ЗАЈЕДНО ПРЕД РОДОМ И БОГОМ: Сарадња Епархије зворничко тузланске и општине Угљевик за пример

ВАСИЛИЈЕ Перић, начелник општине Угљевик, који је и зам еик председника Епархијског управног одбора Епархије зворничко тузланске СПЦ, оценио је „као изузетно добру, корисну и благотворну сарадњу локалне власти и СПЦ, пре свега надлежне епархије од епископа Фотија, „кога нам је сами Бог послао тако јако образованог, духовно чврстог, милог и у веру, а и у свему другом важном за наш род, човека горостаса“.

Фото: В.Митрић

Перић каже да је одлична сарадња са свим свештеницима, монасима, монахињама и верујућим људима, „који љубећи своју веру, воле и друге људе, који имају добре намере“.Општина је, иначе, одликовала Епархију зворничко тузланску, чији епископ Форије истиче да Угљвеик постаје велики духовни центар, Повељом, највећом признањем у Угљевику.

- Ако је ико и икад заслужио ово велико уздарје Општине Угљевик, онда је то Епархија зворничко-тузланска Српске православне цркве, која је, од оснивања до данас, била уз свој род, и кад се тугујемо и кад светкујемо -каже Перић. -Мудри су били наши преци, не само што су нам оставили светлу поруку-Црква нас је одржала њојзи хвала, већ и због тога што су се, од када знају за себе, свијали уз Мајку Цркву, били и остали нераскидиви део њен, то живо ткиво, које је било, сабрано и у љубави, и када су се Богу молили и када су тражени излазли из многи тешких времена, која су, најчешће, како рече песник Гојко Ђого, посебно на овим просторима, била вунена.

Фото: В.Митрић

Епархија Зворничко-тузланска била је и остала, истиче Перић, „ са својим епископима, свештенством и монаштвом, не само духовна снага, са верујућим народом, већ и најпоузданија адреса за бригу о својим чедима у свако доба, до данашњих дана“.

-Ова мученичка Епархија знала је и умела да одговори највећим изазовима тешких времена, укључујући и она после Другог светског рата, када је власт отворено радила на затирању вере.И нису успели непријатељи нашег рода и наше Мајке Цркве, јер се, заиста, показало да су Епархија, њено свештенство, монашто и народ имали дубоко уткану духовну свежину, снагу и љубав према крсту часном и слободи златној.Ово је признање и свима од оснивања Епархије, укључујући и онима који су је водили од Другог светског рата, од владике Нектарија Круља до данашњег епископа, Његовог пресвештенства, господина Фотија.

Ово је признање и нашим старима који су били, уочи Другог светског рата и после њега, били јако посвећени Богомољачком покрету владике Николаја Велимировића, који је доста утицао да се вера у нашем народу још више оснажи као да се знали, или су стварно степели, каква времена вребају и иду.Ово је признање, поред осталог, једном од великих предбодника тог покрета, чувеном архимандриту Данилу Библији из Манастира Тавне, наше богомоље из комшилука, која је надањивала све наше претке, као и нас, као и други храмови, а међу њима и нашег народног песника и гуслара, „српског Хомера“, Филипа Вишњића.

Ово је уздарје, наводи даље челник Угљвеика, „ што је Епархија била и остала са нама и уз нас, што је била са нама у стварању, очувању и прогресу Републике Срспке и нашег краја и завичаја под легендарном Мајевицом“.

-Ово је презаслужено признање за епархију која је , вазда, била и остала један од светлијих делова у јединственом организму ,са нашим родом ма где он живео, у саборности са другима православнима, који деле наше вредности праве вере -православља.Наша Црква нам је послала за епископа, и овога пута, оно што је имала најбоље, нашег владику Фотија, који је дошао из мученичке Епархије, који зна, уме, осећа и има и љубав и снагу да буде наш духовни отац горостас у моралном и теолошком смислу, са дивним осећајем за највеће вредности, али и потребе свих нас.Заједно са њим, са свештенством, монаштвом и верујућим људима овог краја, молитвама,љубављу, радом и чашћу, чувајмо нашу веру, наш род нашу Републику Српску.На многаја љета -закључује Перић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације