ФРАНЦУСКА ОПЛАКУЈЕ БЕБЕЛА: Великан кинематографије, легендарни филмски и позоришни глумац Жан-Пол Белмондо преминуо у Паризу (ФОТО)
ИНКАРНАЦИЈА француског филма, монумент овдашњег и светског глумишта и један од заштитних знакова француске нације, Жан-Пол Белмондо, преминуо је јуче у 88. години у свом дому у Паризу.
- Био је уморан у последње време. Отишао је у миру - саопштио је његов адвокат Мишел Годе.
Харизматични заводник, неустрашиви борац, комичар, вечити дечак целулоидне траке, сам свој каскадер, снимио је више од 80 филмова. Публика га је обожавала. Памте се многе његове лудорије иза и испред камере. За његова остварења купљено је 130 милиона биоскопских улазница. Био је популаран и на даскама које живот значе, као у "Сирано де Бержераку", на пример. Све је почело када је једног лета случајно, у шетњи, на булевару Сен Жерман де Пре срео Жан-Лика Годара.
- Дођите у моју хотелску собу, снимаћемо филм и даћу вам 50.000 франака - описао је Белмондо овај сусрет.
Добио је улогу у филму "До последњег даха", а остало је део животне легенде. Уследио је "нови талас", филмови "Човек из Рија", "Професионалац", "Борсалино"... Ко није одгледао бар један филм с популарним Бебелом?
Критика га је мање волела. Припао му је само један Цезар 1988, који је одбио јер је стигао касно, а добио је и почасну Златну палму 2011. Мождани удар доживео је 2001. а осам година касније вратио се филму. Снимио је после тога још два остварења.
- Сви смо се препознавали у Жан-Полу Белмонду. Био је национални трезор - упутио је поруку француски председник Макрон.
Они који су га добро познавали, истицали су да је био најведрији човек кога су срели.
Отворен, позитиван, увек спреман на смех. Јављао би се људима који би га поздравили на улици, причао с њима, правио се да их познаје, иако није знао о коме се ради. Никада није одбио аутограм.
Обожавао је бокс. Његов амблематични нос, успомена је, међутим, на тучу из младости. Живео је сто на сат, а тврдио је да "хиљаду живота вреде више него један", како је пре пет година насловио своју аутобиографску књигу. У њој је открио најзанимљивије ситуације из свог живота, од дечјих дана, ђачког доба током немачке окупације, преко првих филмских кадрова у младости, успешне каријере, највећих љубави... На страницама се и поверио да су тих "хиљаду живота" прошли пребрзо, брзином којом је возио своје аутомобиле. Сам је открио да су га "норме одбацивале", а тврдио је и да "није талентован за трагедије", до те мере да му је било тешко да заплаче на филму.
Изузетно је волео свог оца скулптора, Пола, и мајку Мадлену, до те мере да је речи "мајка" и "отац" у књизи писао великим словима. Никада, каже, није чуо да се свађају. Открио је и да је његова мајка током рата чувала три Јеврејина. Када је у старости изгубила вид, свакога дана, без изузетка, издвајао је сат времена да јој чита књиге.
Као дете, био је превише несташан, висио наглавце на огради степеништа, а на ручак одлазио преко прозора сестрине собе на петом спрату њиховог стана у париском 14. арондисману. Обожавао је кловнове, приређивао кућне представе за госте, бавио се ситним шверцом цигарета и жвакаћих гума после рата, недељом с оцем обавезно одлазио у Лувр, а с мајком на биоскопске и позоришне представе. У очевом атељеу, с братом се наслађивао облинама женских модела.
Волео је касније спорт, гледао фудбал, ишао на Ролан Гарос, уживао је у доброј храни с пријатељима, одлазио радо у ресторан "Алма". Последњи пут, дописник "Новости" је имао прилику да га сретне и поразговара с њим пре три године у ресторану "Еспланада", код париских "Инвалида". Тада се још добро држао. Учтив, разговорљив, пријатан, као и увек.
Први сусрет датира од пре петнаестак година, када је одлучио да са својом породицом поклони целокупно дело свог оца Пола граду Булоњу Бијанкур код Париза. Наслоњен на скупоцени штап са изгравираном сребрном главом, у прилагођеној ортопедској обући, тада се још опорављајући од можданог удара, несигурног хода, али самосталан, усправан, као и увек ведар и расположен, у спортској мајици и сакоу, видљивог и упечатљивог златног ланца, с челично плавим очима, стоички је пркосио болести. Одбијао је да седне. Тешко је говорио, али се лако смејао.
- Тренутно се одмарам! Сад сам добро. Много је боље - рекао је тада за наш лист.
Само понекад би, помало, као одсутно, зажмурио да одмори очи. Први напад је добио 1999. на сцени. Избегао је "Молијеров синдром", повратили су га у болници у Бретањи, али је други мождани удар две године касније током лета на Корзици оставио дубоког трага.
Женио се, после тога. У 70. родила му се кћерка!
- Стела је одлично. Она граби у живот - открио нам је тада срећни тата Белмондо.
Док смо стајали и разговарали, салетали су га познати и непознати, пружали руку.
- Не смета ми гужва. Волим људе - прокоментарисао је, загледао се мало, па упитао:
- Одакле рекосте да су новине?
- Из Србије.
- Поздравите ваше читаоце - поручио је учтиво, уз неизбежни осмех.
Човекољубив, с вером у живот, какав је увек био.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)