КОБЕЈНОВИ СТИХОВИ АКТУЕЛНИЈИ НЕГО ИКАД: Легендарни фронтмен "Нирване" данас би славио 55. рођендан

ЛЕГЕНДАРНИ, велики, један и једини, Курт Кобејн, на данашњи дан би напунио 55 година, да није оног 5. априла 1994. одабрао да напусти свет какав му се није допадао, против каквог се борио, оставивши нас да живимо у том свету без њега - али са његовом музиком.

Фото Printskrin Youtube

Оставивши нас да се, и деценијама касније, питамо колике су бунтовничке химне остале неиспеване, колике су "протестне ноте" остале неодсвиране - док изнова и изнова преслушавамо оне, старе и вечне, које су с почетка деведесетих окренуле свет наглавачке.

И заувек га промениле, дајући глас и "оним другима", неснађенима, несхваћенима, побуњенима, несрећнима, невољенима, најрањивијима, артикулишући и испевајући њихов врисак побуне, или бола.

У том је тренутку, када је сагорео унеповрат, тог кобног дана, његова "Нирвана" била без сумње најпопуларнији рок бенд на планети, а Куртово име увелико овенчано статусом култа, идола, симбола, водиље целог једног нараштаја - свега онога што он заиста није желео да буде, макар не формално. У међувремену су га, током протеклих деценија, откри(ва)ли многи, испочетка га уздижући до статуса гуруа, гласноговорника, чак месије сопствене, неке од нових генерација, чији припадници његову музику доживљавају врло дубоко и лично - иако нису били, нити ће икада моћи да буду истински Куртови савременици.

- Кобејн је једна од оних непролазних вредности, личности које у свакој генерацији поново бивају откриване и стичу нову славу, аутор који се својим ванвременским поетским рок изразом уписао међу оне којима се стално изнова враћамо - каже, за "Новости", Драган Амброзић, музички критичар и публициста, истински зналац и јединствени тумач рокенрола и поп-културних феномена и струјања. - Куртово дело непролазна је вредност, музика која можда чак значи и више и погађа још дубље него пре тридесетак година, јер данас смо још усамљенији и изолованији но у оно време.

Фото ЕПА

"Нирвана" је у том свом најплоднијем, најславнијем периоду "увезала" свега три године, што јесте изузетно кратко, а сама та чињеница да је кроз свој, ипак невелик опус остварио толико дубок утицај, уписала је, истиче Амброзић, Кобејна међу највеће.

- Тај његов начин, та врста протеста против материјализма и света који тоне у свеопшти конзумеризам, тај Куртов критички став, иако и онда схваћен драматично, људи данас можда још дубље могу да доживе, у овом још дубље потонулом свету - сматра наш саговорник који, иако "човек од речи", радије увек гласа за музику но за књиге, тачније биографије којих само о Кобејну има неколико:

Књиге су данас, указује наш саговорник, постале битан део рок културе, као сведочанства о томе шта је рокенрол као уметнички чин, како је изгледало живети га. Међутим, сматра он, да би се рокенрол заиста (до)живео, требало би вратити се музици.

- Интензитет Кобејнове, као и било чије музике, говори неупоредиво више од ма ког сведока са стране, у њој је све забележено. У овом случају, треба свакако почети од култног снимка МТВ Анплагд, ту је све речено, а потом откривати даље и ићи дубље. И никада, никако, не би ваљало покушавати да га копирамо, треба се његовом музиком инспирисати, а потом тражити начин, форму, свој пут, не би ли се рекло нешто подједнако важно, са једнаком страшћу, али другачије.

Фото Shooterstock

Кобејн је, увек истиче Амброзић, изузетно поштовао - музику, слушаоца, стварање само:

- Одлучно се и упорно борио против сталних покушаја и притисака индустрије да сваки уметнички чин учини неважним, а данас када је толико тога урађено на обесмишљавању уметности, само је због те своје борбе већ обезбедио себи место у вечности.

Легендарна је, одиста, и сама та борба овог аутора, отпор, бунт према свему што намеће бескрупулозна индустрија која уметност третира као робу, а будући да је Курт уз велики прасак отишао, док његова музика остаје - може ли се ико у тој борби означити као победник?

- Кобејн је победио, дефинитивно, чим ево и сад причамо о њему, и слушамо га, и наново га откривамо, бавимо се тим његовим уметничким и људским чином побуне против свеопште комерцијализације - каже Амброзић.

- Колико год се шоу-бизнис упирао да покаже да је све роба, људи још увек траже оно што ће им понудити најчистију, најдубљу емоцију, а Курт Кобејн нам својом музиком и данас на најлепши и најчистији и најискренији начин осветљава тренутак у коме живимо, крајње тужан тренутак.

Фото Shooterstock

Између тог данашњег тужног тренутка, 55 година по рођењу Кобејна, и оног 5. априла, минуо је још један цели живот овог члана митског "Клуба 27", и година приде. У тих кратких 27 његових година стало је обиље емоција, бола, туге и безнађа, још више дара да тај ковитлац мисли и осећања изрази на најискренији и најдирљивији замисливи начин, а све то кулминирало је током те муњевите три године планетарне славе. Славе коју није желео, или - какву није желео. Да, хтео је да свира, да пева онима који га слушају и чују, да вришти против свега што је осећао и видео много оштрије него уљуљкана и задовољна маса, да тим вриском пробуди одабране... Вероватно није ни помишљао да је могуће оно што ће "Нирвани" поћи за руком, јер она јесте, са свега четири албума, а поготово од чувеног "Невермајнд", преокренула свет - макар у сегменту музичке индустрије. Куртов врисак против индустрије, потрошачког друштва, комерцијализације - донео је тој индустрији незамислив прилив новца а (и) рок бендови почели су да бивају третирани као потенцијални брендови, односно роба која се продаје, а "тежак" звук наједном постаје пожељан и на комерцијалним станицама.

За човека који се за насловницу часописа "Ролинг Стоун" сликао у мајици на којој је писало Corporate magazines still suck, сасвим сигурно то није представљало жељени развој догађаја. Снимио је In Utero, а потом и антологијски Unplugged, не хајући да очекивања и те клете индустрије, и саме публике, да им да нови Smells Like Teen Spirit... Унутрашњи конфликт, несклад између својих и жеља и хтења других, шта год било и како год се називало и тумачило оно што се дешавало тих дана у њему и око њега - довело је до, и завршило се са тим 5. априлом 1994. године, када је један електричар из Сијетла позвао локалну радио-станицу крикнувши "Имам за вас вест века"! Вест је наравно била та да је пронашао беживотно тело двадесетседмогодишњег Курта Кобејна, уз које су пронађене и опроштајна порука и сачмара. Успео је, последњи пут, говорили су тада, да се личним чином, па био он тумачен као храброст или као слабост, одупре свету против каквог је живео и певао.

"Потпуни мир после смрти је највећа нада коју имам", изјавио је једном, а нама су остале нада да га је нашао, и његова вечна музика. Али и питање, заслужује ли овакав свет Курта Кобејна?

Фото ЕПА

Клупе сећања и култна гитара

СЛАВНИ музичар нема гроб, већ је његово тело кремирано, па се многи обожаваоци "Нирване" сваке године окупе у парку Вирета у Сијетлу где се налазе комеморативне клупе, које су постале незванични споменик Курту Кобејну након његовог самоубиства.

Клупе, које су се налазиле у парку у близини Кобејнове куће, у овом америчком граду, биле су прекривене порукама које су исписали или урезали фанови, а те старе ишаране даске постављене на нове оквире продате су на лицитацији као култни предмет, баш као и његова гитара коју свира током легендарног МТВ Анплагд.

Препоручујемо

Познати

0 2

"НИРВАНУ" ИЗ СИЈЕТЛА ЛАНСИРАО ШИРОМ СВЕТА: Прошло је 30 година од објављивања чувеног албума Nevermind

25. 09. 2021. у 22:37

Познати

0 1

"НИРВАНА" НА СУДУ: Дечак са насловнице албума тужио бенд

25. 08. 2021. у 16:31

Познати

0 0

БЕБА СА ОМОТА НИРВАНИНОГ АЛБУМА ТУЖИ ПОЗНАТУ ГРУПУ: Тражи одштету и судску забрану за објаву фотографије

25. 08. 2021. у 10:02

Познати

0 0

ЛЕГЕНДА КОЈА ЖИВИ: Биографија Курта Кобејна из пера његовог менаџера Денија Голдберга

03. 03. 2021. у 11:34

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације