ИНТЕРВЈУ Момчило Бајагић Бајага: Ко нам је био пријатељ пре рата, и данас је

НИЈЕ допустио Момчило Бајагић, од почетка пандемије ковида 19, да га напусти добро расположење и креативна енергија. Много ствари је урадио откад је пошаст завладала светом, а међу њима и музику за нови филм Душка Ковачевића "Није лоше бити човек", чија премијера је заказана за 7. децемабр у београдској "Комбанк дворани". Као најава, недавно је представљена песма "Лепе лажи", коју изводе Лена Ковачевић и Гордан Кичић.

Фото В. Данилов

- Три године смо радили на томе - прича за "Новости", Бајага. - Није музички филм, али има доста музике. Ту су четири певане нумере, и доста инструментала. До премијере ће изаћи диск са музиком из филма, са плочом ћемо мало да каснимо, јер је тренутно несташица поливинила.

* Било је неколико фаза током рада?

- Прво смо снимили певане нумере. Поред "Лепих лажи", две изводи Лена сама, а једну Кичић соло. Тај део смо урадили још пре две године у студију код Оливера Јовановића, да би они имали плејбек за снимање сцена. Онда је било снимање филма, исто у том периоду, па је дуго трајала монтажа, а затим смо радили инструменталну музику. Насловна тема ми је, мислим, један од најбољих инструментала које сам направио. Има и доста ефеката - грмљавине, муње... То смо радили електронски. Корона нас је успорила око свега. Премијера је требало да буде прошлог децембра, али смо, овако, имали мало више времена за финесе.

* Поново сарађујете са Душаном Ковачевићем на филмској музици. Колико се то разликовало у односу на "Професионалца"?

- Тад нисмо знали за нове методе рада, да ти можеш то у студију да урадиш. Ми смо снимали музику кад се радила и слика. Ако музичар погреши, мора да се снима поново цео кадар. Имали смо среће да то испадне добро. Са Душком сам пријатељ, а био сам његов фан и док се нисмо познавали. Радио сам и са другим редитељима, али, код њега је специфично то што он увек напише текстове за песме које су у филму, па је тако било и сада. То ми олакшава посао, да могу да се концентришем на музику.

* Снимили сте са "Инструкторима" његову песму, "Ноћима сањам", а заједно потписујете и Чолићеву "Поплаву"?

- Душан не пише класично, као људи који се баве текстовима за песме. Његови изгледају чудно, али имам осећај за њих, и знам да направим лепу музику тада.

Фото В. Данилов

* Са Леном, такође, дуго сарађујете. Она је објавила и албум са обрадама ваших хитова?

- Чини ми се да јој одговара тоналитет у ком сам радио песме за филм, и да јој тај тип нумера одговара. Певала је до сада на другачији начин, и то није лоше, али, мени се ово више свиђа. Од ње сам и очекивао да буде добра, али је и Кичић јако лепо отпевао. Помогла су много, поред мојих "Инструктора", још два врхунска музичара. Један је Соња Калајић која свира тестеру. Она је магистар виолине, али је и међу реткима у Србији који знају да свирају тестеру. Изабрао сам тај инструмент јер звучи између виолине и завијања кучића, а њих има много у филму. Ту је и Перица Васић који, углавном, свира народну музику, али је виртуоз на виолини, и одличан је био у неколико песама.

* Пре годину дана сте објавили албум "Овај свет се мења", а од тада се још више променио?

- Мислио сам да ће до сада све око пандемије бити готово, али, нажалост, није. Ја сам, међутим, непоправљив оптимиста, па верујем да ће тако бити почетком следеће године. Немам никакве тајне информације о томе, само се надам.

* Како се осећате, после свега?

- Океј, јер смо летос урадили много свирки. Од почетка маја сам кренуо да притискам Ганета (менаџер, Пецикоза, прим. М. Ћ.) да закаже што више концерата. Сви су мислили да нисам нормалан што то радим. Од јунског "Арсенал феста" у Крагујевцу, који нам је био први концерт, па све до Ровиња у септембру, имали смо 24 наступа. То је, можда, и највише што је неки бенд овде одсвирао током пандемије. Направили смо београдски концерт на Ташмајдану 16. јула, а од бивших југословенских република, нисмо свирали само у Словенији, зато што тамо уопште није било концерата летос, већ само дочек олимпијаца. Свирамо у Љубљани 27. новембра, надам се да ће то остати, али смо навикли, током пандемије, да померамо и отказујемо концерте. Морамо да прихватимо да живимо у времену које није регуларно.

* На "Ташмајдану" сте замало избегли продужетак чувене серије београдских кишних концерата?

- Имали смо среће, престало је да пада 15 минута пред почетак. Нервозе је било, али није постојала опција да одлажемо концерт. Добили смо услове од Кризног штаба да могу да дођу само вакцинисани, и они који су прележали корону. Ми смо платили 1.760 тестова за људе који нису били ни у једној ни у другој групи. Десило се да је само једна девојка била позитивна, али, тада је у Србији било дневно 60 заражених. Много смо се потрудили око тог концерта, који је, сигурно, највећи солистички код нас за време пандемије, и са највише људи. Имали смо добар програм, урадили смо све што смо наумили.

Фото В. Данилов

* Месец дана касније, учествовали сте, исто на "Ташу", на концерту "Рибље чорбе" и пријатеља, посвећеном вашем преминулом куму Миши Алексићу?

- Било је тешко. Нисам навикао да видим "Чорбу" без Мише. Кад је његова ћерка Мина одржала говор, и рекла "Тата, срећан ти рођендан", сви смо били на ивици да заплачемо. Направила је леп увод у концерт, а добра је и фора са бас гитаром, коју је Миша Амадеус (бински техничар, прим М. Ћ.) наместио. Сав приход је ишао Алексићевој породици. Не морамо да кажемо колико је то пара, али сам срећан што уопште није било мало. Сви ми пријатељи - Чутура, који је, исто, свирао са Мишом дуго, Ђуле Ван Гог, Жика и Драги Јелић, као и Бора и бенд, урадили смо то њему у част. Драго ми је што сам био део тог концерта.

* Напустили су нас, махом од последица короне, и многи други људи из света музике у последње време?

- Тако је и у свету. Свиђа ми се нови албум "Стренглерса", Dark Matters. Кад су га миксали, клавијатурста Дејв Гринфилд се разболео од короне и умро. Наша музика је јако погођена, ти одласци су ненадокнадив губитак. Посебно нас је потресла смрт Војкана Борисављевића, који је био део екипе за концерте са гудачима и оркестром. Сарађивали смо много година са њим. Моја идеја је да, кад коначно прође пандемија, наставимо са таквим концертима. Укључили бисмо у програм и неке инструменталне нумере из филма "Није лоше бити човек", добре су за гудаче и хор. До сада смо такав концерт, поред београдске серије у Сава центру, урадили само са македонским оркестром и хором, у Скопљу у септембру 2020, и било је одлично. Волео бих, с обзиром на то да дуго нисмо свирали класичну турнеју у Хрватској и Словенији, да то изведемо у Загребу, у Лисинском, и у Цанкарјевом дому, у Љубљани, са тамошњим музичарима.

* Како сте се носили са неким негативним реакцијама по интернету, пре свега око вакцинације?

- Мик Џегер је лепо рекао: "Ја, чак ни са људима у својој породици, не разговарам о вакцини". Он има многобројну фамилију, и, каже, не могу да се сложе. То је право избора, и ником се не мешам. Неке ствари морамо да урадимо, због концерата, јер нам је стало до њих. Жао ми је што је много људи преминуло, а неки од њих можда не би, да су били вакцинисани. Боримо се, али, не можемо ми, као мали рок бенд, да средимо светску пандемију.

* Јесте ли југоносталгичар?

- Нисам никад ни био. Жао ми је што се све то десило тако крваво, и што су били ратови, али, ако није могла да опстане земља, можда је боље овако. Ја бих само волео да нам односи међу екс-Ју земљама буду добри. Свирамо на целом том простору, и свуда добро пролазимо. Људи који су нам били пријатељи пре рата, остали су и сада.

Фото Н. Скендерија

"НОВОСТИ" ВОЛИМ ОД ДЕТИЊСТВА

* ДУГОГОДИШЊИ сте пријатељ "Новости", снимили сте својевремено и песму посвећену нашем листу, својеврсну химну за наш 50. рођендан. Читате ли "Вечерње новости"?

- Како да не. На нашој званичној фејсбук-страници је постављена недавно та песма, поводом вашег 68. рођендана. Мислим да смо лепу нумеру направили. Волим "Новости" још од детињства. Као што сам и написао у песми - слане кифле, јогурт, и вруће "Новости", београдско издање.

* Како вам се чини тренутна медијска слика у Србији?

- Шарена је. Трудим се да читам само оно што је везано за музику.

У БЈЕЛОВАРУ КАО СВОЈ НА СВОМЕ

* ПОСЕЋУЈЕТЕ ли родни Бјеловар?

- Био сам последњи пут пре пет, шест година, кад смо имали концерт, и било је дивно. Људи ме тамо доживљавају као суграђанина, што ми је драго. Стицајем околности сам рођен у Бјеловару, нисам тамо никад живео. Први пут, после рођења, тамо сам отишао са "Рибљом чорбом", а са "Инструкторима" сам одсвирао неколико концерата. Од људи одатле, знам само Богдана Диклића, али и њега сам упознао у Београду.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Познати

0 0

"РУСИЈА" НА БАЈАГИН НАЧИН: На "Јутјубу" осванула обрада класика "Идола"

27. 10. 2021. у 11:50

Познати

0 2

СВЕ ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ПОСВЕТИО ЈЕ ЊОЈ: Овако су се заволели Бајага и његова Ема, упознали су се на најчуднијем месту

19. 09. 2021. у 20:41

Познати

0 3

БАЈАГА И “ИНСТРУКТОРИ" ОТЕРАЛИ КИШУ СА ТАША: Сјајан концерт легендарног бенда пред око 8.000 одушевљених обожавалаца (ФОТО)

16. 07. 2021. у 23:24

Познати

0 0

ЧОЛИНА ГРЕШКА КАРИЈЕРЕ: Одбио је да сними песму која је постала ВЕЧНИ хит - за неверицу

06. 11. 2021. у 07:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације