СВЕ МАРИНИНО НЕДОСТАЈЕ, АЛИ МОРАМ ДАЉЕ, ОДАБРАО САМ ЖИВОТ: Исповест Футе Радуловића - Открио шта се све дешавало у њиховом дому

НАКОН губитка оба сина Милоша и Милана те вољене супруге Марине али и оца Александар Фута Радуловић некако је смогао снаге и наставио даље.

Фото Новости

Прихватио је своју судбину и одлучио се за живот.

Рад на биографском филму "Недеља" који је описао живот дорћолске легенде само га је подсетио на то какав је мајстор музике и колико је његова стваралачка пауза била хендикеп за нашу музичку сцену

Фото Новости

Након петнаест година паузе, низа животних трагедија, по први пут Александар Фута Радуловић проговорио је о животу пре и после Марине, о томе шта га је натерало да поново узме гитару у руке, докле је дошао рад на новом албуму Цеце Ражнатовић али и његовом новом пројетжкту "Трибуте то Џеј бенд" на који је јако поносан.

- Знам да сам ја задњих година био преокупиран неким другим стварима. Ето, смогли смо снаге да нађемо неки слободан термин па да направимо ту неку малу причу.

Ми ћемо се данас фокусирати на оно што нам је у овом тренутку најважније. Како кажу? Шта је на крају? Душко Радовић, шта је на крају? На крају је нови почетак. Јесмо ли на новом почетку?

- Јесмо. Значи, после много дешавања и много збивања негативних, позитивних у задње време, у мом случају више негативних, дошло је време да се нешто промени. Ја сам све то што се издешавало ставио са стране, променио причу и решио, определио се за живот. Неки који следује... Тај живот са собом ће носити исто као што је онај други део мог живота који је иза мене, носиће неке нове ствари. Ја бих волео да више носи срећнијих, него несрећних ствари. Али, пошто је цео мој живот везан за музику, са музиком ћемо и да наставимо и тај, један крајан, аутоматски нови почетак је наставак само једне приче која је до сад трајала, тако као што је трајала. И ја се надам да ће се то истим темпом и наставити. Можда чак и успешније, не знам се. Без обзира на те хендикепе што сад рецимо нема Марине која ће да настави тај свој део. Али Боже мој, идемо даље. Биће неки других текстописаца.

Можеш из свог примера да кажеш да је музика лек. Да ли је музика та која може да излечи оне најстрашније емоције које носимо у нама?

- Може тако да се каже, у мом случају поготово. Није то само гитара, то су и остали инструменти. Значи, музика, то је један збир звукова који није свакидашњи, који се разликује од ових нормалних звукова које чујеш око себе. Побегнеш у један други свет. Тај неки свет који те окружује, он има своје законитости, не можеш пуно да га мењаш. Ово једноставно дође као еxит за неке друге ствари, где те неке ствари нису у првом плану, потискују се итд. Тако да музика као само музика, као тонови, као те неке фреквенције итд. могу да кажем и да лечи и да помаже. Једноставно те ставља у другу страну. Помера те из те неке нормалне приче и једноставно скања те, чува те и на крају, што да не кажем, и лечи.

Нема човека који се није обрадовао у децембру месецу када је наша највећа звезда Светлана Цеца Ражнатовић најавила да излази са новим пројектом песмом "За крај" на којој сте заједно радили. Већима је тада коментарисала "супер, Фута се враћа, Фута нам је недостајао". Да ли је Фута уопште одлазио све ово време?

- Па ја све ово време никад нисам одлазио. Једно време сам се мало склонио, притајио, јер су, рецимо, почетком 21. века, ајде да кажем неке 2007, 2008. кренуле су да се дешавају неке негативне ствари у мом животу. И мало ми је било превише свега, поготово тог мог рада који је био свакодневни, сваконоћни и тако даље. Решао сам мало да се одморим. Не скроз, али, ето, направио сам неку паузу. Тако да сам неким мојим колегама, који су ми били симпатични, уступио место да могу да раде. Сада да их не именујем и да их не набрајам. Али сви они су су били у варијанти, ето, сад ћемо ми да наставимо то што је било, па да не кажем да је то Ресовско-преписивачка школа и тако даље. Марина је наставила истим темпом да ради, чак је и појачавала причу, па је нашла и помоћнике, сараднике за текстове, она се није мешала у музику. Ми смо лепо од старта направили ту неку варијанту, да је то нека заједничка наша прича. Да објасним, постоји мелодија, постоји текст, то ти чујеш код неких певача или група кад певају. Али ту маса ствари постоји око тога, постоји и аранжирање, постоји сад и програмирање, постоји и продуцирање, постоји и снимање, постоји и свирање. Значи, мој посао се једноставно састоји из десет тих неких сегмената, који су везани за овај крајњи продукт, који се зове снимак, песма. А песма као песма може да се свира уз гитару, хармонику, може и без ичега, могу само певачи да певају. И ти онда само као тај крајњи конзумент чујеш тог певача, који нешто саопштава, у ствари саопштава ауторску неку причу, његову идеју и тако даље. Значи, ми смо имали тај неки, ај да кажем, заједнички договор, осим заједничког живота, наравно, да је Маринин део био тај да се бави само текстовима и цела њена пажња је била усредсређена на писање текстова. У шта се ја нисам пуно мешао, али морао сам да сарађујем са њом као и она са мном на овом музичком плану. Њу тај музички део није много занимао, њу је само занимао онај крајњи продукт да тај певач буде довољно сугестиван, да он шаље неку поруку, онда шаље њено то што је написано. И онда или смо задовољни или нисмо задовољни. Али док се не дође до те крајње фазе, ту има доста тих, ај да кажем, промена, измена, док се не нашминка све како треба.

Вас двоје сте били једна целина, кажу да ће таква целина више тешко да се понови. Како сте схватили да сте вас двоје компатибилни музички, у ком моменту, у које песми, у ком тренутку?

- Ми смо се упознали негде половином 1982. године, па смо се дружили неко време, ја сам тад био услужни гитариста групе Зана. Жика и Радован су нас упознали. Ја сам дошао да заменим гитаристу који у то време био на одслужењу војног рока. И то је трајало годину дана, баш у време кад се појавио албум "Додирним и колена" групе Зана, који је, ја мислим, њихов најуспешнији албум у целој каријери. Тако да то неко време смо се дружили, па смо се после мало другачије дружили, онда смо се и узели на крају, и кренула је та нека друга заједничка прича, да је она и даље радила тај свој неки посао са текстовима. Ја се у то нисам ни мешао, а ја сам углавном свирао. Ја сам свирао и роцк'н'ролл и неке друге ствари који су везани за то, тако да онда нисмо баш пуно времена проводили кући заједно. Онда једног тренутка она каже: "Што ти не би могао да рецимо компонујеш те неке песме, када видиш шта ми доносе ови они". Нешто јој се допадне, није се баш њој све допадало то што су јој доносили и давали. Али је она и од тога правила боље него што је било. Ја сам чуо и једно, чуо сам и друго. Нема везе да ли је забавно, тад је углавном било доба фестивала. Значи све је било подређено тим фестивалима и то је била ограничена прича да ту не можеш ти пуно да побегнеш од тих клишеа. Значи знале су се теме које су биле прихватљиве текстовима, углавном, а и музички за фестивале. Није имала довољну слободу да у таквим неким жанровима покаже све оно што је у њој, што би изашло. И онда она мени каже: "А што не би ти почео да компонујеш то када сви ови неки други компонују?" И ја јој кажем ако бих узео то да радим, онда не би преписивао ове неке песме које постоје. Не видим ја себе у тим неким песмама, пошто сам ја до тада свирао разне врсте музике. Прво роцк анд ролл, па онда свадбе, весеља, и хотелских месечних аранжмана, испраћаја. Ако би ја кренуо тим да се бавим, ја бих онда кренуо то нешто своје да правим са свим овим што сам до сада, дај да кажем, асимилирао и то што држим у себи, на неки свој начин. Па то да пробам и ако то прође, да прође.

Фото Новости

И онда је дошао и тај нови звук који сте вас двоје пласирали, народна са примесама поп и роцк музике.

- Мени је ту Горан са "Дугметом" имао репер варијанту да је он у роцк н' ролл убацивао те неке фолк мотиве, где су неки то прихватили, где неки нису то прихватили. Све заједно, кад ставимо то мало са стране, то је било роцк н' ролл. То други нису радили па су почели да копирају, али то већ није било то. Ја сам тај његов рецепт мало окренуо наопачке. Значи, код њих се то звало роцк н' ролл, а овде су то после крстили као фолк роцк, поп фолк, после је био и турбо фолк и тако даље, али свирка је ту малтене слична, говорим се на музичке стране. Значи, за разлику од оног што је било до тад, ако говоримо да је ово сврстано у неку фолк музику, мада кад скинемо аражман и кад скинемо остало, то су у ствари 70-80% песме су забавне, нису народне. Има, кажем, и народних. Само сам ја окренуо у причу да је више хармоника заступљена. То је била моја поставка инструмената, то су 3-4 човека, не треба 20-30 људи да дочара нешто што може да се дочара са пар инструмената.

1986. године код тебе и Марине долази Џеј. Како је изгледао тај први сусрет и колико је веродостојно приказан у филму "Недеља"?

- Па не знам да су погађена баш имена свих ликова, јесу били присутни у тим нашим животима касније, али први пут је дошао Џеј тако што га је довео неки наш заједнички пријатељ који се звао Зоран, Чиз. Ја мислим да се он не помиње у филму, Цакун се помиње, али Цакун је Џејов пријатељ, двогодишњи, који је вероватно дошао касније. Значи први пут га је довео тај Зоран, који је нама продавао гардеробу коју су они шанирали и крали горе по Италији и по некој Аустрији, Немачкој, гардеробе, ципеле, парфеме, сатове и тако даље. А коју је Марина вољела јако да купује. Куповало се нешто и за мушку страну, али углавном је било за њу, много је волела те ствари. Он је био један од многих који су долазили, Зоран, Зоран се зове. Апсурд је тај што је човек тотално био без слуха, тај Зоран. Дешава се да он саопштва нама да су били у кафани друштво неко, пре неки дан и био је ту неки мали циганчић који је певао. И ја питам добро али ко је то слушао? Каже, не знам, али он пева те неке песме, кад он узме микрофон да пева сви скачу и сви, не знам, аплаудирају, тапшу, сви су задовољни, једноставно, та његова енергија осваја те неке слушаоце који су присутни у том тренутку. И сад питам ја, добро али како он пева, јел ти можеш да нам препричаш? Каже, па не могу да вам препричам, ја сам човек без слука, али знам како реагују људи и мислим да је добар. Добро, како рекао он изгледа? Каже, па то је један мали, метар и по циганин. И питам ја тог Зорана јел можеш ти нама да доведеш њега, да ми пробамо, пошто јој видим да нам је интересантан, таквог нисмо имали у клану како данас кажу. Џеј се појавио код нас са екипом, која је касније дошла, њих четворица, петорица су дошли са њим. Један је стао у један чошак, други је стао у други чошак, трећи је тамо, четврти је овамо, таква им је, ваљда, била њихова шема да су дошли да сниме какав је нам је стан, шта има у стану, што је мени било мало чудно. И нормално дошао је Џеј да ми мало пробамо и онда смо пробали, не знам, ми смо сви били одушевљени. То што је било препричано од стране човека који нема слуха, он је само дочарао 15-20% од целе те импресије да је то уствари тај који нама треба.

Фото: АТА имагес

И какав је био? Је ли био стидљив? Како је изгледао тај ваш први сусрет у студију?

- Дошао је код нас кући. У филму је приказано да је први сусрет био у студију, уствари био је у кући код нас. Он је од почетка до краја приче што ја знам увек био исти. И вероватно је то један од разлога што су га сви волили. Отворен, једна чиста душа, увек је насмејан и кад је тужан он је такав, значи или су сузе или је смех. Њему је шта год да уради, можда и погрешно понекад, њему је у старту одмах опраштено. Никад се нико није наљутио на њега. Ја не знам да ли је неко икад био љут на њега, осим кад је мало претериво, то под старе дане.

Део Џејовог живота био је и извесни Џамба његов рођак, који је такође за тај први албум написао једну песму. У медијима су се појављивале разне спекулације везане за Џамбу, па би волала да ми демистификујеш ту причу, нико је неће боље испричати него ти који си био актер.

- Џамба је био његов брат од тетке, који је био с оне друге стране закона и кога ми он у старту није помињао. Али је постао тај неки брато тетке који је био тај неки. Па сви су тамо из тог краја били "ти неки", али овај је био малтене тај који је био приватни делилац закона. Он је решавао оно што не може да се реши ни по институцијама, ни по милицијама, ни по судовима. Осим нашег тог скупљања материјала који је трајао годину дана, ја мислим, једна од песама на том албуму је била "Тешко је живети" или "Тешак је живот мој", тек после ја чујем сад зашто тај други назоив, објаснићу. Дошао је Џеј са причом и каже: "Имам једну песму, знаш од мог буразера, он је мало неизгодан и ми треба да снимамо ту песму". Реко добро, јер ми морамо да снимимо или требамо да снимимо или у чему је проблем. Па каже, он ће да се наљути, онда смо сви у проблему. Који сви су у проблему? Па каже, ја сам у проблему, онда ће да се наљути на мене што ја то нисам снимио, а обећао сам му. Добро ја кажем сад, ако је добра, нема везе што је брат од тетке криминалац, што је ово, што је оно, ако је добро, ми ћемо то да снимимо. И он мени то отпева песму, без инструмента, без ичега, рекао, па ово уопште није лоше. Ја рекао, тај твој брат није лош и питам га а када он то пише? Па каже мени Џеј, он пише то углавном у затвору, или у иностранству када је у бекству. Па му падне на памет и то је он мени отпевао. Сниминимо ми то као што је познато, 1987. године и до дана, до пре пар месеци, та песма се водила као та. Не би ли ми сад кад је изашао филм "Недеља", и кад је била промоција филма у Хрватској јавља нам се продуцент филма, Владан Анђелковић, каже имамо проблем са песмом не уклапају се подаци те Хрватске агенције које штити ауторе ХДС, ЗАМП и СОКОЈ. Кажем му не разумем, шта није у реду, ми смо уредно потписали све ауторе, како већ јесте, за Недељу, за Успео сам у животу, чак и ове које су у песму коришћене, значи све, ја не видим да је проблем. Каже, проблем у тој песми, "Тешко је живети", и зато што се та песма зове "Тежак је живот мој", и тај аутор Џамбо није оригиналн и аутор музике и текста него Ђорђе Новковић, реко, ја сад то први пут чујем. Значи, то је било кад је била премијера филма у Загребу. И онда се, значи, отварају карте и цела прича излази на видело. Аутор песме "Тешко је живети је Ђорђе Новковић, он је писао текст и музику за ту песму. У оригиналној верзији је пева певач Алага Гагић 1973. године објављена, песма се зове "Тежак је живот мој" и постоји на YоуТубе. Е сад, био је проблем, сва срећа што је Борис Новковић Ђорђев син, па је он схватио о чему се ради, тако да је могао да нам се направи проблем. Тако да ја тек после колико, 35 и 6, не знам још колико година, сазнајем да смо ми били у заблуди. Да је то нама представљено тако. Једноставно, онда сам разумео ту Џамбину неку причу: ако уђе да опљачка неку у радњу, то он узме, присвоји и то је његово. Њему се то допало, он је ту видео неку своју животну причу, тужну, и он је то, једноставно, присвојио себи и пласирао као своје.

У филму "Недеља" приказан је и Џамбин нестанак који није аутентичан са стварним догађајем. Наиме, представљено је да је Џамба нестао током Џејевог првог концерта на Ташмајдану 1991. Да ли је то права истина.

- Па ја могу да кажем што ја знам. Значи 1991. је био концерт на Ташмајдану, први велики његов концерт. Петак 13. Чак је Џамба и његова агенција за сецуритy, Кармен се звала, они су радили обезбеђење за концерт. То се сећам. А сад у филму је испало овако да њега није било. Дакле, то нису аутентичне сцене, зато што, кажем, он и његова екипа су били присутни, баш поред бине је био, цела та екипа. Те 91. године. Следећи концерт који смо имали на сајму, 92. са другим албумом, то је било на дан Вештица, 31. октобра. Е, ту већ Џамба није био присутан. Значи, ово је 92. а 91. је био присутан. Е, сад, шта се ту дешавало у међувремену, не знам, чуо сам сто прича. Направио је неки проблем, нешто је било, и ођеданом њега више од тад нема. Исто као што су, рецимо, ту неку песму која се везивала за њега као аутора, везивали после, да је он учествовао у неким другим песмама, текстима, што сада раде. Значи ево, ово је, рецимо, репер како је он правио песму, ту је он показао како је неки "аутор". Ово је прилика за те неке друге што су измишљали те неке приче, е сад бих волио да видим шта ће сад да кажу.

Алудираш на то да нису истините приче које су се појавиле да је Џамба учествовао у писању песме "Недеља"?

- А нормално да је неистина.

Како је настала та фамозна Недеља? И да ли сте у том тренутку могли да наслутите да ће та песма да обележи ваше животе?

- Рачуна се на нешто кад се нешто прави. Значи, увек имаш од десет песама две, три на које највише рачунаш. То су углавном брже песме. Ми смо тад кад је тај албум изашао, то је 90. на 91. Недеља, имали на том албуму и "Угасила си ме", имали смо "Ко се с нама дружи ", на то смо највише рачунали, то је брза песма. "Будим се често по ноћи", сад да не набрајам песме, "Лубеница", то је био по многима његов најбољи албум који има осам песама. Тако да нисмо знали да ће то тако да исподне на крају. Знали смо да је добро и знали смо да је другачије. Мени је инспирација за "Недељу" била нека сицилијанска музика, гледао сам те неке серије о тим неким мафијашима, али сам слушао, нисам гледао више слику, него сам више слушао. Испало је да су се и овде мафијаши највише препознавали у њој. Уз песму "Недеља" испраћане су жртве мафијашких обрачуна у Београду које су тада биле честе. Чак је Џеј на неким сахраном био позван да пева ту песму, без обзира на то да ли је био пријатељ са покојником. Ту се Марина лепо надовезала на то, уклопили смо се у целу причу. Јесте да је Џеј стално имао ту неку своју визију, да би он снимио филм о себи, да је ту нека бела жена. Увек је имао, али то је све било оно штуро.

Појединци су покушали да оспоре то што си изабрао Цецу Ражнатовићу, нашу највећу музичку звезду, да отпева насловну нумеру под називом "За крај". Који су твоји разлози за то што си Цецу позвао да отпева ту песму и ако можеш да нам откријеш у каквим односима су били Цеца и Џеј и да ли сматрсасш да би му било драго да зна да је Цеца отпевала ту насловну нумеру?

- Од 1992. године кад смо ми, Марина и ја упознали Цецу, кад је дошла код нас да кренемо да радимо, 0д тад, па до краја приче, њих двоје су били добри и дружили се и сви заједно смо се дружили са свим тим људима са којим сад да ли да помињем или не помињем. Значи, тај њихов однос је био другарски, нормалан, не знам, никакав проблем никад није постојао. Други измишљају те неке сад смицелице и проблеме, зашто овако, зашто онако, значи они су чак заједно били, не знам, на гостовањима разним. И Цеца, и Џеј, и Оливер Мандић, и био је и Жељко Шашић, не знам тамо колико се сећамо у то време, они су групно ишли по гостовањима, дружили се и тако даље. Никакав проблем, зашто не бих био задовољан? То је трајало, кажем, од тад, па деценијама даље.

Зато што си знао да је њихов деценијски однос јако добар, ти си се осмелио да зовеш Цецу, или зато што си знао да емотивно не може нико ни близу да изнесе ту песму? Јављали су се многи певачи који су рекли, е, ја сам требао, е, нисам ја требао, е, требао је овај, е, требао је онај то да отпева.

- Свако види себе у оном што се види. Значи, ти не можеш ником да забраниш да види себе у нечему. Ја сам ту видео у причи Џеја да он пева ту песму јер смо ми ту песму направили, не знам колико година пре овог снимања филма. Маринин и мој систем да смо те неке песме и мелодије које ја мислим да су не знам за кога склањали са стране. Јесте јесмо, ми смо склањени те неке песме за које мислимо да су мало боље. Па и Марина је склањала неке реченице који су јој јаке биле у том тренутку за неког певача или певачицу. Ја сам за Џеја посебно склањао те неке мелодије, јер не знам ко би боље то од њега мелодијски дочарао, још кад се надогради са добрим текстом, то је онда пун погодак. Тако је радила и Марина. И та песма је, рецимо, стајала са стране годинама и сва срећа Марина је успела да направи текст. Ја сам ту видео Џеја у тој мелодији и дан данас видим њега. Да то отпева Цеца била је жеља продуцента, била је жеља разних, неки су се чак и протевили са питањем "а што баш Цеца". Ја сам их питао јел имате неку бољу варијанту ко би то другачије дочарао, такав текст, такву песму, с обзиром на то да ја знам шта све може она. Ето, 30 и скоро 35 година радимо заједно.

Улази Цеца у студио код тебе после толико година, и? Каква је емоција?

- Па не знам, ја паметим ону Цецу из '90-их кад смо снимали, то је био један глас, једна боја гласа, то је, значи, била једна жена. То је један, други глас сад. Јесте да је то тај исти глас, иста жена, иста боја. Неке ствари су се промениле. Она је сад много зрелија у тој некој причи, много је тога прошло у међувремену, отпевала је и оно што рецимо по мени није требало да пева а то су неке песме које ја рецимо не могу да запамтим, рецимо. За свих ових година, откад нисмо ми радили, не кажем да то има, има ствари које ваљају, хвала Богу, него не знам, нешто кад бираш материјал, па кад не журиш ти, онда имаш више времена да не погрешиш. Ово је било, е све мора да буде, е све мора тако, тог датума, ја сам против тога. И она је увек знам имала неку фикс идеју да треба да буде концерт на њен рођендан. Запамтио сам 14. јун, јесте и то мора да буде тад. Био је први пут Таш, па је после био Пионир. Кад сам ја радио овај трећи заједнички албум "Фатална љубав" и "Монотонија", и "Иди док си млад", са тог албума, онда знам да је био организован концерт у Хали Пионир. И знам да је посебно за те прилике Аркан инсистирао да се стави нека друга, нова, најавна песма, а постојала је песма "Исусе", коју је Оливер Мандић радио за себе, а Марина је писала текст. То треба да буде као најавна шпица или, не знам, реклама за концерт у Пиониру 96.

Песма "За крај" је песма за коју волиш да кажеш да видиш "Кукавицу" у тој песми.

- Рачунали смо да ће та балада добро да прође, а да ће толико добро да буде прихваћено код публике, ја то нисам очекивао. Па није ни Цеца очекивала, па нико није од нас очекивао да ће тако да испадне. После 2-3 дана пуштања мени шаљу пријатељи из Словеније, из Хрватске, из Европе, да то већ ти дежурни бендови свирају да је ушла у кафану. Видим ону енергију, оне Кукавице коју је имала. Чудно је кад се појавила та песма, док није ушла у народ, док је није свако прихватио и свирао требало је времена, ово је имало бржи ефект. Сад да ли је то због филма, не знам, али сад је утихнула причао о филму, али песма и даље остаје. Где год се појави, и у таксију, и на било ком јавном месту је је чујем. Видео сам и како публика на њеним концертима реагује на ту песму, стоје и певају као да певају химну.

Цеца је много пута испричала како је дошла до "Кукавице". Да ли си се и у једном тренутку двоумио да ли она треба да опева ту песму или не?

- То је рецимо као и ова песма "За крај" коју немаш коме да даш. Значи ти имаш избор од 10, 15, 20, 50 певача, који певају ту неку сличну музику. Сада они се зову Цеца, Брена, Драгана, Ана и тако да их не набријам. И онда направиш неку песму која по теби не припада ником од њих. Поготово кад ту дође и текст, и онда сад ја и Марино се погледамо, реко, шта сад, коме би ми ово дали, и схватимо да немамо коме, да оставимо са стране па ћемо да видимо. Па онда, дође један, дође други, дође трећи, па онда чује неко то и не чује. Зависи од певача који је народњак, како ће он да чује ту песму "Куковица"? Весна Змијанац је ту нешто чула, то се њој допало, она је волела да то нешто буде другачије, да она буде другачија, па и да нека песма буде другачија. То се њој допало, али никада то нисмо снимили. Другим певачима којима смо пуштали али нико није одреаговао. За разлику од свих ових певача, певачица, који су били присутни, коме је била презентирана та песма, једина се она на прву лопту залепила и каже: "Е, ово је то, јесте дали, ово неком" реко, нисмо ником дали, каже, ово је за мене. Она је прва препознала ту песму, препознала себе у тој песми, тако да је њој и отишла. И онда смо снимили за фестивал. Тај албум први што смо снимили, 92. је био готов ја мислим, фебруар, март. Тако да је та Кукавица пласирана касније него што се албум појавио почетком године, пар месеци касније. А прошла је боље него све остале песме, не кажем да су остале прошле лоше.

Да ли је Цеца била ваша миљеница?

- Ајде да кажемо да је Џеј био мој миљеник, а да је Цеца била Маринина миљеница, и остала, а да су њих двоје заједно били, ето да кажем, наши миљеници.

Питам те то из разлога што и дан данас Цецу осуђују да је имала протекцију код вас па је добијала песме које су рађене за друге колеге. Рецимо Јасна Миленковић Јами и дан данас тврди да јој је Цеца украла Фаталну љубав?

- Украла?

Да, украла.

- Свако би за себе оно што му се свиди. Јесмо ми излог, ајде да кажем, али нисмо излог за изволите може. То није исто. Марина и ја смо правили песме за нас. Па смо онда сврставали, ово би било добро за овог, па ово би било добро за оног, итд. Никад неком певачу нисмо презентирали песму за коју смо ми мислили да није за њих. Значи, песме смо правили како нама падне. Да ли ја свирам, па она ту нешто препозна, или она кува, па мени се тај неки део тамо допадне, нема везе, то је сад нека домаћа прича. Ми смо писали за нас, па смо одређеним певачима, одређене песме, ајде да кажем, сортирали. Јесте, то био проблем са Јами, испао је проблем, јер са њом је био проблем и за онај први албум, јер она је упала у ту причу да нема пара... Дошло је до ситуације да ти певачи морају да обезбеде да то нешто кошта. Значи, ми смо морали себе да наплатимо у било којој ситуацији, то значи, певач треба да донесе да плати, зато што ми не поклањамо песме. Ми можемо да поклонимо неки пут песму, али не сваку песму да сваком поклонимо како свако мисли да треба да му поклонимо. Она није имала новац да плати, ни онај први који се зове "Чоколада".

Је ли она платила на крају или не?

- Па на крају је неко ту "Чоколаду" платио, па је тај албум изашао. То је било, ја мислим, 93. године. Да, 93. кад је Луцкy Соунд офрумљен, јер смо били принуђени да отворимо приватну издавачу кућу. А код Јами је запало ту пар неких песама, да разделимо, да не мешамо тај први и тај други, непостојећи албум, тај што је отишао на разне стране. Први је, значи, био регулисан, то је изашло, направили смо јој и хит Чоколаду, знам што је она остала незадовољна? Значи, из ничега си добила неку Чоколаду и постала нека за коју се зна да пева тај хит и за коју ће после временом, наконто те Чоколаде, да јој траје тај неки музички век? Није отишло све са албума код Цеце, него су можда две песме отишле код Цеце. Знам да је нешто отишло код Мире Шкорић једна или можда две. И тако на три четири места су отишле те неке песме које су биле снимљене за Јами и не знам ни колико је песама било готово и колико је песама, уопште, требало бити на том другом албуму, који једноставно више није постојао.

Да су се и други извођачи отимали код вас за песме говори и прича како је Весна Змијанац буквално отела Жељку Самарџићу песму "Да ли ти је вечерас по вољи"?

- Жељка Самаржића смо почели да радимо 1994. године. Ја сам њега радио у неком свом слободном времену, где је упао у неку гужу, баш у то време кад сам отварао свој студио, 1995. у тај неки цајтнот је он улетао, где је то трајило годину дан. И добро, на крају се то снимило, на крају је имао осам песама, где је једна од песама била та "Да ли ти је вечераш по вољи"? Стицајем околости нико није хтео да изда тај први албум, сви су питали ко је тај Жељко Самаржић, а то је онај старији што је сед. Неко је чуо да он фино пева, али кажу он није баш млад. Он је, рецимо, тада имао четрдесет година. Исто као Харис Џиновић, он је имао четрвт година па то нико није помињао. А поготово сад не знам ни да помињу да су много матори сад ти исти певачи, тако даље. Тако да је у то исто време смо ми кренули да снимамо албум за Весну Змијанац у том новом студију, где је она чула шта се сад све радило, значи то је била и Цеца, био је и Џеј, била је и Вики, био је и Жељко Шашић и она је хтела све да преслуша и залепи се за песму "Да ли ти је вечерас по вољи" од Жељка Самаржића. Ја јој кажем то је готов албум, нема ту шта сад више то иде. И она каже то би мени одговарало уз неку њену концепцију коју је она тад имала, ја не знам да ли је она имала комплетиран цео албум, јер смо то радили из два, три дела и остаде на томе да је то требало за њу да буде, јер она каже да је то требало да буде за њу. И сад ја кажем добро, а шта ћемо са Жељком и она помоћу ћу ја Жељку да се он пласира преко неких радио станица, поготово на РТСу. И сад ја кажем Жељку ова је решила да сними ту песму, шта ћемо сад да радимо, сад он човек једва дочекао да заврши албум, албум готов, сад ће да буде осакаћен за ту једну песму на коју и нисмо рачунали, рачунали смо на "Слутим".И десило се то да то стварно оде код Весне Змијанац на њен албум, јесте то код ње је фино прошло, али остаде човек упражњен материјал за једну песму. И стицајем околности исподе да је добио песму "Сипајте ми још један висики". Највећи његов хит. Некада је показатељ да није коме је намењено него коме је суђено. Да је то неко тад рекао десиће се тако ово ће да буде боље као кад се играш шах, да се преместе фигуре. Испаде боље и једном и другом, поготово Жељку.

Да ли се дешавало да су певачи били незадовољни што сте њему дали једну песму а другом другу и да су сматрали да је онај други добио бољу песму?

- Увек кад неко чује са стране, он гледа другачије него кад чује код себе. Цеца је била љута кад је чула "Питају ме у мом крају" кад смо снимили за Драгану Мирковић али је чула готов снимак. И каже "То је за мене", па рекао није то за тебе, то је снимљено то се штампа. Па је питала а јел може то некако да се проба? Реко не може никако једино да отмем жени песму и то је једна од ударних песама на албуму. Увек је било неких примера, не могу сада ни да се сетим, али певачи увек гледају у оном туђем дворишту.

Харис Џиновић је такође име које сте ви лансирали. Постоји анегдота када је први пут дошао код вас. Како је то изгледало, ко га је довео уопште?

- Ја памтим да су Жељко Самаржић и Харис Ђиновић дошли када су имали 40 година. Знам да је Жељко у 55. Харис мислим да је у 50. или ту негде. Мешам Чолића, Бреговића и Хариса ту су. 50. 51. па нек се они договоре ко је које годиште. Иако је осетљива тема сад Харисове године у последње време, не причам о томе, тако да није важно, али касно је кренуо. Није он крив што је давао, то је највећи бисер. Добро, то му је сад испаде нека додатна реклама, можда му је сада време да пласира нешто ново. Мислим да он никад није зависио као и ови певачи које третирам у оне који су квалитетни који трају. Тако да има времена за њега да се смисли. Да се врати. Па добро, треба га пустити мало да одболује. Много су му направили ову фрку око свега, не знам, ја нисам био у таквој ситуацији, али не знам, ја бих се склонио из приче. Јер ја не волим те неке новинарске натписе али чињенично стање ке такво да неко треба и да настави да живи нормално. Њега су довели наши другари из Дискотона, са којима смо ми 96. направили неку фину сарадњу и где је ту кренуло са причом да полако они издају те неке наше пројекте. Нисам знао да он уопште може да пева неке ортодоксне народњаке, овакве песме, значи слична прича као и са Џејем, а то се дешава 1988. Испоставило се да може, ја сам био изненађен. Нисам могао да верујем кад је запевао ја кажем па ти човече знаш? Знам, каже него ми не дају рекли су ми да ћутим и седим у ћошку, па кад дође прилика, а прилика је, дошла после седам сати. Људи дошли у 8 увече он запевао у три ујутру. Њему су ови из Дискотона рекли немој ти пуно да се мешаш ти кад дође време, кад се мало попије и шта ја знам, ти онда узмеш гитару па ћеш ти онда да покажеш то што знаш. То нешто се деси, значи ако су људи дошли у 8-9 увече, то нешто се десило у 3 ујутру. Он коначно дошао на своје, да он ту може нешто да одсвира и да отпева и да покаже шта зна. И креће он да пева, онда сви заћуте и сви слушамо њега. Реко да ли је могуће да ви ово нисте пласирали одмах, него ја морам да вас слушам 6 сата. Па рецимо, не могу се сетим сад тачно, целу ноћ, у два, три ујутру је почео да пева, а онда је певао од ујутру. Пробудио је децу, дошла је и Марина да га чује и сећам се да је рекла одличан је овај брко.

Многи извођачи који су били овде и седели на месту где ти седиш, рекли су да је визија њихове каријере била само да дођу код вас у кућу, да упознају тебе и Марину и да су аутоматски знали да су они на правом путу за успех. Један од њих је био и Саша Матић који ми је испричао како си му баш ти приликом певања код вас рекао, човек је геније, он је апсолутни слухиста, нема ту шта, биће велика звезда. Да ли сте велике звезде препознавали баш тако, на прво слушање?

- На прво слушање ти можеш да чујеш оно што прескаче многе те неке баријере и препреке. Јесте, Сале је један од тих. Он је апсолутни слухиста и музичар. Велика је разлика кад имаш певаче који се служе инструментом или су у музици не само што певају, него су и музичари. Сале је један од тих који је тад дошао и ми смо на њега много рачунали, то је био почетак 21. века. И онда албум за албумом, албум за албумом, сад, мало је он тврд на неке ствари да укапира одма, а неке препозна одма, тако да временом дођемо на праву причу. Али ето, сад, гледам са овим мојим што се баве дигиталијама, он је међу првих пет, ја мислим, Сале Матић. Без обзира што је већ око 25 година скоро присутан, али је увек у врху. То је велики успех. Увек имаш код тих певача и падова па се врате. Сале има репертоар од 50 песама, па треба да смањи на 30 за концерт, то није лако. Ево сад рецимо за овог Џеја, правили смо списак песмама које би тај бенд требало да изводи, стали смо на 50, а има и још. Ја сматрам тај Џејев опус Марининим и мојим заједничким животним делом.

Приметим да када причаш о Џеју и Цеци, говориш са посебном емоцијом. Отпевали су антологију коју сте вас двоје створили.

- Кад поређаш песме овако по списку, ја не знам коју можеш да прескочиш. Знаш, имаш певаче који кажу отпевали смо толико и толико песама а ово су хитови али код њих су сви .

Од деведесетих на овамо музика се доста мењала жанровски. Стиче се утисак да се 2024. вратио "Фута звук" односно на звук који је био актуелан деведесетих. Почетком године Маја Беровић и Цеца код тебе у студију препевале су велики хит "Не рачунај на мене". Након тога јавила се и Мира Шкорић и рекла како је то њена песма. Па ајде да разјаснимо, чија је то песма?

- Када певачи својатају песме...Ниједна песма није њихова. Песме су ауторске. Аутори музике и аутори текста направе песму. Песме су њихове, могу да их дају коме год хоће. Нити је Цецина, нити је Мирина, нити је не знам више чија. Песма је наша па се стицајем околности нашла на Цецином албуму где је Мира била гост. Свако то својата то је моје, то је моје. Јесте како да не, све је то ваше. Сада је то Мајино и Цецино. А да је снимио неко други, онда би било и Живкино и Перкино. У ствари је Футино. Маринино и Футино. Дешава се да се нека песма задње две године обради четири, пет пута са разним интерпретаторима. И онда се народ определи, сада не знам какво је мерило вредности. Па од тих пет определи се да ће један да буде више слушан. Сада више није ствар у слушању него у оном кликтању, прегледима.

Да ли је звук деведесетих који се враћа на велика врата тебе натерао да узмеш гитару у руке, да се мало уозбиљиш и покажеш шта знаш?

- Ја сам увек по питању музике био озбиљан. Да знам. Да ли су биле у питању баладе или брже песме исто сам им приступао. Рецимо, тај дует што си поменула, Цеца и Мира, па сад Цеца и Маја и тако даље. То смо снимили 94., знам да је био други албум у питању. Та песма је била испред времена тада. Мени је за њу била нека инспирација Но лимите песма а група се, не знам како звала. То је онда било актуало, па сам ја то на мој начин пренео у ову другу нашу. И то је тад било можда премодерно, за те неке прилике за те године. Па сад после 30 година испада да то сада тражи публика, а онда је можда било у трећем плану.

Да ли те то сад додатно мотивисало, да седнеш поново узмеш гитару у руке и да већ направиш неке песме за Цеци нови албум?

- Ја већ дуже време имам те неке мелодије што су ми остале. Имам и неке комплетне, неке су и са текстовима, старе од Марине, нема тога пуно, можда две, три. Можда и више, кад бих сад склапао то што нађем, ако уопште могу да нађем. Постоје те неке мелодије којих сам се ја раније наобрађиво и имам и парчиће, то тек требам да сложим, али има неких мелодија које су настале у том неком међувремену када нисам радио, поготово када се Марина разболела. Кад год ми је нешто пало на памет ја сам то бележио на диктафоне. Једно време нисам се укључивао у причу, док није кренуо тај филм, док ме нису пробудили, док се нисам латио гитаре. Јесте, од почетка прошле године па до сада, направио сам 30, 40 песама. Доста тога је одрађено текстуално, неке се раде, неке још нисам склопио, неке су још у парчићима. Разлика је у томе што се ја нисам бавио тим текстуалним делом, то је било Марино задружење. И ту се нико није пуно мешао, па је она ангажавала ту можда и неког другог, или она одређивала да ли је нешто за њу. Тако да је и Цецица рецимо у том случају било лакше да је добијала готово, па можда су њих две нешто мењала. Знам да она стално тражи неке јаче речи. Видећемо за даље, кад дође време. Ја сам за њу одвојио доста песама, али сам ја њој обећао да када јој будем пласирао да ћу да јој пустим и оно што мислим да није за њу. Знам шта би, рецимо, Жељку Самарџићу сад пасовало, знам шта би Харису Џиновићу сад пасовало, то је све оно што ја знам да би пасовало, али можда они то сад не осете тако, као што су осјећали онда пре двадесетак, тридесетак година. Исто као што знам шта би Цеци, рецимо, пасовало, ја знам, мислим да знам. Хтели смо да радимо и неке кавере песама. Неће она њених песама, хоће она других, кад сви могу каже да певају моје, шта не би ја могла да певам, друге које се мени свиђају.

На друштвеним мрежама су сви делили снимак на ком Хуса наводно пева песму "За крај". Да ли је на том снимку заиста његов глас?

- То си могла и ти да отпеваш или било ко други. Јесте он ту припевавао нешто, али смо ми ту доста мењали што он не зна. Значи неке ствари се ту мењају, неке се ствари цртају, неке ствари ради компјутер, неке ствари ради алгоритам. Конкретно за ово што је, Џејева варијанта ове песме, то је рађено на гласу 20 дана.

Футо, нећу те питати колико ти недостаје Марина, јер то је заиста сулудо питати. Али могу да ти поставим питање, да ли видиш колико нама недостаје Марина?

- Па сви то кажу. Чак и неке њене колеге, колико им недостаје, као инспирација. Не пратим ја сад те естрадне варијанте, него ми увек неко нешто пушта или су то неки Лаћини другари и другарице који су у тој причи. Недостаје. Па нормално да недостаје. Недостаје та њена енергија која заокружује ту целу причу. Сад је ово остављено као кад нема команданта, како ће војска да се понаша. Она је фиктивно била тај врх пирамиде, те текстове, где су други гледали шта она ради. И она њима недостаје као инспирација. А ово друго, глупо је ја да причам, знаш, ја бих ту прошлост, ако могу да претворим у неку будућност, да то нешто дише, оно што је било одраније, да се пребаци, да то буде као нека прелазна фаза за даље, јер другачије не може. Најбоље би било да се измисли времеплов па да се то све имени, и не само за Марину, него и за ове остале. Па ја бих волео сад да радимо Џејов албум, а видиш да је немогуће. Али видиш да постоји и ова вештачка интелигенција, па то надомести.

Мислим да није још измишљена вештачка интелигенција која може да надомести текстове, тачније емоцију кроз текстове које је писала Марина. Имаш ли сада трему када причамо о Цецином албуму?

- Немам. Не, па ја сам навикао, ја то радим од срца као за сваког. Не знам, ја имам ту неку своју визију тог дела материјала, не мора да значи, можда буде, једна, две, три, четири, пет, четири, можда направимо и цео албум, никад се не зна. Знам да он има поверење у мене. Ја то не смем да окренем наопачке.

Да ли то може без Марине?

- Па мора.

У ком смеру ће ићи естрада, како видиш естраду у ери након Марине?

- Видиш да имаш једну велику рупу. Док је она пласирала те неке њене текстове за разне певаче, у разним жанровима увек си мого негде нешто да нађеш. Али без обзира сад и на Марину, већ дуже времена не постоји ништа. Мени певачи кад долазе кажу ја више нећу да снимам те неке обраде грчких, турских песама.То више неће певачи, зато што они виде да је то офуцана је прича. Хоће ауторске песме зато долазе код мене па ме питају, је ли ти радиш? Радим, али не могу све да стигнем колико ви хоћете. Тако да сад могу и да бирам. Ја не знам ко сад ради. Ја знам, за ове старије моје колеге. Они више не раде тим темпом, осим неких. А ови млади немоју шта да понуде, зато што они су у том неком треп реп фазону. То је оно што прође брзо. И ту ваља нешто, и мени је симпатично. Сигурно, чим има публику. Не кажем да ништа не ваља, има то нешто што ваља. Али то све прати тренд. Ево, ти ми исправио ако ја грешим. Задњих не знам колико година већ немаш зашто да се ухватиш да кажеш, е, изашао је хит.

Идејни си творац групе "Џеј трибуте бенд". Како је дошло до сарања са македонским певачем који је победио у Пинковим Звездама и такмичио се у Звездама Гранда. Како си га открио? Како си видео да он то може? Види се твоја снага и воља и твоја жеља да продужиш што више век Џејевим песмама иако он је ушао у бесмртне.

- Јесто, он је легенда која не може да се угаси. Ја сам од снимања тог филма имао једну недовршену причу, јер мислим да ту јесте речено нешто о Џеју али никад није речено до краја. Рецимо да је то нека песма која јесте била намењена њему, и текст је био намењен њему, и склоњен је са стране да буде његов. Стицајем оконости нисмо стигли да је завршимо. Ово је наставак те друге неке Џејеве приче. Настала је у студију након објављивања Цецине верзије. Наиме неки клинци су ми пуштали разне кавере које су људи снимали и чуо сам да ми један френквентно одговара и питао сам ко је он. Рекао сам можете да ми вратите то, да ми покажете ко је то. Онда ја те чујем да то пева момак ког ја никада нисам видео али ми се допала његова боја гласа и то како он то изводи, за разлику од многих који ми се не допадају. И онда ми кажу да је у питању Мите Стоилков, момак, врло пристојан, са наочарима, пева одлично. Па сам онда после распитио и схватио да он може да пева и Адила и Оливера Драгојевића.Момак је универзална прича. Не могу да кажем да је сад он пресликана прича Џејова. То је немогуће. Џеј је био један али за наставак те неке приче је добар. Ову причу сам покренуо са Дејаном Петрешевићем менаџером са којим Цеца ради последњих 20 година. Мите, је изабран с моје стране да буде фронтман тог будућег трибуте Џеј бенда, не да имитира Џеја него да он на тај свој начин доноси неке ствари и да се та ствар развија. План је да тај бенд пева и нове песме. Ја већ имам пола спремног материјала.

Како ће то у будућности да изгледа тај бенд?

- Ми то нећемо претворити у тугу, него биће и бржих песама. Бенд је кренуо са радом на Џејов рођендан. Џеј би сада напунио 60. година тако да све има то неког смисла. Наравно да је то и његова фамилија подржала, ћерке су ту. Млађу видим као део тог бенда, као госта, чак можда неки дует, или да буде члан тог бенда, кад мало прође то неко време. Планирам да зовем и неке гостеза дуете. Имам ја неку идеју, симпатичан ми је овај Куртић, Иванов млађи брат. Он ми је рецимо интересантан за ту неку.

Сулудо је да питам како видиш своју каријеру за десет година јер си се ти доказао и показао. Занима ме како би волео за десет година да видиш Џеј трибуте бенд?

- Ја сам испунио своју квоту, бонус, норму. Ја сам задовољан са овим свим што сам урадио за сво ово време. И не морам даље ништа. Али имам потребу да то нешто, мислим да још нисам рекао све.

(ТЕЛЕГРАФ)

Препоручујемо

Познати

0 0

ВЕЧЕ МУЗИКЕ, ПРОВОДА И ЕЛЕГАНЦИЈЕ: Илда Шаулић за 10. октобар заказала концерт у Београду (ФОТО/ВИДЕО)

11. 06. 2024. у 13:16

Познати

0 0

ЛЕЧИМ СЕ ЖИВОТОМ: Тања Савић прославила 20 година каријере и на промоцији заказала велику концертну журку (ФОТО/ВИДЕО)

10. 06. 2024. у 22:00

Познати

0 0

ОВО ЈЕ МОЈА "ДЕЦЕНИЈА": Урош Живковић дао своју прву "А страну" (ФОТО)

10. 06. 2024. у 19:56

Познати

0 1

ВИШЕ ОД СРЕЋЕ: Цеца Ражнатовић и Жељко Јоксимовић објавили нови дуетски хит (ФОТО/ВИДЕО)

10. 06. 2024. у 15:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације