НАЈБОЉА ЕВРОПСКА ГЛУМИЦА УЖИВА У ПРАЗНИЧНОЈ АМОСФЕРИ: Јасна Ђуричић искрено о себи, каријери и филму "Аида"

РАДУЈЕ се новогодишњим и божићним празницима, топлој кућној атмосфери и шљаштећим лампионима, мирису колача, смеху и одмору уз породицу и пријатеље. "Прерано је и претенциозно да због награде очекујем велике помаке у досадашњем професионалном путу“ искрено каже у интервјуу за блиц жену Јасна Ђуричић.

Фото: Printskrin instagram/jasnadjuricic

Европска филмска академија ЕФА је на 34. виртуелној додели европског Оскара у Берлину Јасну Ђуричић прогласила најбољом европском глумицом за главну женску улогу у филму „Qуо вадис, Аида?“. Тако је на црвеном тепиху стала раме уз раме са Ентонијем Хопкинсом, лауреатом за најбољег европског глумца. Наша најмлађа добитница „Добричиног прстена“ ће угледним европским признањем додати још три тачке на свој раскошни таленат и много рада захваљујући којима је публици и себи у преко три деценије на сцени подарила велике улоге, како преноси блиц жена. 

Дужни смо да унутар себе тражимо радости

 – Не могу да се пожалим на 2021. Не мислим само на награду, јер десило ми се много лепих ствари. Заправо свеукупно није добро, али смо дужни увек да унутар себе тражимо радости, живимо од дана до дана, будемо захвални за тренутак и да нам то буде излаз. Не знам да ли сам иједну награду желела, али одувек ми је било важно да глума за мене има дубљи смисао. Да не мислим где сам рођена и радим, него да то има једнак значај било где у свету без обзира на различит језик, менталитет и боју коже. Смисао је исти. После добијања награде ништа се у мом животу није променило, нити себе тапшем по рамену – каже Јасна (55).

Сећа се да је био 8. март кад јој је Јасмила Жбанић, редитељка филма о ратним догађајима 90-их у Сребреници, послала телефонску поруку с предлогом да прочита сценарио за главну женску улогу.

– Њен коментар је био да је тај празнични дан добар почетак за један такав пројекат и сложила сам се с тим. Одмах сам знала да ћу играти мајку која се бори да спасе своје најмилије мушке чланове породице у српском заробљеништву у Сребреници.

Рола Аиде јој је међу првих пет фаворита. Категорију најдраже улоге нема, свих се и не сећа.

– Било је пропалих пројеката, али не осећам жал ни за једним нетумаченим ликом. Верујем да нас ствари проналазе, зато се никад нисам гурала за улоге. Последњу деценију су ми књиге прозе занимљивије од театра, филма и музике и не видим већи потенцијал од литерарних извора за нове улоге.

С егом је, тврди, тешко проценити како стојиш. Треба бити велика кука с егом, који је превртљив, и таман кад помислиш да си нешто савладао, подсети те да и ниси сасвим. Европска награда донела јој је велику радост, подстицај, али и уверење да ништа још није дефинитивно и треба ићи у нове радне победе.

– Прерано је и претенциозно да због награде очекујем велике помаке у досадашњем професионалном путу. Сада се радујем празницима, кућној атмосфери и да окитим дом, шљаштећим лампионима, мирисом колача, смехом, одмором уз породицу и пријатеље. Из детињства ми је остало једва чекање на те празнике јер је у време Југославије то био баш свечарски обележен дан. Памтим да сам са старијом сестром Вером тражила по кући сакривене поклоне 1. јануара. И радовале смо се заједно са родитељима. Плус италијанске лутке с равном косом око нас. Иако је и моја ћерка Уна (27) одрасла и живи свој живот, ја и даље са истим жаром украшавам дом за новогодишње и божићне прославе.

Кад рано напустиш родни град, сви градови су твоји

Рођена је и одрасла у Руми. Мајка Добринка јој живи тамо, тата Саво није више међу нама. Сестра је учитељица, мајка је била књиговођа, отац трговац, а она инспирисана уметностима одмалена. Ретко иде у Руму, а Београд и Нови Сад су јој подједнако важни и њени.

 – Кад рано напустиш родни град, сви градови су твоји и свуда се осећаш привремено. После осмолетке родитељи су ме подстакли да због мог музичког талента од 15. године учим Средњу музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду. У тој школи сам срела другаре из драмске секције који су открили и подстакли мој глумачки таленат.

Из другог пута је уписала студије глуме у класи професора Бранка Плеше на новосадској Академији уметности. Тешко јој је пао први пораз и годину дана је стрепела, али одлучна је да опет покуша. Таква је увек у свему.

 – Као тинејџерка нисам имала много самопоуздања, али у вртићу сам најбољој другарици насред бине међу члановима хора запушила уста јер се збунила да отпева деоницу песме, па сам то урадила уместо ње и направила скандал пред публиком. Вероватно бих била музичар да нисам глумица, сцена ми је одувек привлачна.

Глумци цео живот прођу као на лађи, с увек спремним коферима

Верује да је Бог погледао њене класиће и њу тиме што им је Плеша био професор. И она данас слови за врсног професора глуме на тој Академији.

– Растем као квасац кад чујем похвале студената за свој педагошки рад. Нисам могла ни да сањам да ћу бити нити сам икад желела да будем професор. А то ми је донело предивна искуства и привилегију да радим с младим глумцима захваљујући предлогу људи који су ме препознали за то место.

Верује да је театар за младе људе јер тражи огромну енергију. Највише рола нашла је досад на позоришним даскама.

– Раније ми се нису често дешавале филмске улоге, а онда се десио лик Аиде. С овим стажом до глуме много лакше стижем за сваки задатак, а опуштено стајем и пред филмску камеру. Разлика је што филмску улогу снимите и заборавите је, док за театар вежбате на пробама два месеца, имате премијеру и играте је поново свако вече ко зна колико дуго. Имала сам и по четири улоге на репертоару месечно, па кад помножите, то је много сати живота у театру. Али то је моја привилегија и опредељење.

Спремна је и да игра у неком холивудском остварењу. Верује да имамо много даровитих глумаца, као и било где на планети.

– Разлика је само што је нама у овом делу света уметнички пут много грбавији, а толико је наших младих глумаца спремних сада за Холивуд. Мени су биле потребне године да стекнем уметничку целовитост и самопоуздање.

Често јој се учини да би могла да живи без уметности. У свакодневици налази много креативних изазова далеко од сцене.

– То има везе са зрелошћу. Али признајем да ми никад периоди немања посла нису било толико дуги да пресечем свој пут глуме и одлучим се за нешто сасвим друго. Није ми досадно ни кад не играм. Љубомир Симовић је лепо рекао да глумци цео живот прођу као на лађи са увек спремним коферима, а то другима делује фрустрирајуће као номадски живот.

Помислим на ћерку Уну стотину пута дневно

Љубавни живот дели са доајеном глуме Борисом Исаковићем. Глума им је и део приватности.

– Борис је био поред мене кад сам добила вест о европској награди и први ми је честитао. Нисам тада заплакала од среће, мада често заплачем. Данас он и ја немамо међусобни такмичарски глумачки дух, нити нон-стоп причамо о глуми као кад смо били млади. Једноставније нам је сада. Борис је одличан у глуми, а и ја сам, и то је то. Подршка смо једно другом, он је и мој најбољи пријатељ. Борис има сина Стефана, лепо се слаже с Уном.

С поносом прича о ћерки, сценском дизајнеру. Брижна је мама, али није јој захтевна ни напорна у свом материнству.

– Уна је дипломирала и мастерирала у Новом Саду, а затим и на мастер студијама у Берлину. Од 1. фебруара запослиће се у престижном „Максим Горки“ позоришту у Берлину. Не чујемо се сваки дан, нити сам је икад контролисала у свему и стално. Џабе то ако немаш блискост душе с дететом као мајка, а нас две је имамо. Ни моја мајка Добринка мени никад није досађивала, нити то сада ради, иако сам ја била непослушни зврк као дете и тешко ме је било савладати. Отац је био врло одговоран, верујем да сам на њега штребер. И деда Илија по оцу ми је био много важан одмалена.

Помисли на Уну стотину пута дневно као своје вољено биће. И зна да Уна то зна и без речи.

– Поштујемо се и волимо. Материнство ми је заувек ставило у први план једно друго биће и много тиме учим.

Месец дана мора пуни енергију

Јасна осећа да често заборавља на себе, а да не треба. Проналази начине да се пуни енергијом.

– Море од барем месец дана је Борису и мени пуњач енергије сваког лета. Последња два лета смо провели на Хвару, волимо Истру, Грчку. Не идемо далеко. Возим даску с веслом на мору већ четири године. То ми је опсесија. Кад ми се нешто допадне, навалим на то док не савладам. Велико ми је задовољство да док веслам размишљам о свему и медитирам у природи. То се вози по језерима и рекама, али код нас није доступно још. На одмору нам пријају усамљена места и анонимност иако све најлепше мислим о публици.

Популарност јој није дошла на прву лопту због јавне сцене, као свима препознатљивом ТВ лицу.

– И то је добро. Ово није Холивуд и наш појам звезде не постоји у том формату. Угодно је кад чујете лепе речи о свом раду кад те људи сретну на улици. И не мислим да су глумци суревњивији и порочнији од неких других професија, дописује се то нама јер смо истурени јавности, а тако се и претерује.

Жена у хаљини је права жена

Изнедрила се и као жена од врхунског модног стила. Рецепт за тип-топ изглед прилагођава унутрашњем бићу и узрасту.

– Увек ми је важно да се осећам слободно у гардероби. Обожавам хаљине и често носим црне одевне предмете јер је то океј за многе прилике. Жена у хаљини је права жена и, што би моја бака по мајци Олга говорила, „са хаљином си обучен“. Она је умела да каже и за одабир емотивног партнера: „Нађи неког спрам себе“.

Кућевни је тип, њена мама је то приметила.

– Некад смо много времена проводили заједно у кухињи. Маме и баке су кувале, а деца писала домаћи и играла се ту. Нико ме није учио, а обожавам да кувам као рођена Сремица. Сланиши су ми омиљени, а и масни залогаји. Већ две године ретко једем месо, нисам љубитељ слаткиша. Поред мене нико никад не би био гладан. Умем ни од чега да направим боговски ручак.

Неиспуњених великих жеља нити жал за нечим – нема. Раније је као свој велики пораз осећала развод.

– Сада ми је то смешно. Треба дати себи снагу и шансу за нову љубав колико год пута је потребно. У случајности не верујем. И никад се не свађам. Али кад ми нешто није по вољи, кажу да то не умем да сакријем и емитујем негативну енергију, па се сви склањају. Највећа ми је мана да не говорим на време шта мислим, па трпим у себи.

За све у свом животу досад даје оцену „добро је“ и „има смисла“. Ништа не би мењала.

– Кад имам проблеме, прво сама са собом остајем. Не хрлим да другим људима отварам душу на прву лопту, трудим се да дам времена и другима и себи. Раније је то било несвесно а сада циљано. Немогуће је да ико о икоме све зна, сви смо ми јединке и разноврсности и кад има блискости. Да ли ћете подлећи осећају да сте на крају неког пута или предстоји још, индивидуално је. Ја сам себи најгори критичар. Зато увек идем даље и радознала сам.

Цензурише мисли о будућности на дуге стазе. То су само пројекције које не воде ничему и троше време и снагу залуд.

 – Некад пожелим да сам више испланирана по сатници, има људи који воде белешке са списковима и подсетницима. С времена на време понешто запишем, али не као подсетник.

Свесна је да би за све постигнуто себи могла да каже: ти си жена, мајка, краљица. Али то не чини.

 – Ћерки упућујем речи подршке јер заслужује то. Нисам сањала ниједну своју награду, таман посла. Одавно не примам к срцу негативне коментаре, поготово кад су бесмислени. Глума ми је, на скали до десет, на осмом месту, а најмилији људи испред. Данас сам са собом на ти. У свему би ми било лакше да сам мушкарац, али им не завидим. Обожавам што сам жена. Снага, осећајност и љубав у женама је фантастична и на неки начин онострана, јер су нам сензори окренути у свим правцима док јер мушки свет склонији црно-белом погледу.

Аида је рађена пре пандемије

Филмску ролу Аиде снимала је 2019. пре пандемије.

 – Да је одложено снимање због корона вируса, не би се филм ни снимио. У 21. веку је смешно и малициозно да глумца поистовећују с улогом, што ми се десило с Аидом, а то најчешће чине људи који нису видели филм и склони су да затамне туђу вредност. То је добар филм и треба да га види што више публике.

БОНУС ВИДЕО:

Најбољи су кадрови иза сцене - снимање филма о Томи Здравковићу

Препоручујемо

Познати

0 3

ОСКАРОВКА СА ДИПЛОМОМ ХАРВАРДА: Завршила је два факултета, говори шест језика и важи за најпаметнију жену Холивуда

08. 01. 2022. у 00:41

Познати

0 0

ПРВА ЗАЈЕДНИЧКА СЛИКА: Празнична идила - Маријана Мићић са партнером и бебом (ФОТО)

07. 01. 2022. у 23:29

Познати

0 0

ЗБОГ ПОДРШКЕ ПАЛЕСТИНЦИМА: Глумица Ема Вотсон оптужена за антисемитизам

06. 01. 2022. у 00:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације