највећима, песма званично проглашена за најбољу те деценије, она која је многима обележила цео живот, она за коју кажу "Само њу да је написао, било би довољно". "Погледај дом свој, анђеле" понела је наслов романа Томаса Вулфа који говори о Америци, док Борина песма говори и о нама, и о њима, о свима, тада, и сада, увек... Брутално, сирово, искрено, дубоко потресно и - тачно. Песма је то која потпуно другачије звучи и добија особена значења када је изводе (било дечји хорови, било одрасли гласови у пратњи симфоничара...) у разрушеном Вуковару, или у Штрпцу - где је "припадница окупаторских снага" како је Бора назвао гошћу из Француске, потражила певача после наступа да би му рекла како никад није видела народ који се истовремено смеје, пева и плаче...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације