МЕТРОПОЛА ВЕЛИКОГ СРЦА: За разлику од Хрватске, Београд и Србија су раширених руку примали све уметнике и никога нису забранили
ДА је градоначелник Пуле Филип Зоричић више слушао панк састав из тог града "КУД Идијоти" и њихову песму "Глупост је неуништива" из 1992. године, можда не би донео накарадну одлуку да у тамошњем Дому спортова "Мате Парлов" забрани концерт Душка Кулиша и пријатеља - Ане Бекуте, Драгана Којића Кебе и Зоране Мићановић, уз образложење да не жели да у градском простору наступају српски турбо- фолкери, такозване цајке, како им тепају у "лијепој њиховој".
Грађанска, европска и медитеранска Пула, објаснио је, припадају другом идентитету, а не турбо-фолк музици. Иван Радић, његов колега из Осијека, где је организатор хтео да премести спорни концерт заказан за 25. март, брже-боље се огласио на "Фејсбуку" и подржавши Зоричића навео да је тај град на Драви "урбана средњоевропска метропола коју граде", те је, наравно, српски турбо-фолк и ту непожељан.
Њихове потезе осудили су грађани и грађанке Пуле, Истре и читаве Хрватске, који воле српску народну музику и сматрају да се забрањивати може само по закону, а не по личном укусу. Скандал је коментарисао чак и председник Хрватске Зоран Милановић, наглашавајући да он лично ту врсту музике не воли, али је никако не би забрањивао. Усијале су се и друштвене мреже. "Нису ти певачи из Србије самовољно одлучили да наступе у Пули и Осијеку. Неко их је звао јер и тамо живе људи који се лепо забаве уз ту музику. Не видим где је проблем. Ако српски певачи могу одржати концерте у Бечу, Франкфурту, Копенхагену, по чему су Пула и Осијек посебни?", "Зашто се не оглашавају хрватски певачи, како би они реаговали да им неко у Србији забрани наступ?", "Код цајки је препоручљиво затворити очи и уши, а код фашизма је то погубно, Хрватска је нација затрована шовинизмом и мржњом", "Шунд им је Ана Бекута, али је зато Нући уметник", "Милица Павловић 3.000 људи у Осијеку, Ацо Пејовић пре недељу дана 20.000 људи усред Загреба", "Ако већ морам бирати између фашизма и турбо-фолка, онда одврните цајке до краја", "Увести реципроцитет, под хитно", само су неки од коментара.
Први људи Пуле и Осијека су антицивилизацијском забраном, између осталог, показали и приличну необавештеност. У супротном, знали би да је турбо- фолк (термин који ј е сковао Рамбо Амадеус) настао у СФРЈ крајем осамдесетих из фолк музике као мешавина народњака и оријенталн и х з в у к о ва, а представници тог жанра били су Миле Бас и његов бенд "Јужни ветар", чију су велику петорку чинили Драгана Мирковић, Шемса Суљаковић, Синан Сакић, Миле Китић и Кемал Маловчић. Врхунац популарности турбо-фолк је у Србији имао деведесетих, скренувши мало у денс (песма "200 на сат" Ивана Гавриловића на пример) и пресудно утицавши на поп-фолк и техно-фолк музику, која ће деценију касније настати у бившим југословенским републикама. Градоначелници је требало да знају да Бекута и Кеба никако нису турбо- фолк, још мање цајке.
Показали су и жељу да Пула и Осијек буду метрополе, оно што српска престоница Београд јесте већ вековима. Кад би се набрајало ко је од великана светске културе био у Београду или одржао концерт, могли би се написати томови књига. И никада Б е о г р а д , ни Срб и а, никога нису забранили. Б е л и град на у ш ћ у Саве у Д у н а в отворених руку пригрлио је сваког ко је у њега пожелео да дође. Још у време СФРЈ се знало - "ништа од каријере ако не прођеш у Београду". Подужи је списак хрватских извођача свих жанрова који су после рата наступали у Београду и широм Србије. Многи од њих су отада редовни. Добродошла је била чак и осведочена мрзитељка Срба Тереза Кесовија, која се клела да никада више неће крочити у Србију, па је, погазивши дату реч, ипак запевала у Сава центру. Једино нам покојни Оливер Драгојевић, који је држао своју реч, није долазио после распада Југославије. И Мишо Ковач и Томпсон. Али за Томпсона је разумљиво. Он је из друге приче. Из које Београд и Србија нису. Нити ће бити.
Хрватска, за разлику од нас, не жели поједине српске извођаче. Званична забрана не постоји, али се зна да су, рецимо, фолк звезда Цеца Ражнатовић и легендарна рок група "Рибља чорба" тамо непожељни, упркос огромном броју обожавалаца. Бора Ђорђевић истиче да у Хрватској имају фанове из Чаковеца, Вараждина, Загреба, Истре, Сплита, који воле "Чорбу" искрено, тетовирају њихов лого на руци и такмиче се ко ће бити на више њихових концерата у Словенији. Упркос томе, Бора је одавно рекао да неће ићи у Хрватску и држи до тога и даље. И Момчило Бајагић мало-мало па има проблем кад наступа у Хрватској. Иако је добродошао у пулској Арени, није увек у Сплиту или Карловцу. Лепа Брена је, подсетимо, певала 2009. у загребачкој Арени, после 19 година, упркос протестима бранитеља и удружења ратних ветерана, али је две године касније била принуђена да откаже концерт у Осијеку услед огромног притиска јавности. За разлику од Бајаге, Хрвати радо иду на концерте Здравка Чолића, Жељка Јоксимовића или Саше Матића, мада је популарни фолкер који је лане двапут напунио сплитску "Паладијум арену" 2009. био приведен у полицијску станицу у Загребу због радне дозволе. А недавно смо добили и званичан податак да на топ-листи од 25 најслушанијих песама у Хрватској, тренутно чак 17 припада српским реперима и треперима Нућију, Војажу, Бресквици, Зери... У чему је онда проблем, господо?
ЈК: БОЉКЕ МАЛИХ ИГРАЧА
СВОЈЕ виђење скандала око забрана српских извођача у Хрватској дала је и "мала од скандала" Јелена Карлеуша, написавши на инста-сторију:
- Србија, као највећа и најдоминантнија у балканском збиру, традиционално намеће трендове и правила игре у региону. Како у музици и спорту, тако и на свим другим пољима, закључно са политиком. Било шта што долази из Београда, једине метрополе и епицентра, капиларно се шири ка провинцији и поприма на брзини и снази. Величина и снага Београда је у томе што никада не забрањује. Када прошетате Београдом и погледате, на пример, понуду ресторана, они нуде Дане Хвара, Дане Истре, Пуле и Далмације. Нуде гостовања оригиналних хрватских клапа, имамо Дане Македоније, Которске дане, о Босни да не говорим, сарајевски ћевап, Дани Сарајева... Београд прихвата све. Београд никог не забрањује и зато јесте центар. Подела, мржња и нетолеранција су бољке малих играча. Наша музика је вирус који се шири путем крви, она се осећа срцем, кожом. И она не може да се забрани.
СЕВЕРИНИ ЈЕЗИК ДОШАО ГЛАВЕ
НИЈЕДАН хрватски извођач није забрањен у Србији. Тихи бојкот доживљава само сплитска поп певачица и бивша српска снајка Северина Вучковић, која је балканску популарност стекла тек након што је у јавност испливао њен кућни снимак са јахте, и то зато што је најсрамније вређала, у више наврата, патријарха Српске православне цркве Порфирија. Њој је најпре ускраћен позив на доделу годишњих музичких награда "Скај мјузика", а затим јој је отказан и концерт на Копаонику, у оквиру "Мјузик вика", такође у организацији "Скаја".
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)