МИРОСЛАВ ИЛИЋ У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ЗА "НОВОСТИ": Ни на врхунцу нисам заборавио одакле сам почео (ФОТО/ВИДЕО)
ПОЗДРАВЉАМ читаоце "Вечерњих новости", добро сам, иако су поједини говорили супротно. Током своје каријере, на време сам научио лекције, а то је да свако ко се бави јавним послом (било којим), мора да буде спреман на све.
Овако, сећајући се 1965. године и прве синглице, када је снимио прву песму "Послушајте моју песму", на наговор чувеног композитора Обрена Пјевовића, на почетку разговора за наш лист говори Мирослав Илић. Бард народне музике поносно истиче да га упркос свему, слава није променила и да је "бити нормалан" његов императив.
- Памтим речи чика Обрена које ми је говорио: "Миро, и када будеш једног дана, а бићеш звезда, немој никада да заборавиш како и одакле је све кренуло" и никада нисам заборавио. Трудим се и када "прођем" кроз своју личност и године проведене у овом послу и на естради, да не видим "ожиљке" од те славе.
*Када се вратите на почетак ваше каријере и 1965. и прву сингл плочу коју сте као дечак отпевали уз пратњу оркестра Драгана Алексића, која је ваша визија тада била?
- Занат у коме сам 52 године, није био мој сан, иако сам у основној школи важио да дечака који воли и зна да пева. Наш и мој чика Обрен Пјевовић је шездесетих година у Мрчајевцима направио полупрофесионални ансамбл, чији су чланови били: један од наших највећих песника Добрица Ерић, Гордана Јевтовић Минов, која је била првакиња београдске опере. Обукли су ме у шумадијску ношњу са фермером и у осмом разреду основне школе снимио сам прву синглицу.
*Волели сте "Битлсе", а била је "Песма лета" и аудиција у Београду, као и наговор супруге да пробате, а за то је био пресудан оглас у новинама.
- У гимназијским данима, народна музика је била најмање што сам слушао. За мене је постојао рок и ништа друго. На предавањима на Факултету, где ми је било досадно, читао сам новине и видео да се у престоници одржава аудиција. Ту је била нека женска страна коју је читала моја жена и видела да сам подвукао нешто. Кажем јој да сам ипак одустао од тога. Знаш како провинцијалац размишља, "београдска мангупска посла, вероватно имају свог фаворита па ово праве про форма". Међутим, те године "Песма лета" није ни одржана, нити икада више.
*Уследила је 1972. и "Девојка из града", када сте се винули у естрадну орбиту. Та песма је била судбоносна?
- Чудни су путеви Господњи, па је тако било и са мном. Мој комшија и земљак чика Обрен Пјевовић, чију подршку сам имао од почетка и током своје каријере и битисања у овом занату, тада ме је, једног дана питао: "Миро, сине, читао сам у новинама, шта би од тебе?" Имао је готове композиције, био му је потребан млад певач и питао ме је да ли бих хтео да их отпевам. Видео сам шансу у томе, али и он у мени, било ми је потребно да зарадим новац, како бих завршио студије Електротехничког факултета у Скопљу. Међутим, дан по дан, и година за годином, ето мене у овом занату 52 године. Он је мој највећи животни учитељ, одредио је мој укус и од њега сам много научио о животу.
*Страна Б сингла "Девојка из града" је песма "Весна стјуардеса" посвећена Весни Вуловић?
- Није било тако предвиђено. Међутим, 1972. године десила се авионска трагедија изнад Српске Камењице у Чехословачкој (данашња Чешка), када се срушио авион "Јата". Било је светско чудо да је стјуардеса Весна једина преживела такав пакао. Чика Обрен је написао песму посвећену њој и ја сам је снимио.
*Ваш први велики солистички концерт десио се 1981, а од 1996. у Дому синдиката, преко Сава центра и сада "Арене", сваког 10. децембра правите традиционалне рођенданске наступе. То је заиста јединствено на нашој музичкој сцени, у чему је драж?
- Спонтано је почело. Када је дошао моменат да прославим 50. рођендан, са сада покојним пријатељем Велимиром Никшићем и "Таш естрадом", дошли смо на идеју да тим поводом направим велики концерт и истом приликом организујем велику журку. Без неких амбиција, међутим, претворило се у традицију. Заиста сам поносан и срећан због тога.
*Како сте успели да после толико година останете имуни на разна лоша дешавања, лажи, судске процесе и пресуде, "намештања", оговарања, као и да вас слава не "ошамути"?
- Давних година сам научио лекције да морам бити спреман на све ако се бавим јавним занатом. Популарност, која доноси и успех, као и све оно материјално и нематеријално, опасна је "играчка". Мени је императив био и биће - да останем нормалан.
Чувајмо традицију
*КАКО дефинишете данашњу музику?
- Када погледам шта се уопште дешава на музичкој сцени на светском нивоу, и те како другачије систем функционише у односу на нас. Слободно могу рећи да је музика мање квалитетна него што је некада била. Једино против чега сам је то што се потпуно запоставља традиција и традиционална музика. Сувише смо мали народ да бисмо дозволили себи да то занемаримо и да нам национална и традиционална музика буде заборављена. Сматрам са је то важан део нашег идентитета, јер сви своје чувају. Фадо музику сви воле, а она је португалска народна музика, тако морамо и ми нашу да чувамо и негујемо.
Велики интервју са Мирославом погледајте и уживајте, у видеу испод:
Препоручујемо
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)