КАДА КАЖЕМ СРЕТЕЊЕ ПОМИСЛИМ НА УСТАВ: Последњи интервју Боре Ђорђевића за "Вечерње новости"

ОН је био певач храпавог баритона, песник, писац, композитор, један од врхунских и најутицајнијих аутора српске рок сцене.

Фото Н. Фифић

Бора Ђорђевић у последњем интервјуу за "Вечерње новости" дао је у фебруару ове године, а говорио је о концертима, песмама, Еуросонгу, али и Србији. Интервју који смо објавили 16.02.2024. преносимо у целости.

Осим што публика уместо упаљача на концертима држи мобилне телефоне, примећујете ли још неку разлику у односу на наступе с почетка каријере?

- На рок концертима разлика не постоји. Постоје разлике од места до места. У Македонији сви јако добро певају од почетка до краја, негде се мало теже "откраве", па почну да уживају тек око пете-шесте песме, "преко баре" носталгија је велика па је све емотивније, има и суза... Свака врста музике има своје фанове.

Фото Н. Фифић

Нове песме свирате на концертима, хоће ли се и када појавити на албуму?

- Не питајте ме ништа за албум. Ево чека издавача око три године. А издавачи оклевају или мувају. Ево зашто. Тиражи су бедни. Нико не купује ЦД. Новија кола немају плејере. Мало боље се продају плоче, али недовољно добро. Једини новац постоји у платформама, друштвеним мрежама... Ми смо старомодан бенд и у модерну технологију се не разумемо најбоље. Не знам како народњаци и ови нови клинци увећавају број прегледа, можда и не увећавају, али ми се тиме не бавимо. Зато издавачи узимају паре баш од тих платформи којих има безброј. Нама, који смо створили те песме не остаје ништа. Слично је са емитерима, али то је друга прича. То подручје је релативно ново и није прецизно правно регулисано. Објавићемо албум у сваком случају. Или ћемо добити праведан уговор или ћемо га издати сами. За ваше читаоце ево насловне стране омота који је, као и увек, радио Југослав Влаховић, овога пута уз помоћ сина Јакше.

Шта је за вас Сретење? Да ли дан када се срећу зима и лето, када мечка изађе из пећине да види своју сенку, дан када је Карађорђе подигао Први српски устанак, односно дан када је Србија добила први Устав?

- Схватам значај Сретења као верског празника, схватам значај Првог српског устанка и Карађорђа (и он је посебна прича), али у овом тренуткуУстав је прва ствар на коју помислим. И то не тај први, већ последњи српски Устав. Тај највиши законски акт једне земље је донет на једвите јаде. Добри српски народ је био страшно уморан од честих гласања па је неопходни кворум постигнут тек када је његова светост, почивши патријарх Павле, изашао на референдум и гласао за доношење новог Устава. Зашто је тај, још увек важећи, Устав, толико важан? Зато што у њему пише да је Косово неодвојиви део Србије.

Желим да кажем да је онај ко покрене иницијативу за промену или измену Устава, једноставно издајник. Нама је од Косова и Метохије остало само то што у Уставу пише. Зато ми нимало није важна мечка и њена сенка, дани мрмота, па ни озбиљније теме.

ПОВЕРЕЊЕ За "Новости" је Бора објавио књигу "Шта је песник хтео да каже", Фото Промо

Како коментаришете лагану смрт ћирилице?

- Вреди се борити за ћирилицу, српско писмо. Довољно смо образовани да се, кад треба, у комуникацији служимо латиницом, али ћирилицу морамо сачувати по сваку цену. У Израелу, који је изразито прозападно настројен, обавезни су натписи на јидишу. На Кипру су на радњама рекламе на грчком, енглеском, руском и јидишу. Поштуј туђе, чувај своје.

Понекад ми се чини, кад улазим у стари део Београда из Новог Београда, да улазим у нечију колонију. Све рекламе су латиничне.

Хоће ли за пола века неки ваши наследници имати коме да свирају?

- Не знам, тешко питање. Генерацијска ствар. Од овога што клинци данас слушају, једино су гори маторци и маторке који покушавају да их имитирају. Могуће је да ме је прегазило време, али мени је то скроз безвезе, очајно певање, никаква свирка, част изузецима. Мало су им и теме ограничене. Дакле, пева се о дрогирању, шибању, најчешће са пандурима, кресању (само кресању, ништа љубав), добрим колима, лови, лови, лови... Ствар укуса.

СЕЋАЊЕ Годинама Борин музички "сапутник" и "брат" на сцени био је покојни Миша Алексић Фото Tanjug

Србија ће ускоро на фестивалу "Песма за Евровизију", изабрати свог представника на "Евросонгу". Пратите ли "Песму Евровизије" на којој, реално, наша земља није имала добру песму још од Марије Шерифовић и Жељка Јоксимовића?

- "Песма Евровизије" је одавно престала да буде такмичење квалитетних песама. То је углавном педербал, ревија неких чудних створења (благо речено) и, пре свега, политичка манифестација. Сигуран сам да ће, чим почне да се такмичи, квази држава Косово и победити. Кад су могли Украјинци више пута, моћи ће и ови из истих разлога. Што се наших тиче, Марија је толико добра певачица и "Молитва" је толико добра песма, да је победа морала да се деси. Жао ми је што је Жељку Јоксимовићу неправедно измакла у два наврата. Од овогодишње "Евровизије", што се наших учесника тиче, изузетно су ми се допале две песме. Констракта је поново одлична и на нивоу претходног учешћа уз сјајну подршку бенда. Највише ми се допала девојка која се појављује под именом Бресквица.

Песма је невероватна и мора да победи на српском нивоу. То што се неко буни не треба да утиче на наш жири, али ће утицати на жири ЕУ. Уосталом, питаћу вас: Зар црни орлови нису прекрили небо?

О родној равноправности

A КАКО би изгледала нека ваша песма ако бисте морали да је напишете водећи рачуна о родној равноправности?

- Рећи ћу вам нешто што није за јавност, је..а вас ваша родна равноправност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације