ЕВРОВИЗИЈА ОПЕТ ЗАСВИРАЛА ПОЛИТИЧКИМ НОТАМА: Украјина поново главни фаворит, Палестинац гура Израел на треће место

Марко Колашинац
Марко Колашинац

04. 02. 2024. у 20:47

ДО ОДРЖАВАЊА овогодишњег такмичења за Песму Евровизије остало је нешто више од три месеца, а борба за најбољу песму већ је добила и одређену политичку ноту.

ЕВРОВИЗИЈА ОПЕТ ЗАСВИРАЛА ПОЛИТИЧКИМ НОТАМА: Украјина поново главни фаворит, Палестинац гура Израел на треће место

Фото: Принтсркин/Инстаграм

Упркос бројним позивима да се Израел дисквалификује са такмичења због "бруталног оружаног сукоба у Гази", након жреба којим је одређен редослед наступа земаља јасно је да ће се израелска застава вијорити у Малмеу. Истовремено, док је Исланд једна од земаља која позива на забрану учешћа Израела, на тамошњем националном такмичењу фаворит за победу је Башар Мурад, певач палестинског порекла, па је тако Исланд тренутно трећи на кладионицама за победу на такмичењу у мају. 

Није ово први пут да популарно такмичење називају "политичким". Последњи пут када су те оптужбе стигле, многи би рекли с правом, било је 2022. године са победом Украјине у којој је само три месеца раније избио рат. Са 192 поена од жирија и невероватних 439 поена од публике, Калуш оркестра са песмом "Стефанија" био је убедљиви победник, али због рата који у Украјини букти и даље, улога домаћина Песме Евровизије 2023. припала је другопласираој Великој Британији. 

Овогодишње такмичење, нажалост, донело је и нове контроверзе. Украјина је на кладионицама трећу годину заредом главни фаворит за тријумф, а при самом врху налазе се и Исланд и Израел. Након што су се уметници са Исланда и из Финске супротставили учешћу Израела, јавно су се огласили уметници из земље домаћина. Више од 1.000 шведских уметника потписало је отворено писмо против учешћа Израела на музичком такмичењу, укључујући познате међународне извођаче као што је Робин и некадашње учеснике као што је оперска певачица Малена Ернман, иначе мајка климатске активисткиње Грете Тунберг.

Европска радиодифузна унија (ЕБУ), подсетимо, искључила је Русију из такмичења након покретања инвазије на Украјину. Годину пре, искључена је и Белорусија због, како је наведено, начина на којим се односила према људским правима и слободи штампе.

Израелско-палестински сукоб и раније био у фокусу

Палестински певач Башар Мурад званично је именован за кандидата на националном такмичењу за представника Исланда. Мурад, познат по томе што се кроз своју музику бави темама као што су израелска окупација и родна равноправност на Блиском истоку, биц́е међу десет уметника који се боре за место у полуфиналу Сонгвакепнин 2024.

Тридесетогодишњи поп уметник сарађивао је са бившим представницима Исланда на Евровизији - Хатари, панк рок групом познатом по свом отвореном противљењу присуству Израела на палестинским територијама током такмичења одржаног у Израелу 2017. године. Кладионице Мураду тренутно дају шансу од 41 одсто за победу на националном избору.

Да све буде занимљивије, Тали Голегрант, певачица пореклом из Израела, победила је на такмичењу за представника Луксембурга, упркос томе што је су кладионице чак 49 одсто шансе давале једној другој песми. У коментарима на готово свакој објави на друштвеним мрежама која се тиче Луксембурга сада се вијори израелска застава.

Тема израелско-палестинског сукоба и раније је доспевала у фокус на овом музичком такмичењу. То је било посебно изражено током такмичења 2019. године које је одржано управо у Тел Авиву. Годину раније у Лисабону је на Евровизији победила израелска певачица Нета, а мање пропалестинске групе протестовале су током такмичења. 

Уочи такмичења, поменута исландска група Хатари је доспела на насловне стране због својих политичких изјава о израелској окупацији Палестине, што је изазвало упозорење Јона Ола Санда, извршног супервизора ЕБУ, упозоравајуц́и да се не померају границе толеранција ЕБУ-а. Упркос упозорењу, током финала, чланови Хатарија истакли су транспаренте и палестинске заставе када је објављен резултат телегласања за Исланд. ЕБУ је на крају казнио Исланд због кршења прописа такмичења.

Гостујући у ревијалном делу исте вечери америчка певачица Мадона на бини је имала играче који су на костимима носили израелску и палестинску заставу. Певачица је касније рекла да је то била "порука мира и јединства", али ЕБУ није био баш ентузијастичан.

Иако правила такмичења строго забрањују било какву промоцију политичких порука, ово је било више пута кршено у прошлости и од стране самих организатора. Између осталог, током прошлогодишњег такмичења у Ливерпулу приказана су и плаво-жута крила на екрану као знак солидарности са Украјином. 

Још мало политике на Евровизији...

У протекле две деценије готово да није прошло такмичење на којем бар на тренутак није било неке контроверзе у вези са неким такмичаром. Ситуација је посебно проблематична од 2014. године и руске анексије Крима, када су заоштрени односи Кијева и Москве, а готово сваки изабрани представник две земље био проблематичан за другу страну.

Украјина је своју другу победу у историји такмичења (прва је била победа Руслане 2004.) извојевала 2016. године када је Џамала тријумфовала са песмом "1944" чији текст реферише на депортацију кримских Татара. С обзиром на догађаје на Криму многи су видели ово као "политички став" према Русији. 

Иако је следеће године било позива да Русија бојкотује такмичење у Кијеву, они нису услишени, па је за представницу изабрана Јулија Самојлова. Међутим, њој је улазак у Украјину забрањен јер је 2015. године, према украјинском закону, ушла на Крим илегално, односно ушла је на полуострву преко територије Русије, а не Украјине. Нуђено јој је да се такмичи "из далека" или да Русија изабере другог представника, што је одбијено и што је на крају довело до тога да се Русија повуче.

Претходно, са такмичења 2009. године повукла се Грузија. Та земља је, на такмичењу које се иначе те године одржавало у Москви, хтела да наступи са песмом "Wе Дон'т Wанна Пут Ин", што је након руско-грузијског рата за неке јасно сугерисало на руског председника Владимира Путина. Иако су постојали позиви да текст песме буде промењен, Грузија је одлучила да ипак не учествује.

И Србија ове године у фокусу

Србија још није изабрала свог кандидата за песму Еуровизије, али једна песма је својим стиховима већ изазвала пажњу друштвених мрежа. У питању је песма "Гнездо орлово", коју пева Анђела Игњатовић Бресквица и која је пре само 10 дана постављена на Јутјуб. За тих пет дана има више од два милиона прегледа, много више од било којег конкурента.

Међутим, њена песма је већ постала предмет полемика на балканском делу друштвених мрежа и то због стихова. Поједини корисници друштвених мрежа анализирали су стихове и дошли до закључка да песма "Гнездо орлово" говори о етничком чишћењу Албанаца. 

Тврди се да "пролеће", које се помиње у стиховима који су анализирани, симболизује почетак НАТО бомбардовања Србије 1999. године, а за завршне стихове који гласе "тата каже малом Орлу биће сине готово, отићи ће црне птице, ведро биће поново", тврди се да у потпуности раскринкавају намеру текстописца и да говоре о "етничком чишћењу Албанаца". 

Ово слободно тумачење ових стихова очекивано је изазвало бројне коментаре на друштвеним мрежама, многи су вређали Анђелу Игњатовић, а њену песму називали "геноцидном". С друге стране има много и оних који, у складу са оваквим тумачењем текста, кажу да је песма заправо позив на ослобађање Косова и Метохије од окупације, а има и оних који кажу да је текстописац успео у својој намери да напише песму о Косову, а да га нигде заправо не помене и тако да сви знају о чему он пева. Било како било, "Гнездо орлово" за сада има много више прегледа од било којег конкурнта и многи га већ проглашавају фаворитом Песме за Евровизију, а Бресквицу српским представником у Малмеу.

Да је политика била присутна на Евровизији од самог почетка говори и то да се најчешће гласа у односу на политичку приврженост, или бар тако многи верују. Када научници говоре о Еуровизији, попут историчара Дејана Вулетића са универзитета у Бечу, он каже да је сама чињеница да се на Еуросонг шаљу песме из државе заправо говори да је то позорница за разигравање међународних односа и да је гласање увек гледано кроз политичка значења веза између држава. 

(Јуроњуз)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА ВЕЧИТИ ДЕРБИ: Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном